Извор: РТС

Три места за столом моћних у Шенџену – нова подела света или само политички спектакл

Први заједнички сусрет председника Сједињених Америчких Држава, Русије и Кине на самиту у Шенџену отворио је питање да ли се успоставља нови светски поредак и ко је највише добио од разговора тројице лидера. Некадашњи амбасадор Србије у Вашингтону Иван Вујачић сматра да је самит пре свега био медијски догађај и да је Владимир Путин његов главни добитник. Професор Факултета политичких наука Синиша Атлагић оцењује да је сусрет симболично потврдио мултиполарни свет, у којем је Русија препозната као једна од кључних војних сила. Кинески аналитичари поручују да циљ састанка није био да три државе управљају светом, већ да покажу да могу да разговарају и упркос међусобним разликама.

Некадашњи амбасадор Србије у Вашингтону и члан Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Иван Вујачић рекао је у емисији Око да је сусрет Доналда Трампа, Владимира Путина и Си Ђинпинга историјски утолико што су се лидери три земље први пут нашли заједно на истом самиту.

Ипак, скептичан је да ће такав формат разговора бити настављен, као и према поређењима самита са конференцијом на Јалти 1945. године.

"На Јалти су се договарали о крају рата са Немачком, били су сви савезници. У овом садашњем случају су ривали, ове три земље, на много начина“, објашњава Вујачић.

Професор Факултета политичких наука и предавач на Московској дипломатској академији Синиша Атлагић делимично се слаже са таквом оценом. Сматра да се два догађаја не могу дословно поредити, али да сусрет у Шенџену има симболички значај за будући однос светских сила.

"Мени делује да је данас озваничен мултиполарни свет. На Јалти смо имали поделу, односно последица Јалте је била у Хладном рату биполарни свет, а чини ми се да је ово најава нечег што ће бити мултиполарни свет у пуном смислу, превасходно због Кине“, оцењује Атлагић.

За разлику од Вујачића, Атлагић у самиту види и одређене елементе новог договора великих сила, при чему указује на то да Европа није била за преговарачким столом.

Ко је највише добио од самита

Вујачић сматра да амерички председник није имао много разлога за задовољство после сусрета. Оцењује да је Трамп учествовао у разговорима у тренутку када су САД у сукобу са Ираном, а његова позиција ослабљена резултатима избора у Америци.

Указује и на приближавање Кине и Русије, док Вашингтон истовремено настоји да управља ривалитетом са Пекингом и допринесе окончању рата у Украјини.

"Мислим да је направио грешку што је учествовао у овом формату, са аспекта америчких интереса и како Американци виде Америку“, каже Вујачић.

Према његовој оцени, Путин је добио прилику да Русију представи као равноправног учесника разговора са две економски знатно снажније земље.

Вујачић подсећа да је руска економија вишеструко мања од америчке и кинеске, као и да Русија заостаје у технолошкој трци, али да има значајну нуклеарну моћ.

"Мислим да је Путин ту, у суштини, главни добитник. А Кинези треба да буду највише задовољни, јер су направили тај самит где је кинески председник био велики домаћин двојици лидера“, истиче Вујачић.

Као једну од користи за Москву издваја и поруке о неопходности стабилног снабдевања енергентима, које доводи у везу са питањем санкција на извоз руске нафте.

Атлагић jе сагласан са тим да Русија економски не може да се пореди са САД и Кином, али наглашава њену војну снагу и значај за међународну безбедност.

"Русија, с обзиром на то да је изузетна војна сила, очито је међу овим двема препозната као сила без које не може да се управља светом“, сматра Атлагић.

Оцењује да Путин може бити задовољан јер је Русија, упркос рату у Украјини, симболично препозната као једна од три државе које имају посебну улогу у обликовању будућег светског поретка.

Нуклеарно оружје, енергетика и међународне институције

Атлагић издваја четири теме које су, према његовом тумачењу порука са самита, биле у средишту разговора: неприхватљивост нуклеарног рата, снабдевање нафтом, реформа Уједињених нација и питање Међународног кривичног суда.

Посебно се осврће на нуклеарне ризике, сматрајући да су САД и Кина свесне могућности да би Русија могла да употреби нуклеарно оружје у случају знатно ширег сукоба са Западом.

"Мислим да је Русија дала до знања отворено да би то могло да се деси и мислим да је то директна последица тога, ова тачка о којој се причало“, наводи Атлагић.

Вујачић, међутим, сматра да је Трамп желео да отвори могућност за укључивање Кине у будуће споразуме о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, пошто су претходни споразуми САД и Русије истекли.

Објашњава да Пекинг није заинтересован за такав договор јер процењује да по броју нуклеарних бојевих глава заостаје за Вашингтоном и Москвом.

"По мом уверењу, Трамп је хтео да увуче причу о нуклеарном оружју како би Кину увео у неки потенцијални разговор о томе да трипартитно дође до неког потенцијалног споразума у блиској будућности“, каже Вујачић.

Сматра и да је амерички председник покушао да укључи Кину у разговоре о Украјини, али да у томе није успео.

Иако поздравља поруке о смањењу нуклеарних ризика, Вујачић не очекује брзе конкретне резултате.

"Са реалног аспекта, више је ово медијски догађај него што ће произвести нешто директно. Али је добра ствар што су се нашли, добра ствар је што су донели некакву изјаву, макар у смислу нуклеарног оружја, умирујућу“, истиче Вујачић.

Украјина и Европа – може ли се до мира без европских држава

Говорећи о рату у Украјини, Атлагић указује на то да се преговори воде у сложеним околностима и да су, према медијским извештајима, амерички изасланици Стив Виткоф и Џаред Кушнер истовремено разговарали са европским партнерима.

Сматра да је маневарски простор Вашингтона у преговорима са Москвом сужен и да руски захтеви превазилазе питање граница у Украјини.

"Европа дефинитивно није препозната као сила која може утицати на поделу света. Можда је то прејака синтагма, али на будући поредак света. Она је друга лига у том смислу“, оцењује Атлагић.

Вујачић је сагласан са тим да Европа нема војне и нуклеарне капацитете упоредиве са највећим силама, али истиче њен економски и политички значај.

Подсећа на трговинску сарадњу европских држава са другим деловима света и указује да су ранији покушаји Трампа да постигне договор са Путином наилазили на отпор европских савезника.

"Мислим да Европа не може да се игнорише на тај начин“, поручује Вујачић.

Наглашава да се решење рата не може свести на договор двојице председника, јер и Украјина мора да учествује у одлучивању о својој будућности.

"Немојте да заборавите, Украјина је исто неки фактор у том рату“, каже Вујачић.

Подсећа и да Трамп у САД има институционална ограничења, укључујући Конгрес, као и противљење дела јавности политици која би подразумевала договор о Украјини без учешћа Кијева и европских савезника.

Однос према Тајвану и ривалитет САД и Кине

Вујачић сматра да ће америчко-кинески односи остати једно од најважнијих питања светске политике, без обзира на исход самита.

Према његовој оцени, Вашингтон настоји да оконча рат у Украјини и усмери више пажње на Пацифик, где се одвија стратешко и технолошко надметање са Кином.

"Озбиљни проблеми постоје. Пре свега, мислим, озбиљан ривалитет постоји на линији Сједињене Државе и Кина“, истиче Вујачић.

Осврнуо се и на Трампову изјаву да САД не подржавају независност Тајвана, наглашавајући да то не треба тумачити као америчко одобрење да Пекинг преузме контролу над острвом.

"Оно што је он рекао, да не подржава независност Тајвана, не значи да је то бланко чек Кини да од сутра заузме Тајван. То је само уперено против тајванских политичара који хоће да декларишу независност Тајвана, што би онда изазвало Кину“, објашњава Вујачић.

Кинески аналитичари: Велике силе морају да разговарају, али не и да заједно управљају светом

Сусрет председника САД, Русије и Кине у Шенџену показао је да велике силе могу да постигну сагласност о важним међународним питањима упркос међусобним разликама, оцењују кинески аналитичари за РТС.

Истичу да циљ самита није био да три државе заједнички управљају светом, већ да покажу одговорност за глобалну стабилност. Међу важним темама разговора издвајају енергетску безбедност и смањење нуклеарних ризика.

Југуонг Џао из Института за глобалне и регионалне односе сматра да се из самита могу издвојити три кључне поруке кинеске стране – доследност, самопоуздање и одговорност.

Џао истиче да је кинески председник Си Ђинпинг током састанка указао на посебну одговорност великих сила и значај њихове сарадње за међународну стабилност.

"Мислим да Кина тиме жели да покаже да је свесна одговорности коју носи њен положај као велике економске и политичке силе. То никако не значи да три велике силе треба заједно да управљају светом“, наглашава Џао.

Безбедност света условљена заједничким језиком

Ћијен Јуминг из Кинеског института за међународне односе оцењује да је главна порука Си Ђинпинга била да је свет безбеднији када велике силе успевају да пронађу заједнички језик.

"Порука нашег председника Си Ђинпинга на самиту у Шенџену била је да је свет безбеднији кад велике силе успевају да се међусобно усагласе упркос свим међусобним разликама“, истиче Јуминг.

Наводи да је то био први сусрет уживо председника три државе у оваквом формату и да је Си желео да покаже како оне могу да управљају међусобним разликама и постигну сагласност о питањима од пресудног значаја за стабилност света.

Говорећи о оценама да је Владимир Путин највећи добитник самита, Јуминг сматра да питање победника није суштина сусрета.

"Кина је била домаћин АПЕК-а у Шенџену и део наше одговорности као домаћина био је да за исти сто доведемо што већи број светских лидера. Такође смо желели да овај сусрет допринесе томе да велике земље чешће разговарају једна с другом, нарочито кад се око нечега не слажу“, поручује Јуминг.

У осврту на заједничку декларацију, кинески саговорник указује на значај стабилног снабдевања енергентима, што повезује са ситуацијом у Ормуском мореузу.

Наводи и да су се три државе договориле да разговарају о смањењу нуклеарних ризика, као и да је амерички председник Доналд Трамп говорио о разговорима о Украјини, али да са кинеске стране није видео такву изјаву.

Кинески аналитичари указују и на симболички значај избора Шенџена за домаћина самита АПЕК-а, оцењујући да је Кина желела да свету представи економски и технолошки напредак тог града.

Један од саговорника подсећа да је Си Ђинпинг на свечаној вечери говорио о развоју Шенџена током претходних деценија, од места које је некада личило на рибарско село до савременог технолошког центра који развија сопствене технологије.

Читај ми!