VI – neprijatelj broj jedan Holivuda, sada se našla u filmovima nagrađenim Oskarom

Pre samo dve godine glumci i pisci su zatvorili Holivud štrajkovima zahtevajući zaštitu od veštačke inteligencije. Sada se tehnologija kontroverzno uvlači u televiziju, filmove i video-igre. Čak dva filma nagrađena Oskarima su koristila tu tehnologiju.

Dok su slušali hip-hop hitove iz devedesetih, kompjuterski programeri su se družili sa glumcima i rukovodiocima studija, najavljujući promene moćnih igrača u industriji.

VI u Holivudu je „neizbežna“, kaže Brin Muzer, domaćin zabave i suosnivač „Munvelija“ (Moonvalley), koji je kreirao alat generisan VI Meri (Marey) otkupljujući snimke filmskih stvaralaca uz njihov pristanak. Muzer napominje da iako je veštačka inteligencija možda još uvek nepoželjna reč, njihov proizvod je „čist“ jer plaćaju za sadržaj.

„Umetnici bi trebalo da budu za pregovaračkim stolom“, smatra Muzer, i dodaje da je bolje napraviti alat namenjen filmskim stvaraocima, nego da ih „pregaze velike tehnološke kompanije“.

Veštačka inteligencija i autorska prava

Veštačka inteligencija je dugo bila prikazivana kao negativac u Holivudu. U Terminatoru, VI koju koristi američka vojska odlučuje da uništi sve na Zemlji.

Ali kreatori veštačke inteligencije, a ne sama tehnologija, podneli su najveći teret kritika. Kompanije koriste javno dostupne podatke da naprave svoje modele veštačke inteligencije – što uključuje materijal zaštićen autorskim pravima koji se deli na mreži – a kreatori ističu da su opljačkani.

51175025

„Terminator“ (1984)

„OpenAI“, „Gugl“ i druge tehnološke kompanije suočavaju se sa više tužbi pisaca, glumaca i novinskih organizacija, u kojima se navodi da je njihov rad ukraden radi obuke veštačke inteligencije bez njihovog pristanka. Studiji kao što su Paramaunt, Dizni i Univerzal, koji poseduju autorska prava na filmove i TV serije, pod pritiskom pisaca su pozvani da urade isto, mada još uvek niko nije preduzeo pravne mere.

„Svi smo se jako borili za zakone o autorskim pravima, i niko ne želi da vidi da im se ukrade delo da bi neko drugi profitirao od toga“, kaže gospodin Muzer.

Tehnologija je sveprisutna

„OpenAI“ je bio domaćin filmskog festivala VI u Los Anđelesu ranije ovog meseca. Direktori „Marvela“, Džo i Entoni Ruso rekli su za Volstrit džurnal da planiraju da ulože 400 miliona dolara u izradu alata veštačke inteligencije za filmske stvaraoce.

Ali uticaj na to kako će to promeniti budućnost industrije zabave ostaje nejasan.

Generativna VI, na primer, omogućava računarima da uče i rešavaju probleme na načine koji mogu izgledati ljudski – iako mnogo brže. Mnogi se brinu da će tehnologija zameniti njihove poslove jer se veštačka inteligencija koristi za generisanje scenarija, animacija, lokacija, glasova i glumaca.

Ako pitate „OpenAI“-jevog popularnog čet bota, ChatGPT-a, koji poslovi u filmskoj industriji će biti najlakše zamenjeni veštačkom inteligencijom, statisti su se našli na vrhu liste kao „najugroženiji“, dok se „glumci i reditelji sa A-liste“ smatraju najbezbednijim jer „moć zvezde i prepoznatljivost brenda čine vrhunski talenat nezamenjivim“.

„Ovde smo da učimo“, rekao je novinaru Bi-Bi-Sija jedan rukovodilac studija koji je prisustvovao zabavi. „Mi ništa ne potpisujemo niti kupujemo, ali smo zainteresovani.“

Muzer i njegov suosnivač Naim Talakdar strastveno govore o tome kako će VI transformisati Holivud i omogućiti filmskim stvaraocima da stvaraju epove u stilu blokbastera sa mnogo nižim budžetima. To bi moglo dovesti do mnogih loših filmova – ali bi takođe moglo da pomogne u otkrivanju sledećeg Kventina Tarantina ili Martina Skorsezea, čak i ako nemaju podršku velikih studija.

„Ova tehnologija je potpuno besmislena bez umetnika u njenom središtu; tehnologija mora na kraju da bude podređena umetniku“, naglašava Talakdar.

Tehnološke kompanije igraju na kartu Kine

Tehnološke kompanije kažu da ne mogu da se takmiče sa Kinom prema postojećim američkim zakonima o autorskim pravima i da im je potreban neometan pristup filmskim delima – od Mikija Mausa do Matriksa – da bi obučili svoje modele predstavljajući to kao pitanje nacionalne bezbednosti.

„Gugl“ i „OpenAI“ žele da američka vlada označi umetnost, filmove i TV emisije zaštićene autorskim pravima kao „poštenu upotrebu“ za obuku veštačke inteligencije, tvrdeći da će bez izuzetaka izgubiti trku od Kine.

Holivudski filmski stvaraoci kažu da tehnološke kompanije pokušavaju da potkopaju industriju zabave, za koju ističu da obezbeđuje više od 2,3 miliona radnih mesta u SAD.

51175048

Zahvaljujući VI Ejdrijan Brodi je bez akcenta govorio mađarski jezik

„Čvrsto verujemo da američko globalno vođstvo u veštačkoj inteligenciji ne sme da ide na račun naših osnovnih kreativnih industrija“, napisala je grupa od više od 400 holivudskih zvezda sa A-liste.  

Među potpisnicima pisma bile su zvezde kao što su Ben Stiler, Pol Makartni, Kejt Blanšet i Lili Vahovski, jedna od kreatorki Matriksa, koji prikazuje distopijsku simuliranu stvarnost u kojoj su ljudi porobljeni inteligentnim mašinama.

Mnogi u Holivudu su i dalje uplašeni šta VI znači za njihovu budućnost

Ispred kancelarije Disney Character Voices-a ranije ovog meseca, desetine glumaca su protestovali protiv kompanija za video-igre zbog odbijanja da se dogovore o korišćenju veštačke inteligencije u video-igrama.

Glumci žele ugovor koji garantuje da se njihovi glasovi i sličnost neće koristiti bez njihovog pristanka za obuku modela VI koji će ih zameniti u budućnosti.

Muzer kaže da će veštačka inteligencija omogućiti filmskim stvaraocima da stvaraju neverovatnu umetnost – ako se to uradi kako treba. Sa ljudima koji se bave tim, kaže on, veštačka inteligencija bi im mogla pomoći da stvore setove i svetove kojima ne mogu lako da pristupe ili izmisle – i da to urade mnogo brže od onoga što bi tradicionalno mogli da rade sa kompjuterskom grafikom i vizuelnim efektima.

„Pokušavamo da kažemo, gledajte, tehnologija će biti u svemu. Hajde da se potrudimo da se borimo koliko god možemo da budemo sigurni da je to urađeno na pravi način i da umetnike ne pregaze velike tehnološke kompanije.“