Na njivama cveta rad na crno – država priprema novi zakon
Od oko pola miliona radnika na crno, čak dve trećine njih je u poljoprivredi. To pokazuje Anketa o radnoj snazi za prva tri meseca ove godine, koju je radio Republički zavod za statistiku. Zbog toga što se u poljoprivredi uglavnom sezonski radnici angažuju na crno, država priprema zakon kako bi tu oblast uredila.
Zvone telefoni u jednoj užičkoj omladinskoj zadruzi. Kažu, malinari im traže kontakte sezonskih radnika. Ali ugovor im ne nude.
"Proizvođači samo traže kontakt, izbegavajući da plate doprinose državi, da plate poreze, a samim tim da plate i proviziju zadruzi, jer prosto jeftinije im je tako. Tu uštede jako veliki iznos. Tu se vrti veliki novac i država bi dosta imala od toga, samim tim i zadruge i agencije za zapošljavanje, ali, takođe, imali bi ti radnici koji beru maline, neke doprinose za period koji rade", objašnjava direktorka Omladinske zadruge "Mladost" u Užicu Slavica Stanojčić.
Poljoprivrednici koje je reporter RTS-a kontaktirao, odbili su da o tome govore pred kamerom. Na brojnim njivama rad na crno cveta, jer su procedure za legalno zapošljavanje sezonskih radnika prilično komplikovane.
"Specifičnost tog rada, na primer, kad padne kiša ili postoje posebne nepogodnosti zbog kojih oni ne mogu da prijave tog čoveka da deset dana radi, nego moraju da ga prijavljuju dan za dan. Kod nas, nažalost, morate da skupite 20 dokumenata da dokažete da sve radite legalno, a onda imamo manjka kapaciteta inspekcije, pa je samim tim i kontrola slabija", kaže Jelena Bojović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
Za kontrolu radnih odnosa u celoj Srbiji zaduženo je tek oko 250 inspektora, saznajemo u resornom ministarstvu, a samo u poljoprivredi, procenjuje se, ima gotovo 200.000 sezonaca angažovanih na crno. Država priprema Zakon kojim bi njihovo zapošljavanje trebalo da pojednostavi.
Iako je najpre razmatrano hrvatsko rešenje, odlučili smo se za mađarski model.
"Mađarski model se zasniva na elektronskoj prijavi Poreskoj upravi, obavlja se telefonom, može da se vrši pozivom kol-centra, daju se tri osnovna podatka, PIB poslodavca, PIB angažovanog lica i njegovo ime i datum kada je počeo da radi. U jednom danu može da prijavi i odjavi zaposlene. Zakon treba da ide prema Skupštini do kraja ove godine i nadamo se da će, po usvajanju Zakona, biti kratak rok za za prilagođavanje sistema i primenu", ističe Snežana Bogdanović iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Do sada je Zakon već uveliko trebalo da se primenjuje pošto je Akcionim planom za sprovođenje Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije rok za njegovo donošenje bio 2016. godina.
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 11
Pošalji komentarDržava...
Država uvek može da ponudi veće subvencije i da više pomogne oko plasmana robe za one poljoprivrednike koji "zapošljavaju" (zvanično) više ljudi proporcionalno plasiranoj robi preko državnih kanala. Ovako, čini se da država jedino traži načine da uzme više para i ništa više.
koja crna pomoc?
Pa to, naravno, drzava radi da bi od tih seljaka (koji angazuju te sezonske radnike) ubirala porez, sve to radeci pod velom "uredjenja oblasti" a drzava u stvari samo izmislja nacine kako da uzme pare od svojih gradjana, ovo sigurno ne radi da im pomogne, jer da hoce stvarno da im pomogne onda bi im davala neke subvencije ili olaksice ili bi im bar pomogla kako bi se lakse snasli na trzistu i prodali svoju robu po sto boljoj ceni (malinari su trenutno najbolji primer "netruda" drzave po ovom pitaju)! Ako im ovako pomazu onda bolje da im uopste i ne pomazu, samo i uzimaju pare jer ipak treba zadovoljiti ogroman birokratski i partijski aparat ove drzave!
Lijepo zamisljeno.
U ovom slučaju neće biti radnika ,jer ako je njihova dnevnica sada 2000 din ,kad bude poslodavac u ovom slučaju seljak morao da odbije troškove prema PIO pa će morati da otvori neku djelatnost to jest da je registruje firmicu onda će ta dnevnica biti 700-800 din . U tom slučaju bice zanimljivo dali će ti mladi preko omladinske ili studenske zadruge ići raditi. Ovde u CH ima jedan način za te sezonske ili dnevne radnike a zove se Tepored ,u suštini svi koji su bez posla ili koji hoće dodatno da zarade svojevoljno se mogu prijaviti . Poslodavac ili fizičko lice javi se njima kaze šta mu treba i na koji rok ,dali je to sezonski poso dnevni ili je u nekoj firmi povećala se prodaja robe pa treba više ljudi,dali je negde treba nekog zameniti radi toga što taj neko ide na ferije to je u mom slučaju ,ili je neko otiso na bolovanje itd. Znači to fizičko lice ili poslodavac javi se teporedu kaze šta mu treba to jest koja struka i na koji period , mom slučaju ja njima plaćam 47sf po satu a oni plaćaju doprinose i satnicu tome radniku. A gotov neke velike firme imaju preko 50% zaposlenih na takav način, radi jednog jedinog razloga što on nema obavezu prema tom radniku da placa kad je on na feriju,kad je bolestan . Jer u slučaju kao što je moj ja bi u suštini moro imati još jedno lice zaposljeno zbog ferija ili nedaj boze bolesti pa tom istom radniku davati ferije. U zakonu Republike Srbije postoji volonterski rad ,tako da kad inspekcija dodje a to lice kaze da volonterski radi a u suštini on ima dogovor sa gazdom ništa neće moći inspekcija niti gazdi niti radniku. Keš lova je keš lova.
Sezonski
Jel ste normalni bre?
Rad na crno
Država je odlučila, ne da suzbije rad na crno, već da seljaka zavije u crno.
Još jedan korak ka uništavanju srpskog sela
Ovo će samo još više ljudi oterati sa sela. Rad na selu je i do sada bio neisplativ, ovim pravilima seljacima se oduzima i poslednja kora hleba. Živi bili, pa videli.
greska
Ne treba drzava od poljoprivrednika da trazi veci porez, nego od tajkuna sa milionima dolara, bliskih ovoj ili onoj vlasti (a sve su iste)
To je ono pravo!
"U jednom danu može da prijavi i odjavi zaposlene...".
Kada to bude tako, neće ni biti potrebna cela armija inspektora, nego će biti dovoljno da se radnici pouče o svim svojim pravima i načinima zaštite i da mehanizmi sprovođenja svega toga budu brzi i efikasni. Jer mnogi jadni ljudi, provedoše ceo vek radeći na crno i na kraju opet oni bez staža, bez penzije i bez igde ičeg, a državi krupni i hronični problemi. Ljudski vek je kratak, snaga i zdravlje čoveku brzo opadne. Ne dolazi u obzir da se čeka neko posebno zaposlenje koje će dati i platu i sve što ide uz nju. Za svaki negde odrađeni dan mora biti upisan staž. To je prvostepeni interes i građana i države. I ne sme biti razlike dali se radilo u poljoprivredi, ugostiteljstvu, građevinarstvu ili bilo gde. Rad je svuda rad. A svi koji naimaju radnike, brzo će se navići da u svoj biznis uračunaju (pod obavezno!) i troškove za staž radnika. Bez toga, država srlja u sve veću propast.
petar
Pitam se samo da li država misli da i na ovaj način pelješi one koji najviše daju - seljake ?
Da li stvarno verujete u to da će seljak kojem na kraju najmanje ostane imati novca da pored relativno visoke dnevnice plaća još i dodatne namete države ( socijalno, penzijsko za svakog radnika ) ? Ili možda mislite da će nadničari pristati da im se umanji dnevnica da bi im se uplaćivali socijalno i penzijsko ? Ako mislite da će i jedni i drugi pristati da im se umanji prihod da bi država više prihodovala, grdno ste se prevatili. Država sa svoje strane treba da obezbedi normalne uslove poslovanja, a samim tim i neku normalnu i stabilnu garantovanu minimalnu otkupnu cenu ispod koje se ne ide. Tek onda se može razgovarati o uvođenju plaćanja nameta istoj toj državi, a ne da država kaže - uvodimo dodatne namete, a tržište će samo regulisati cene. Lako je nešto zahtevati, a ništa ne davati - to je mogla i moja polupismena pokojna baba.
Prioritet
Pobrini se ti drzavo sto ti na svakom cosku postoje divlje prodavnice mesovite robe koje zbog neplacanja PDV-a i kupovinom robe na crno ugrozavaju legalne prodavnice a ove mucenike ostavi na miru.