Film „Bez“ najbolji na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Nionu
Ostvarenje Luke Papića „Bez“, po oceni žirija 51. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Nionu u Švajcarskoj, proglašen je za najbolji. Metaforu o životu, prikazanu kroz odnos čoveka i psa, podržali su Filmski centar Srbije i program MEDIA – Kreativna Evropa.
Sa Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Nionu, dva puta su stigle odlične vesti za Luku Papića. Prva da je njegov film Bez odabran za takmičarski program srednjometražnih i kratkometražnih filmova, a zatim je stigla vest da je dobio glavnu nagradu.
Za svetsku premijeru u Švajcarskoj – prva ozbiljna nagrada u životu, kaže reditelj. Njegovo, po žanru doku-fikšn ostvarenje prati slikara kome misteriozno nestaje pas. Dok noću traga za psom, dane provodi slikajući pejzaže oko nedovršenih crkava u Beogradu, donoseći specifičan pogled na zemlju u kojoj se prošlost i sadašnjost stalno sudaraju.
Glavnu ulogu poverio je prijatelju slikaru Aleksandru Deniću.
„Odabrao sam slikara za glavnog protagonistu u filmu, zato što je arhetip umetnika kao nekog ko je možda iznad morala, iznad političke korektnosti, iznad društvenih konvencija, zgodan za promatranje naše stvarnosti na jedan način u kojem ima humora, a da ne bude konkretne kritike ili osude društva“, kaže Luka Papić.
Efektan naziv filma je posledica očigledne činjenice da je glavni junak bez psa. Potraga za njim će razotkriti i druga nedostajanja i postaviti različita pitanja.
„Da se na tom putovanju postave pitanja vezana za filozofiju, religiju, politiku, etiku, moral, ekologiju, dok sam pas jeste i metafora i misterija, i ceo odnos čoveka i psa jeste jedno simbolično i metaforično pitanje“, dodaje reditelj.
Luka Papić je filmsku režiju studirao na Akademiji umetnosti u Hamburgu. Iza njega su kratki doku-fikšn film Grejpvajns (Grapevines), kratki dokumentarni Men of Smouk (Man of Smoke), kratki eksperimentalni Paralel strims.
Pred njim je srpska premijera filma Bez 13. maja na Beldoksu i postprodukcija dokumentarnog ostvarenja Prizvan i pozvan.
Коментари