Čuven je po nobelovcu, zoo-vrtu, termalnoj vodi... To je Segedin

U zoološkom vrtu u Segedinu, svoj dom su pronašle crvene pande, mesopotamski jeleni i fose sa Madagaskara.

Jeleni iz Mesopotamije praktično su iščezla vrsta. Ipak, jedno krdo je dom našlo u šumarku blizu Segedina, u zoološkom vrtu „Park prirode“, koji se prostire na više od 45 hektara.

Segedinski zoološki vrt je u programima za zaštitu životinja i pruža dom ugroženim vrstama ali i mogućnost njihovog razmnožavanja. Dresiraju se i azijski slonovi, ne da bi učestvovali u predstavama i pokazivali kako znaju da slikaju na platnu nego da bi zaposleni u „Parku prirode“ mogli da im pregledaju stopala, kljove, da ih nahrane.

„Nastoji se da se životinjama obezbedi što je više moguće prirodno okruženje. Projekti Evropske unije pomogli su nam da napravimo veliku i lepu kuću za slonove. Za sledeću godinu planiramo da napravimo novi dom za nosoroge“, ističe direktor zoo-vrta Robert Vepik.

Ekipa RTS-a imala je privilegiju da hrani žirafe, približi se pavijanima, vidi merkate koji veći deo dana provode u rupama nalik krtičnjacima.

Nilski konj je poslovično bio lenj, gepardi su tražili malo sunca, a tigrovi se nervozno šetali.

Pre nekoliko godina, u tom vrtu živela je i roda koja je znala da pređe ulicu na zeleno svetlo.

„Bele rode ostaju ovde i tokom zime, ne idu u Afriku. Tako je, pre nekoliko godina, jedna roda obilazila prodavnice u okruženju i tako dolazila do hrane. Vozači su zapazili da je ulicu prelazila isključivo na zeleno svetlo“, rekao je Lajoš.

Segedin može da se obiđe peške, ali i biciklom, kako to najčešće radi lokalno stanovništvo.

Posebnu atrakciju predstavlja Muzej „pik“ salame i segedinske paprike.

Baš ta paprika je uticala da Segedin postane rodno mesto jednog nobelovca: Albert Sent Đerđi je pronašao Ce-vitamin.

Spomenik nobelovcu je ispred zgrade rektorata, koja koristi termalne vode za zagrevanje i baš takve vode su uticale da jedan od simbola grada postane kupalište „Akvapolis“ sa najdužim vodenim toboganom u Evropi.

„Imamo dva bazena sa lekovitom vodom, koja ima 23 minerala i veoma je korisna za različite bolesti“, rekla je Karmen Kanjo iz „Hungost hotelsa“.

U lekovitim bazenima oseća se i miris nafte, što ne iznenađuje, jer je tu nekada bilo Panonsko more. Na samo šest kilometara od Segedina, udaljeno je i najveće naftno polje u Mađarskoj, koje zadovoljava oko 20 odsto potreba ove zemlje za naftnim derivatima.

Vodič ekipe RTS-a, Robert, diplomirao je srpsku književnost na Univerzitetu u Segedinu. Za doktorat mu je ostalo još malo, a tema su dela Milorada Pavića.

„Prvu knjigu koju sam dobio od svog nastavnika bio je 'Hazarski rečnik' Milorada Pavića“, rekao je vodič Robert.

U Segedinu je srpska pravoslavna crkva, sagrađena 1781. godine, posvećena Svetom Nikoli. U crkvi se nalaze ikone Crna Madona iz Egipta ili Bogorodica iz Sirije.