Мадуро пред судом у Њујорку: Нисам крив; Седница СБ УН: Осуда америчке акције у Венецуели

Амбасадор Венецуеле при УН Самјуел Монкада оптужио је Сједињене Државе за извођење нелегалног оружаног напада на Венецуелу што, како је навео, представља флагрантно кршење међународног права.

Монкада је у обраћању на седници СБ УН рекао да је Венецуела 3. јануара била изложена бомбардовању, уништавању цивилне и основне инфраструктуре, губитку цивилних и војних живота и "отмици" председника те земље Николаса Мадура и његове супруге Силије Флорес.

Он је рекао да амерички напад није имао никакво правно оправдање и да је прекршио забрану употребе силе из Повеље УН, као и принцип суверене једнакости држава. Монкада је рекао да бомбардовање територије друге државе и вршење ефективне контроле представљају акте агресије и окупације, чак и без формалне анексије или сталног присуства трупа.

Николас Мадуро Гера, син свргнутог председника Венецуеле Николаса Мадура, изјавио је да су његовог оца "киднаповале" Сједињене Државе и позвао на "међународну солидарност" како би био враћен у ту јужноамеричку земљу.

Мадуро Гера је ово изјавио током институционалне седнице Народне скупштине Венецуеле, одржане два дана након што су Мадуро и његова супруга, Силија Флорес, заробљени у америчкој војној операцији у Каракасу.

Током свог говора, Мадуро Гера је рекао да је операција прекршила суверенитет Венецуеле и упозорио да би се то могло догодити и у некој другој земљи.

Силија Флорес је задобила „значајне повреде“ када је заробљена у Венецуели током америчке војне операције, рекао је њен адвокат савезном судији који надгледа њен кривични случај.

Адвокат Марк Донели рекао је вишем америчком окружном судији Алвину Хелерштајну да је његова клијенткиња задобила „значајне повреде током отмице“ овог викенда и сугерисао да можда има прелом или тешке модрице на ребрима и да ће јој бити потребна лекарска процена.

Репортери Си-Ен-Ена који су били у судници известили су да су видели завоје на глави Силије Флорес.

Мадуров адвокат каже да његов клијент није тражио пуштање уз кауцију, али да би то могао бити случај касније.

Након изјашњавања о оптужници, судија је следеће рочиште у овом случају заказано тек за 17. март, јављају амерички медији. Судија је наложио Мадуру да се поново појави пред судом.

Председник Венецуеле Николас Мадуро се пред судом у Њујорку изјаснио да није крив ни по једној од оптужби које му се стављају на терет, јављају амерички медији.

"Још увек сам председник", рекао је Мадуро након што се изјаснио да није крив за трговину дрогом и друге оптужбе у свом првом појављивању пред судом у Њујорку.

Он је обраћајући се судији рекао да је "заробљен у својој кући у Каракасу у Венецуели".

У оптужници су наведене четири тачке, укључујући заверу за нарко-тероризам и поседовање разорног оружја.

Народна скупштина Венецуеле почела је нови законодавни мандат одлуком да потпредседница државе Делси Родригез преузме функцију вршиоца дужности председника до нових председничких избора.

Усвојена је и одлука да се од владе САД захтева ослобађање председника Венецуеле Николаса Мадура и његове супруге Силије Флорес, који су заробљени у суботу у америчкој војној операцији у Каракасу.

Председника Венецуеле Николаса Мадура ће на суђењу у Њујорку заступати адвокат Бери Полак, који је заступао оснивача Викиликса Џулијана Асанжа, показују судски документи.

Он је помогао у посредовању у споразуму о признању кривице којим се Асанж 2024. године изјаснио кривим по једној тачки оптужнице, за објављивање америчких војних тајни.

У Њујорку је почела хитна седница Савета безбедности Уједињених нација о ситуацији у Венецуели након војне операције САД током које су из те земље отети председник Никола Мадуро и његова супруга.

Седница је сазвана на захтев Колумбије и Венецуеле, а њихов захтев су подржале Кина и Русија.

На почетку седнице руски изасланик Василиј Небензја рекао је да нема оправдање за почињени "злочин у Венецуели" осудивши "оружану агресију" САД, и затражио да се председник Венецуеле Николас Мадуро и његова супруга одмах пусте.

Изасланик САД при УН је рекао да Америка неће посустати у акцијама заштите својих грађана од нарко-тероризма, истовремено тражећи мир, слободу и правду за народ Венецуеле.

Заменик генералног секретара Уједињених нација за политичка питања и питања изградње мира Розмари Дикарло прочитала је изјаву генералног секретара УН Антонија Гутереса.

Гутерес је поновио да је "дубоко забринут што правила међународног права нису поштована".

Додао је да би акција САД могла да постави преседан за то како ће се водити будући односи између држава.

"Међународно право садржи алате за решавање питања као што су илегална трговина наркотицима и спорови око ресурса и забринутост за људска права. И то је пут којим морамо ићи", навео је у изјави генерални секретар УН.

Кинеска стална мисија при УН најоштрије је осудила хапшење Мадура, наводећи да су САД прекршиле принцип немешања у послове других земаља и забрану употребе силе.

"Као стална чланица Савета, САД су игнорисале озбиљне забринутости међународне заједнице, безобзирно газиле суверенитет, безбедност и легитимна права и интересе Венецуеле и озбиљно кршиле принципе суверене једнакости. Ниједна земља не сме деловати као светска полиција, нити као међународни судија", рекао је представник Кине у УН Фу Цонг.

Кина је позвала САД да ослободе Мадура и Флоресову.

Данска премијерка Мете Фредериксен изјавила је да верује да је амерички председник Доналд Трамп озбиљан у жељи да преузме Гренланд, али да су и Данска и Гренланд јасно одбацили његову амбицију.

"Нажалост, мислим да америчког председника треба схватити озбиљно када каже да жели Гренланд", рекла је Фредериксен.

Данска премијерка је поновила јасан став Краљевине Данске, али и Гренланда да не жели да буде део Сједињених Држава.

"Ако Сједињене Државе нападну другу земљу НАТО-а, све престаје", рекла је Фредериксен.

Ванредно стање које је увела венецуеланска влада након америчког напада којим је свргнут председник Николас Мадуро наредила је полицији да "започне националну потрагу и хапшење свих који су помогли напад Сједињених Држава", наводи се у тексту декрета.

Декрет је на снази од суботе, али је у целости објављен тек данас.

Швајцарска је замрзла сву имовину коју у тој земљи поседују венецуелански председник Николас Мадуро и његови сарадници.

Мера која ступа на снагу одмах и важи четири године има за циљ да спречи одлив потенцијално незаконите имовине и представља додатак постојећим санкцијама уведеним Венецуели од 2018. године, наводи се у саопштењу.

Замрзавање имовине не утиче на чланове актуелне венецуеланске владе, а Швајцарска је саопштила да ће настојати да врати сва средства за која се утврди да су незаконито стечена у корист венецуеланског народа.

Француски председник Емануел Макрон изјавио је на састанку Савета министара да Француска не одобрава методу коју су САД употребиле за свргавање председника Венецуеле Николаса Мадура.

Макрон је тиме разјаснио свој став у вези са америчком војном операцијом у Kаракасу, рекла је портпаролка француске владе Мод Брежон, преноси телевизија БФМ.

"Ми бранимо међународно право и слободу народа. Употребљена метода није ни подржана ни одобрена", изјавио је Макрон.

Истакао је и да Француска подржава народни суверенитет, који је изражен 2024. године на изборима у Венецуели. Макрон је додао да ће Париз наставити да "делује са земљама региона".

Мађарски министар за европска питања Јанош Бока уверен је да је заједничка спољна политика ЕУ "на климавим ногама", а аргумент за то је пронашао у изјави високе представнице Европске уније за спољне послове и безбедносну политику Kаје Kалас о ситуацији у Венецуели.

"Изјава Каје Калас показала је да је заједничка спољна политика ЕУ у озбиљној кризи", изјавио је Бока.

"Поред изношења одређених жеља, ЕУ нема шта да каже о ситуацији или региону и није у стању да артикулише своје регионалне интересе у новој ери политике светских сила", написао је Бока на Фејсбуку, преноси МТИ.

Додао је да ЕУ до сада није имала средства да постане "значајан актер" и да се на том плану не очекују промене.

То саопштење Каје Калас је "знак слабости и потпуно погрешна интерпретација међународних односа", рекао је Бока и додао да би званичници ЕУ требало да се уздрже од таквих изјава уколико Брисел жели да постане глобални играч.

"Влада Мађарске обавља свој посао: чини све да осигура безбедност мађарских грађана у Венецуели и обезбеди снабдевање енергијом, а такође и даље пажљиво прати ситуацију", нагласио је Бока.

Висока представница ЕУ Каја Калас изјавила је да је ЕУ више пута оценила да председник Венецуеле Николас Мадуро нема легитимитет, позвавши истовремено на уздржаност и поштовање међународног права у вези са актуелном ситуацијом у тој земљи.

Калас је навела да је разговарала са америчким државним секретаром Марком Рубиом и амбасадором ЕУ у Каракасу, истичући да ЕУ пажљиво прати развој догађаја у Венецуели, пренео је Ројтерс. 

"ЕУ је више пута саопштила да господину Мадуру недостаје легитимитет и залагала се за мирну транзицију", написала је Калас на друштвеној мрежи Икс.

Додала је да, без обзира на околности, морају да се поштују принципи међународног права и Повеља Уједињених нација, уз поновни апел свим странама на уздржаност.

Хапшење Николаса Мадура поново је отворило питања контроле над нафтним сектором Венецуеле, а инвеститори морају да процене ко ће управљати производњом и извозом венецуеланске нафте и да ли је могућ опоравак нафтне индустрије у земљи.

За сада, формална контрола остаје у рукама државне компаније ПДВСА, која управља већином производње и резерви у Венецуели, док стране компаније послују кроз партнерства.

Амерички "Шеврон" има најзначајније присуство кроз заједничке пројекте са ПДВСА, док су руске и кинеске фирме такође присутне, али без већинског утицаја, преноси Си-Ен-Би-Си.

Акције "Шеврона" су порасле за 6,5 одсто, а компаније "Ексон мобајл" за 3,2 одсто.

Венецуела је национализовала нафтну индустрију седамдесетих година прошлог века, а производња је врхунац достигла 1997. године са око 3,5 милиона барела дневно. Од тада је пала на процењених 950.000 барела дневно, од чега се око 550.000 барела извози, што значајно ограничава њен краткорочни утицај на глобално тржиште.

Аналитичари упозоравају да би евентуална промена режима у Kаракасу могла привремено да поремети извоз, јер би нејасноће око управљања и плаћања могле да доведу до застоја у испорукама.

Додатни притисак долази од америчких санкција на такозвану "флоту танкера у сенци", што је већ натерало Венецуелу да смањи производњу.

Упркос политичком шоку, непосредни ризик по глобално снабдевање оцењује се као ограничен. 

Интервенција САД у Венецуели је легитимна, рекао је министар спољних послова и заменик премијера Италије Антонио Тајани.

"Верујемо да војна интервенција није погодна за решавање проблема, али интервенција САД у Венецуели је легитимна с обзиром на претњу коју су доживели, а то ће се појавити на суђењу председнику Венецуеле Николасу Мадуру, такође с обзиром на кључног сведока из венецуеланских обавештајних служби", рекао је Тајани, преноси Анса.

Према његовој оцени, трговина дрогом је такође средство за напад на друге земље.

"Из ове перспективе, да би се заштитила сопствена безбедност, интервенција је легитимна. Сада, хајде да радимо на демократској транзицији, на владавини права. Мало људи је последњих година осудило Мадурову диктатуру. Ми смо то увек чинили. Други су потценили Мадуров режим, данас је Венецуела слободнија", рекао је Тајани.

Европски берзански индекси су углавном у порасту, а цене нафте у паду након војне интервенције Вашингтона у Венецуели.

Инвеститори сматрају да догађаји у Венецуели за сада не угрожавају глобално снабдевање нафтом, што одржава ниже цене енергента и подстиче раст акција у Европи.

Венецуела већ годинама извози нафту знатно испод историјског максимума, пошто је њена производња ограничена инфраструктуром, санкцијама и капацитетима, тако да би сваки додатни пад производње био релативно мали у глобалним оквирима.

Иран је осудио отмицу председника Венецуеле Николаса Мадура, уз поруку да свако кршење међународног права води ка "закону џунгле" и да ниједна држава не сме на то остати равнодушна, саопштио је портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багеи, истичући да је због америчких поступака, односно напада на Венецуелу, целокупна Латинска Америка сада у опасности.

Како преноси Тасним, Багеи је рекао да поступак САД представља озбиљно кршење принципа суверенитета и међународног права, који су настали као резултат историјских искустава човечанства, укључујући два светска рата и успостављање Повеље УН.

"Ова одлука САД имаће последице по цео међународни поредак. Вашингтон мора да преузме одговорност" поручио је Багеи.

Шеф иранске дипломатије је додао да је будућност односа са Венецуелом заснована на узајамном поштовању и заједничким интересима, наглашавајући да је амерички напад мотивисан углавном контролом над венецуеланским нафтним ресурсима, а не ширењем демократије.

Осврћући се на америчке оптужбе против Мадура и покушаје спровођења унутрашњих санкција над другом државом, портпарол Министарства спољних послова Ирана је навео да домаћи закони ниједне земље не могу бити оправдање за кршење суверенитета других држава.

"Иран има принципијелан став – поштовање територијалног интегритета и суверенитета мора важити за све државе, без селективног приступа", закључио је Багеи.

Колумбијски председник Густаво Петро бранио је досадашње резултате своје владе у борби против трговине дрогом након што је амерички председник Доналд Трамп запретио војном акцијом у тој земљи.

Петро је навео неке од успеха своје администрације у борби против трговине дрогом, што је укључивало и оно што је описао као "највећу заплену кокаина у светској историји".

"Нисам нелегитиман, нити сам наркоман, као имовину имам само породичну кућу коју и даље плаћам својом платом. Моји банковни изводи су објављени. Нико не може рећи да сам потрошио више од своје плате. Нисам похлепан", поручује Петро.

Нагласио је и да је наредио циљане нападе на наоружане групе повезане са дрогом, поштујући хуманитарно право, и упозорио друге да не нападају такве групе без довољно обавештајних података.

Што се тиче Трампових коментара, Петро је рекао да ће одговорити када провери превод и буде "знао право значење".

Хиљаде људи протестовало је широм света због америчког напада на Венецуелу и хапшења председника Николаса Мадура, а демонстрације су одржане у близини америчких амбасада у Манили и Сеулу, док су у Шпанији забележени и протести и прославе.

Протести су одржани и у САД, где су људи изашли на улице великих градова укључујући Чикаго, Далас, Њујорк, Филаделфију, Питсбург, Сан Франциско и Сијетл, преноси Гардијан.

У Манили су демонстранти носили транспаренте са слоганима против америчког председника Доналда Трампа, преноси Ал Џазира.

Слично је било и у Сеулу, где су демонстранти позвали на прекид америчке интервенције у Венецуели.

У Мадриду су се окупиле стотине људи, углавном левичарских активиста, у знак осуде "инвазије" и "колонијализма" САД.

Протести у шпанској престоници, где живи велики број Венецуеланаца, укључујући и опозиционог лидера Едмунда Гонзалеса, одржани су испред Амбасаде САД.

Истовремено, многи венецуелански исељеници у Шпанији, међу којима је и највећа венецуеланска заједница у Европи од готово 400.000 људи, изразили су наду да ће се вратити у земљу и оценили да отмица Мадура може бити први корак ка променама.

Десетине хиљада људи окупило се и у главном граду Kубе, Хавани. Kубанска влада је подржала Мадура и осудила америчку операцију. Протести су одржани и у Боготи, главном граду Kолумбије. Чланови и присталице левичарских политичких партија у Индији окупили су се у Њу Делхију како би изразили солидарност са Венецуелом, а демонстранти су у турским градовима Анкари и Истанбулу развили транспаренте којима су осудили "империјализам" и затражили од САД да "склоне руке са Венецуеле".

Новинарка Љиљана Смајловић каже за РТС да се Србија по реакцији на дешавања у Венецуели издвојила од земаља у окружењу, али и од Европе. Поручује да је тај наш став ризичан и да би неко у Вашингтону могао то да протумачи као дрскост. Ипак, наглашава да неутралне земље, као што је Србија, морају да се потпуно ослањају на међународно право.

Истиче и да је Трамп акцијом у Венецуели хтео свима у свету да поручи да то може само Америка и да нико други не би требало да се усуди на слично.

Министарство спољних послова Kине позвало је на хитно ослобађање председника Венецуеле Николаса Мадура након америчких напада на Kаракас и додало да та земља остаје поуздан пријатељ Латинске Америке и да подржава суверенитет, безбедност и територијални интегритет земаља тог региона.

Портпарол кинеског министарства Лин Ђијан изјавио је на редовној конференцији за новинаре да је Kина дубоко забринута због хапшења Мадура и његове супруге и да пажљиво прати безбедносну ситуацију.

Додао је и да је Kина одржавала позитивну комуникацију и сарадњу са венецуеланском владом.

"Kина је шокирана употребом силе против суверене државе и председника Венецуеле и снажно осуђује овај поступак", рекао је Лин.

Портпарол кинеског министарства истакао је и да америчке акције озбиљно крше међународно право, угрожавају суверенитет Венецуеле и прете миру и безбедности у Латинској Америци и на Kарибима.

"Kина је чврсто против овакве хегемоније и позива САД да поштују међународно право и Повељу УН, да одмах ослободе председника Мадура и његову супругу и реше проблем дијалогом", наводи се на сајту Министарства.

Kинеско министарство је истакло да ће, без обзира на промене међународне ситуације, Kина остати поуздан пријатељ земаља Латинске Америке, да задржава стабилну и доследну политику према том региону и да се залаже за немешање у унутрашње послове других држава.

Вршилац дужности председника Венецуеле Делси Родригез формирала је комисију за ослобађање председника Николаса Мадура и његове супруге Силије Флорес.

Министар информисања Венецуеле Фреди Нањез саопштио је да је формирана "комисија на високом нивоу", на чијем челу ће бити председник венецуеланског парламента Хорхе Родригез, док ће чланови бити министар спољних послова Иван Хил и сам Нањез.

Амерички председник Доналд Трамп наговестио је да би могло доћи до војне акције у Колумбији и рекао да "Мексико мора да се сабере", делујући охрабрено након напада на Венецуелу и хапшења Николаса Мадура, преноси Си-Ен-Ен.

"Колумбија је такође веома болесна, њоме управља болестан човек који воли да прави кокаин и продаје га САД. Неће то дуго радити“, рекао је Трамп новинарима.

"Наш посао је да имамо земље око себе које су одрживе и успешне и где је нафта дозвољена да слободно излази", рекао је Трамп, додајући: "То снижава цене. То је добро за нашу земљу".

Када га је новинар питао да ли ти коментари значе да би у будућности могло доћи до "операције" у Колумбији, Трамп је одговорио: "Звучи ми добро".

Такође је усмерио пажњу и на јужног суседа САД, рекавши: "Мексико мора да се сабере, јер они продиру кроз Мексико и мораћемо нешто да предузмемо".

Трамп је рекао да је више пута понудио помоћ америчких трупа мексичкој председници Клаудији Шејнбаум, али да се "она мало плаши".

У међувремену, поновио је изјаве у којима је рекао да ће "Куба пасти сама од себе".

"Мислим да ће сама пасти. Не мислим да нам је потребна било каква акција", рекао је Трамп.

Када је реч о Гренланду, Трамп је истакао да је САД потребан Гренланд "са становишта националне безбедности", као и да је стратешки важан.

Кубанска влада је саопштила да је тридесет двоје њених држављана убијено током америчких удара на Венецуелу и акције хапшења председника Николаса Мадура.

"Као резултат криминалног напада који је починила влада САД, 32 Кубанца су изгубила живот у борбеним дејствима, извршавајући мисије у име Револуционарних оружаних снага и Министарства унутрашњих послова, на захтев колега из те јужноамеричке земље", саопштила је кубанска влада на својој званичној Фејсбук страници.

Хавана је прогласила дводневну жалост 5. и 6. јануара у част погинулих.

Кубански председник Мигел Дијаз Канел осудио је акције САД називајући их "државним тероризмом против храброг венецуеланског народа".

Николас Ернесто Мадуро Гера, син Николаса Мадура, изјавио је да су присталице његовог оца одлучније него икада пре да подрже свргнутог председника, наводи се у аудио-снимку подељеном на друштвеним мрежама.

"Неће нас видети да смо слаби. Председник Николас Мадуро ће се вратити. Вратиће се. Ово је, наравно, био дан шока, сви смо у шоку", рекао је он, преноси Гардијан.

Kако је истакао, грађани Венецуеле ће изаћи на улице, окупиће народ, ујединиће се и формирати језгро око највише политичко-војне команде уз максимално јединство.

Син председника Венецуеле је тренутно посланик у венецуеланској Народној скупштини и вероватно се и даље налази у Венецуели, наводи британски лист.

Вршилац дужности председника Венецуеле Делси Родригез упутила је Вашингтону позив на сарадњу.

"Упућујемо позив влади САД да заједно радимо на агенди сарадње, усмереној ка заједничком развоју, у оквиру међународног права, и да јачамо трајну коегзистенцију заједнице", навела је Родригезова.

"Председниче Доналд Трамп: наши народи и наш регион заслужују мир и дијалог, а не рат. То је увек била порука председника Николаса Мадура, а тренутно је то порука целе Венецуеле", рекла је Родригезова.

Указала је да ће Венецуела дати приоритет кретању ка "уравнотеженим и поштованим међународним односима" са САД и регионом.

"Венецуела има право на мир, на развој, на суверенитет и на будућност", поручила је Родригезова.

Аналитичари сматрају да најновије изјаве Родригезове представљају приметну промену у односу на раније изјаве у којима је осудила, како је навела, бруталну употребу силе Сједињених Држава.

Амерички напад на Венецуелу и хапшење Николаса Мадура отворили су кризу која превазилази Каракас. Трамп тврди да је реч о акцији која штити америчку безбедност и интересе у западној хемисфери, док венецуеланске власти говоре о "империјалистичком нападу“.

У исто време, правници и аналитичари говоре о грубом кршењу међународног права и новим правилима игре – глобално.