Sintetizovanje ljudskog genoma i ljudi bez bioloških roditelja?

Projekat je još u fazi ideje i da bi uopšte započeo potrebno je unapređivanje postojećih tehnika sintetizovanja DNK. O tome je 150 naučnika pričalo iza zatvorenih vrata na Medicinskoj školi u okviru Univerziteta Harvard. Svima je rečeno da o onome o čemu se bude pričalo ne razgovaraju sa medijima ili objavljuju na društvenim mrežama.

Organizatori su rekli da bi projekat mogao da ima izuzetan naučni značaj i bio bi logičan nastavak originalnog projekta mapiranja ljudskog genoma, kojem je cilj bio čitanje redosleda tri milijarde hemijskih slova u čovekovom DNK nacrtu.

Novi projekat ne bi podrazumevao sekvenciranje, već pisanje ljudskog genoma, odnosno sintetizovanje svih tri milijarde jedinica iz hemikalija.

Međutim, takav pokušaj bi podigao velika etička pitanja. Da li bi naučnici mogli tako da stvore ljude sa određenim osobinama, možda ljude rođene da budu superpvojnici? Ili možda kopije određenih pojedinaca?

„Da li bi bilo u redu, na primer, sekvencirati i onda sintetizovati Ajnštajnov genom“, pita Dru Endi, bioinženjer sa Stanforda, dok njegova koleginica sa Univerziteta Nortvestern u zajedničkom eseju dodaje: „Ako jeste, koliko bi Ajnštajnovih genoma bilo napravljeno i ubačeno u ćelije i ko bi ih sintetizovao“.

Endi, uprkos tome što je pozvan da prisustvuje sastanku, rekao je da nije želeo da bude prisutan tokom diskusije na Harvardu zato što nije bila otvorena za javnost i nije bila dovoljno posvećena etičkim implikacijama.

Džordž Čerč, profesor genetike na Harvardu i jedan od organizatora skupa, rekao je da je došlo do greške u komunikaciji. Projekat nema za cilj stvaranje ljudi, već ćelija i ne bi bio ograničen na ljudski genom. Umesto toga, srž projekta bio bi unapređivanje mogućnosti sintetizovanja DNK uopšte, što bi moglo da bude primenjeno na mnoštvo životinja, biljaka i mikroba.

„Prave sliku koja zaista ne predstavlja projekat kakvim jeste“, rekao je Čerč, dodajući da je sastanak bio zatvoren za medije i javnost i da su kolege bile zamoljene da o njemu ne pričaju, jer je već bio predat predlog projekta naučnom časopisu. Zbog toga nisu želeli da diskutuju o tome javno dok papir ne bude objavljen.

Projekat je u početku nazvan HGP2: Projekat sintetizovanja ljudskog genoma, odnosno kao drugi korak i nastavak prvobitnog HGP projekta,tokom kog je sekvenciran ljudski genom. U pozivnici za sastanak pisalo je da je primarni cilj „sintetizovanje kompletnog ljudskog genoma u ćelije u narednih 10 godina“.

Naučnici i kompanije trenutno mogu da menjaju DNK u ćelijama dodavanjem stranih gena ili
menjanjem slova u postojećim genima. Ova tehnika se uobičajeno koristi u pravljenju lekova, poput insulina za dijabetes, kao i unutar genetski modifikovanih ćelija kako bi razvili GMO useve.

U naučnim krugovima se vodi etička debata o novoj tehnologiji koja bi mogla da omogući genetske promene na ljudskih embrionima.