Uz moderne skenere, carinici "strah i trepet" za švercere

Uprava carina raspolaže sa 11 skener uređaja, 10 mobilnih i jednim stacionarnim, na aerodromu "Nikola Tesla", a koji izuzetno puno pomažu u brzoj kontroli i protoku robe, ali i efikasnijem otkrivanju svih prekršaja.

30043310 Carinska kontrola

Mobilnim skenerom na Batrovcima, s čijim efektima je ekipa Tanjuga imala prilike da se upozna, pronađeno je, na primer, u februaru čak 48 kilograma marihune, u stranici hladnjače kombija.

Šef Odseka za tehničku podršku Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Ivan Pejović objašnjava za Tanjug da uređaj omogućava detaljnu kontrolu koja "probija" 30 centimetara čelika, te da su carinici jednog dana za samo 12 sati pronašli 27 skrivenih migranata.

Bez skenera, kaže Pejović, za fizički pregled jednog kamiona, na primer, bilo bi potrebno sigurno 12 sati, a uređaj to uradi bukvalno za dva minuta.

"Skeniranje traje 15 sekundi, par minuta analiza slike, odmah vidimo da li je nešto sakriveno, ili je roba baš onakva kao što je deklarisana. Mi radimo od 2011, ljudi znaju šta traže, šta gledaju, na osnovu robe, tačno znamo šta radimo. Svako od nas već ima više od 2.000 pregledanih fotografija, svi imamo i rezultate, jedni od drugih učimo, imamo odličnu komunikaciju u sistemu koji smo uspostavili sami", ističe Pejović.

Kako kaže, softver veoma brzo radi obradu fotografija, jednostavno se u par klikova prelazi iz faze u fazu, postoje filteri za slike koji pomažu da se uoče nepravilnosti, zavisno sve od vrste robe, da li je organska ili ne.

"Iskusno oko zna šta gleda. Takođe, ja mogu sliku da gledam iz svoje kancelarije, uporedo možemo da je gledamo, imamo više od 250.000 slika u bazi podataka, upoređujemo", kaže Pejović i dodaje da se kamioni prate, upoređuju slike sa prethodnim skeniranjima da li je nešto rađeno na šasiji i tako dalje.

Uz pomoć skenera, carinici otkrivaju i najraznovrsniju robu, a Pejović kaže da su najviše zaplenili narkotika – od 2011. do danas čak oko 2,5 tone - a zatim, oružje, i sijaset drugih stvari, od raznih uređaja, tehničkih stvari, tekstilne robe, do egzotičnih životinja.

"Imali smo interesantan slučaj, skeniranjem bugarskog kamiona na Horgošu, koji je prevozio raznu robu, utvrđeno je da je u daskama koje drže bočnu stranu prikolice bila presovana marihuana. To je teško bilo vidljivo, ali, presudilo je iskustvo carinskog službenika, čije izvežbano oko je doprinelo da otkrijemo 137 kilograma marihuane", kaže Pejović.

Dešava se, kaže, da "naiđe" firmirana garderoba, kradena, i razne druge stvari.

"Od neobičnih stvari, imali smo prepelice, zaštićene vrste, neki lovci bili su ovde, odstrelili, hteli da iznesu. Takođe, nedavno smo imali 44 kilograma crnog tartufa. To je jako skupa roba, pokušali su da je iznesu u krevetu kamiona", kaže Pejović.

30043325 Carinik proverava automobil

Zaplenjena roba se po pravilu oduzima, a sud utvrđuje da li je prevoznik vlasnik robe, ili neko drugi, a sve vreme trajanja postupka, krijumčarenu robu i vozilo korišćeno u te svrhe Uprava carina privremeno zadržava, dok, sudska presuda rešava da li će se roba oduzeti, vratiti vlasniku, ili platiti kazna.

Ukoliko švercovana roba vredi više od trećine vrednosti vozila, koje je prevozno sredstvo, onda se vozilo oduzima i prodaje na licitaciji, objašnjava Pejović i kaže da se recimo ne uzima za malu vrednost ceo kamion, ili autobus, ali da to jeste slučaj ukoliko je vozilo bilo prepravljano za šverc, pa su dodavani "štekovi", duple pregrade, onda se vozilo svakako oduzima i prodaje.

Ako se utvrdi da je krijumčarena roba falsifikovana, kopija nekog brenda, onda se angažuje služba carina za zaštitu intelektualne svojine, koja pokreće spor i najčešće vlasnik zaštitnog znaka pokreće tužbu i snosi troškove uništavanja robe, a falsifikovana roba nikada se ne prodaje.

A gde završava sama roba? Sva roba, vozila, plovni objekti, koje Uprava carina privremeno zadrži, nalazi se na placevima carinarnica, od kojih je najveći plac Carinarnice Beograd, koji se prostire na više od tri hektara površine otvorenog prostora.

Kako za Tanjug kaže carinski službenik Božidar Đurić, tu je smešteno oko 1.400 vozila, motocikala, plovnih objekata, čamaca i barži, zaplenjenih u postupku carine ili policije, a da je nekada tu "boravilo" i više od 2.500 vozila.

Vozila, pojašnjava Đurić, najčešće na placu "borave" tri do četiri godine, ponekad i duže, u zavisnosti od trajanja sudskog spora, gde su pod carinskim nadzorom, a sva ostala privremeno oduzeta roba smeštena je u dva velika magacina Carinarnice Beograd.

Pored velikog broja komada razne garderobe, u carinskom magacinu ima i dosta obuće, koje se vlasnik odrekao, jer nije mu se isplatilo da je carini, te ju je onda "poklonio" državi, zatim ima dosta falsifikovane garderobe, koja dolazi iz Kine, ženskih tašni, jakni, farmerki.

Carinarnica Beograd već tri godine "dom je" i izuzetno skupim komadima kućne audio tehnike, pojačalima, predpojačalima, tjunerima ogromne vrednosti, kako kaže Đurić, od oko 200.000 evra, jer, svaki komad vredi oko 10.000 evra, a koja je ukradena iz Beča, a pokušala se kombijem prošvercovati u našu zemlju.

Takođe, pažnju privlače tri boce alkoholnog pića, poreklom iz Vijetnama, sa ogromnim škorpijama i zmijama u njima, za koje se tvrdi da imaju afrodizijačko dejstvo, a carinici su ih oduzeli, jer se tu radi o zaštićenim životinjskim vrstama, koja se u tom piću ne bi smela naći, a sud će, kako se smatra, verovatno naložiti njihovo uništavanje.

Što se mnogobrojnih vozila na placu carinarnice tiče, Đurić kaže da se ona na javnim licitacijama izlažu prodaji, ali da pravo registracije imaju samo ona sa "evro 3" standardom, tako da se, većina vozila ne mogu svrstati u taj standard, pa se prodaju za rezervne delove ili kao staro gvožđe, dok se novija vozila mogu pokušati registrovati.

Zbog toga, kaže Đurić, početne i krajnje cene vozila dosta su niže, nego dok su se sva vozila prodavala sa pravom registracije, pa je u poslednje vreme dosta manje interesovanje kupaca.