Deca brže i bolje uče od odraslih zbog jedne hemikalije u mozgu
U poređenju sa odraslima, deca brže uče. Njihovi mozgovi koji se razvijaju upijaju informacije neverovatnom stopom, a neuroni ne samo da lakše uče novo znanje, već ga i bolje čuvaju čak i sa poplavom novih podataka i informacija.
Tim neurologa sa nemačkog Univerziteta u Regenzburgu i Univerziteta Braun u SAD možda otkrio šta to tačno čini mladi mozak tako efikasnim.
Oni smatraju da je za veliki deo ovog fenomena odgovorna hemikalija GABA (gama-aminobuterna kiselina), čiji skače kod dece tokom i nakon učenja i pretvara njihove mozgove u „supersunđere“.
„Često se pretpostavlja da deca efikasnije uče od odraslih, ali je naučna podrška za tu pretpostavku bila do sada prilično slaba“, kaže koautor studije Takeo Vatanabe, kognitivni psiholog sa Univerziteta Braun.
Naučni tim je koristio naprednu tehniku magnetno rezonantne tomografije da indirektno meri koncentraciju GABA u vizuelnom delu korteksa dece tokom učenja i u poređenju sa odraslima.
U studiji je snimano 55 dece uzrasta od osam do 11 godina i 56 odraslih između 18 i 35 godina. Tri različita perioda su pokrivena – pre vizuelnog učenja, tokom procesa učenja i nakon.
Rezultati su pokazali da nivo GABA kod odraslih ostaje konzistentan tokom čitavog eksperimenta, dok se kod dece taj nivo povećava.
„Ono što smo otkrili je brz skok nivoa GABA kod dece, povezan sa učenjem. I ne samo tokom procesa učenja – nivo je ostajao visok i u periodu nakon prestanka upijanja novih informacija“, ističe Vatanabe.
GABA je glavni inhibitorni neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu kod sisara. GABA deluje na inhibitorne sinapse u mozgu vezivanjem za specifične transmembranske receptore u membrani plazme. Ona utiče na pre- i postsinaptičke neuronske procese.
Zbog toga ovo jedinjenje igra važnu ulogu u procesu učenja novih informacija, a takođe ima i ključnu ulogu u stabilizaciji, odnosno „periodu hlađenja“ posle učenja tokom kojeg se krhke nove neuronske mreže konsoliduju i informacija uspešno skladišti.
„Period hlađenja“ je veoma važan za uspešno učenje i pamćenje, jer ukoliko se tokom njega dodaju nove informacije, dešava se fenomen tokom kog se prethodno naučene informacije brišu i uništavaju.
Naučnici porede to sa pitom nakon što se izvadi iz rerne. Ukoliko je ne ostavite da se lepo ohladi i fil u njoj očvrsne, čim je isečete iz nje će punjenje iscureti.
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 2
Pošalji komentarTako je!
Sva deca imaju petice u školi, a kada završe školu obavezno završe i fakultet.
Deca pišu doktorske disertacije, naučni timovi se sastoje od dece, deca predaju u školama i fakultetima i t.d.
A odrasli uglavnom sede kući i čekaju da im deca dođu s posla, da ih nahrane i okupaju.
Odrasli se raduju kada ih deca izvedu napolje da ih prošetaju i t.d.
Večita potraga
Imam utisak da medicinske nauke prednjače u senzacionalističkom tonu kada se prestavljaju nova otkrića. Zamagljuje se činjenica da se ne razlikuje uzrok od posledice. Otriveno je jedinjenje u mozgu čije se prisustvo bitno razlikuje kod dece i odraslih. Da li je to samo prateća manifestacija složenog procesa učenja, ili je to pravi uzrok dečije nadmoći? Svima nama koji se ne razumemo u materiju, rezultati se prezentuju nedovoljno kritički.