Kesa je u našim rukama minut, a u prirodi hiljadama godina

Da bi ova slika bar malo bila drugačija, trgovinski lanci još prošle godine počeli su naplatu kesa. Rezultati nisu zanemarljivi.

„Uvođenjem sistema naplate plastičnih kesa, smanjila se njihova potražnja za 72 odsto, što znači da se na godišnjem nivou sa nekih više od 200 miliona kesa došlo na šezdeset“ ističe Milica Popović iz kompanije „Deleze“.

Pre uvođenja naplate, u Srbiji, konkretno, 2017. godine trošilo se 88 kesa po glavi stanovnika, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine. Kako direktive Evropske unije propisuju da do kraja ove godine taj broj bude 90 po glavi stanovnika, jasno je da je Srbija i pre naplate bila na tom nivou.

„Potrošnja plastičnih kesa je sada negde u proseku od 50 do 60, gledajući proizvodnju i izveštaje o generisanom otpadu od uvođenja ekonomskih mera od strane trgovinskih lanaca“, naglašava Filip Abramović, pomoćnik ministra zaštite životne sredine.

Ekonomske mere samo su jedan od načina da se smanji upotreba kesa. Stanovništvo se može stimulisati i na druge načine.

„Dodatni rezultati mogu da se postignu kroz edukaciju stanovništva u smeru smanjenja potrošnje, ali i u smeru pravilnog odlaganja, razvrstavnja, reciklaže otpada. Najbolji način je da ukoliko razvrstavate otpad i bacate u različite kante plaćate manje odnošenje smeća, a ako to ne radite, nego u komunalnom preduzeću to rade za vas, onda ćete plaćati više odnošenje smeća“ navodi Mirjana Balog Kormanjoš iz Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije.

U vezi sa tim Ministarstvo zaštite životne sredine planira da novom Strategijom upravljanja otpadom u narednih pet godina smanji smeće na deponijama, tako što se biorazgradivi otpad tu neće odlagati, već će se reciklirati u centrima za upravljanje otpadom. Strategiju spremaju i proizvođači kesa, čija je proizvodnja naplatom opala za skoro 40 odsto.

„U Republici Srbiji proizvede se oko 250 hiljada tona plastičnih proizvoda, od čega je 40 odsto ambalaža i oko 5.000 tona kesa. Grupacija proizviođača plastičnih proizvoda da bi zaštitila prozizvodnju, ali i da bi zaštitila životnu sredinu, preduzela je inicijativu da se napravi strategija upravljanja plastikom do 2030. godine u cirkularnoj ekonomiji. Ona se bazira na tome da je plastika vrlo značajan i funkcionalan materijal koji je koristan", zaključila je Marija Balog.

Plastika jeste korisna, jer pojedine vlažne proizvode, poput mesa ili ribe, teško je upakovati u drugu vrstu ambalaže, ali način na koji je odlažemo nikome ne koristi.

Naplaćivanje kesa nije novina i potiče iz Danske, koja je to učinila još početkom devedesetih. Srbija je naplatom kesa od prošle godine smanjila njihovu upotrebu.

Da bi procenti bili veći potrebno je da svako od nas shvati da kesa u rukama provede svega nekoliko minuta, a u prirodi nekoliko stotina godina.