У вршачком музеју изложба посвећена архитекти Драгиши Брашовану

Повратак Брашована кући - тако се може окарактерисати изложба, која публици открива како је један од наших најзначајнијих архитеката живео и стварао, и шта га је све инспирисало. Изложба је реализована у сарадњи градског музеја Вршац и Галерије Матице српске. Представљено је преко 100 експоната који су били део ентеријера његове породичне куће у улици Страхињића бана у Београду, а који дају другачији поглед на Брашована као супруга, очуха, естету, љубитеља уметности и пријатеља.

"Нама се то чинило као дивна идеја да Дом Драгише Брашована пренесемо под кров Галерије матице српске и на тај начин сачувамо једну визуелну или ликовну причу како је он живео, шта је то што је он бирао за свој дом и да то упоредимо са оним што нам је оставио као своја врхунска дела архитектуре”, наводи др Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске.

Његова архитектонска дела водећи су симболи бројних градова у Србији, пре свега у престоници. Стварао је и у свом родном Вршцу, али нема поузданим података које све грађевине носе његов потпис. Прича се да је пројектовао две породичне куће, као и постамент за Стеријин споменик у градском парку, који је он лично поклонио граду. Ипак, о његовом таленту најбоље сведочи зграда пољопривредне школе коју је пројектовао шездесетих година на молбу тадашњих градских власти. Занимљиво је да је понуду прихватио са одушевљењем, а читав пројект завршио за 10-ак дана.

У монографији школе наводи се чињеница да Брашован није хтео да наплати услугу пројектовања зграде уз коментар да је то за његове Вршчане.

Зграда пољопривредне школе смештена је у улици која данас носи име архитекте Брашована и то под бројем 1. Она је његов лични пословни печат, док се његов приватни печат, који је отиснуо у свом породичном дому - од стилског намештаја до уметничких дела - може видети на изложби, која је настала захваљујући његовој супрузи и поћерки, које су личне комаде даровале Галерији Матице српске.

"Као што видимо колико је битна свест о даривању, позвати грађане да, можда уколико неко баштини и чува нешто што има везе са архитектом Брашованом можда би требало да размисли о томе да то нађе место у музеју", истиче Ивана Ранимиров, директорка Градског музеја у Вршцу.

Изложба, коју у градском музеју у Вршцу сматрају једном од најзначајнијих за ову кућу културе до сада, и за коју у Вршцу влада великло интересовање, отворена је до 12. маја.