Истовремено, украјинске снаге узвраћају ударе на руску територију. Руски званичници оптужили су Кијев за више напада на инфраструктуру и војне циљеве и саопштили да је оборено 72 украјинска дрона изнад више региона Русије и Црног мора.

Шеф Кремља Владимир Путин одржао је састанак посвећен истрази напада на колеџ у Старобељску и пружању подршке породицама настрадалих и повређених. Поручио је да је реч о "крвавом злочину" и нагласио да ће сви одговорни бити идентификовани и кажњени, уз оцену да је казна за починиоце неизбежна.

Румунија је саопштила да је утврђено да је дрон који је пао на стамбену зграду у Галацу био руског порекла, што је Москва одбацила као неосновано.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је од јануара до маја украјинска војска погодила 15 руских рафинерија, што је, како тврди, изазвало кризу на руском тржишту горива и довело до значајног пада капацитета прераде нафте.

Шеф украјинске војне обавештајне службе Кирило Буданов најавио је нову размену ратних заробљеника и оценио да постоје знаци могућег завршетка рата пре зиме, уз напомену да исход зависи од преговора.

У међувремену, Русија је привремено забранила извоз авионског керозина до краја новембра, док Москва и Анкара настављају преговоре о гасним споразумима.

Кијев је, са друге стране, договорио дугорочне испоруке течног гаса преко терминала у Литванији.

Украјинске снаге гранатирале су школу бокса "Манзули" у граду Енергодару, у Запорошкој области.

Група немачких и британских плаћеника који су се борили на страни украјинских оружаних снага убијена је у Запорошкој области, објавили су медији, позивајући се на руске снаге безбедности.

Стручњаци Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) испитују место удара украјинског дрона у Запорошкој нуклеарној електрани, саопштио је стални представник Русије при међународним организацијама у Бечу, Михаил Уљанов. Навео је да је борбени дрон ударио у турбинску салу блока 6 те нуклеарке.

Генерални директор ИАЕА Рафаел Гроси је позвао на прекид напада на нуклеарне објекте како би се спречио ризик од нуклеарне несреће.

Председник Володимир Зеленски објавио је да је Украјина добила нови лансер противваздушне одбране "ирис-т" из Немачке и затражио већу испоруку муниције за ПВО. Очекује да ће Украјину у наредне две недеље посетити амерички специјални изасланици Стив Виткоф и Џарад Кушнер.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да земље Европске уније, које, како је навео, чине све што је могуће да продуже украјински сукоб, не би требало да говоре ни о каквим "црвеним линијама", јер су у том смислу "прешле све што се може прећи".

Специјални руски представник за инвестиционо-економску сарадњу с иностранством Кирил Дмитријев упозорава да је Европи потребна Русија да би преживела.

Стручњаци су почели процену штете, изјавила је директорка за комуникације у нуклеарки Јевгенија Јашина. “Процена штете је почела, а она је безначајна са становишта оперативне безбедности“, рекла је Јашина, пренела је агенција РИА Новости.

Украјински дронови погодили су и два нафтна постројења у руској Ростовској регији и Краснодарском крају. Погођена је руска лука Таганрог, услед чега је избио пожар на танкеру и резервоару за гориво.

Руске војне снаге су покренуле напад на војне аеродроме, енергетске објекте и транспортну инфраструктуру коју користе украјинске оружане снаге, саопштило је руско Министарство одбране.

Естонска полиција и гранична стража поставиле су прве стационарне системе за откривање и праћење дронова на граници са Русијом, а планирано је да до краја године читава источна граница буде покривена таквом опремом.

Украјински председник Володимир Зеленски одржао је састанак са највишим званичницима у земљи о даљим акцијама Кијева, након којег је саопштио да су у готово свакодневном контакту са представницима америчког председника Доналда Трампа и европским партнерима, пренела је агенција Укринформ.

Што се тиче могућности за окончање ратних дејстава у Украјини, председник Русије поручује да није могуће навести конкретне рокове, али је истакао да је руска војска у офанзиви на свим деловима фронта.

Председник Украјине Володимир Зеленски позвао је на појачавање притиска на Русију како би се спречило даље продужавање и ширење рата.

Служба безбедности Украјине (СБУ) тврди да су припадници њеног Центра за специјалне операције "Алфа" извели нападе на стратешку нафтну пумпну станицу у Јарославској области и гасни терминал луке Темрјук у Краснодарском крају Русије.

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) саопштила је да је Запорошка нуклеарна електрана привремено остала без спољног напајања електричном енергијом, што се догађа 16. пут од почетка војног сукоба у Украјини.

Влада Шведске истовремено је одобрила продају 20 шведских борбених авиона "грипен" путем механизма ЕУ за кредитну подршку Украјини, изјавио је шведски премијер Улф Кристерсон, који је додао да ће његова земља донирати Кијеву још 16 таквих борбених ловаца.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас рекла је, такође, да се динамика рата мења у корист Украјине и поручила да Унија никада неће бити неутрални посредник у преговорима, јер подржава Кијев, али и штити своје безбедносне интересе.

Са друге стране, секретар Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу упозорио је да би раније најављени снажни руски напад на Кијев могао да се деси у сваком тренутку, као одмазда за напад украјинске војске на универзитетски објекат и студентски дом у којем је страдало више од 20, а рањено око 40 људи.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, у међувремену, изјавила је да се повећава број напада дронова на руску територију из правца Европе и северноевропских држава.

За то време, портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија очекује долазак специјалног изасланика америчког председника Стива Виткофа и зета америчког лидера Џареда Кушнера у посету Москви.

С обзиром на то да преговори које предводе САД о окончању сукоба у Украјини не дају значајне резултате и рат траје већ пету годину, европски званичници указују да би Европска унија требало да буде спремна за разговоре са Москвом и то ће разматрати на данашњем састанку. 

Портпарол Кремља Дмитриј Песков каже да Брисел врши притисак на Украјину да настави да се бори против Русије.

"Дискусије о преговорима су чиста схоластика. Акције су усмерене само на даљи притисак", навео је Песков.

Стални руски представник при Организацији за европску безбедност и сарадњу Дмитриј Пољански рекао је да је Русија обавестила земље чланице ОЕБС-а да су Москва и Запад тренутно веома близу директног војног сукоба.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, у разговору са америчким државним секретаром Марком Рубијом, навео је да ће нови удари бити усмерени на центре доношења одлука, војне објекте и командна места у Кијеву.

Украјински министар спољних послова Андриј Сибига оценио је да планови које је Лавров изнео Рубију представљају "дрску провокацију" и "још једну јавну потврду интереса Русије да настави рат".

И поред руских упозорења да стране земље евакуишу своје амбасаде и да грађани заобилазе војне објекте у Кијеву, Француска је саопштила да неће евакуисати своје држављане из Украјине, оценивши то као "нови покушај застрашивања".

Истовремено је стигла вест да ће се, на захтев Кијева, Савет безбедности УН састати у четвртак због ескалације руских напада на украјинске цивиле.

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес забринут је због, како каже, најаве Москве да планира нове нападе на украјинску престоницу.

Истовремено, представници Сједињених Америчких Држава у Украјини осудили су нападе на цивиле и цивилну инфраструктуру, истичући да су такви удари неприхватљиви и да је у нападима погођено више стамбених и јавних објеката. Навели су и да рат мора да се оконча, уз изразе саучешћа породицама жртава.

Украјинска Служба безбедности (СБУ) саопштила је да је ухапшен 18-годишњи младић из Кијева, осумњичен да је као руски агент учествовао у прикупљању података и координацији једног од већих ваздушних напада на украјинску престоницу.

Руске власти пак наводе да њихове снаге настављају ударе на украјински војно-индустријски комплекс и да је реч о одговору на украјинске акције, уз тврдње да су оборени бројни украјински дронови изнад више региона.

У међувремену руски председник Владимир Путин потписао је закон којим се одобрава ангажовање Оружаних снага за заштиту руских грађана ухапшених на основу одлука страних судова без учешћа Русије, или судова чија надлежност није заснована на међународном уговору чија је Руска Федерација потписница или резолуцији Савета безбедности УН.

Према наводима градских служби, оштећено је око 50 објеката, укључујући стамбене зграде, образовне институције, тржни центар и административне објекте.

Руско Министарство одбране саопштило је да су мете били војни објекти и инфраструктура украјинских оружаних снага, а да цивилни објекти нису били циљ.

Европски лидери осудили су руски напад на Кијев и употребу ракете "орешник" и изразили подршку Украјини.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони, француски председник Емануел Макрон и висока представница ЕУ Каја Калас поручили су да је напад неприхватљив и да представља озбиљну ескалацију. Макрон је истакао да Француска остаје непоколебљива у подршци Украјини.

Реаговала је портпаролка руског МСП-а Марија Захарова поручила је да је Запад тај који финансира тероризам, позивајући се на нападе у Старобељску.

"Председник Француске Емануел Макрон требало би да затражи од француских новинара снимке из Старобељска како би схватио да подршком Кијеву финансира тероризам", навела је Захарова.

И док је Москва ивестила о новим жртвама украјинског напада на студентски дом, у Луганској области, Савет безбедности УН је изнео тврдње да Кијев није извршио напад на школу. Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова оценила је ове тврдње као "отворене лажи".

Кијев је, са друге стране, известио о новим двадесетчетворочасовним ударима руских снага на нафтна и гасна постројења компаније "Нафтогас", али и о нападу на погребну колону, у Сумској области, у којем је једна особа погинула, а 14 повређено.

Такође, украјински председник Володимир Зеленски изнео је сумње да Русија припрема нападе балистичком ракетом "орешник" који ће бити усмерени и на Кијев. Сумње је потврдила и америчка амбасада у украјинској престоници.

У јеку неизвесности чешки председник Петр Павел позвао је НАТО да "покаже зубе" Русији због, како је навео, сталног тестирања одлучности Алијансе на њеном источном крилу, упозоривши да би изостанак одлучног одговора могао да охрабри Москву на даље провокације.

У документима се наводи да је за Каспаровим најпре расписана федерална и међудржавна потерница, а да је од 1. децембра 2025. године он и званично на међународној потерници.

Министарство правде Русије уврстило је Каспарова у регистар страних агената у мају 2022. године, док га је руска Федерална служба за финансијски мониторинг ставила на листу екстремиста и терориста.

Путин је наложио је руском Министарству одбране да припреми предлоге за одговор.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је да кијевски режим мора да буде кажњен због напада.

Генералштаб Оружаних снага Украјине саопштио је да су напади били усмерени на војну инфраструктуру и један од штабова руске специјалне јединице "Рубикон", а не на цивилне објекте.

Андриј Сибига, украјински министар спољних послова, изјавио је да се преговори Украјине и Русије, уз посредовање Сједињених Америчких Држава, постепено исцрпљују, наводећи да би ангажовање Европе могло да унесе нову динамику у тај процес.

Председници Русије и Белорусије Владимир Путин и Александар Лукашенко гледали су јуче путем видео-позива извођење заједничке вежбе јединица за борбену примену нуклеарног оружја и нуклеарне подршке у Осиповичком округу на истоку Белорусије.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да тренутно не постоји спремност европских земаља да реше украјински сукоб.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да ће његова држава ојачати заштиту северне границе у Славутичу, како би се одбранила од претњи из руске Брјанске области и Белорусије.

Вршилац дужности начелника руске Брјанске области Јегор Коваљчук објавио је да су најмање три особе погинуле у нападу украјинског дрона на дизел-локомотиву.

Каже да према обавештајним подацима, Москва разматра да из Белорусије и Брјанске области изведе офанзивне нападе офанзивних операција на правцу Чернигов–Кијев. Додаје и да су добили информације да Русија припрема нове мобилизационе мере – додатних 100.000 војника. 

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте нагласио је да Алијанса прати заједничке руско-белоруске нуклеарне вежбе. Поручује да ће, ако се нуклеарно оружје употреби против Украјине, последице по Русију бити разорне.

Руски лидер је Владимир Путин је завршио посету Пекингу. С кинеским колегом Си Ђинпингом потписао је више споразума, међу којима заједничку декларацију о развоју мултиполарног света и новог типа међународних односа. Путин је потврдио да је Москва спремна да настави с испоруком нафте, гаса и течног природног гаса Кини.

Што се тиче украјинске кризе, обе стране су изразиле подршку напорима који ће допринети дугорочном и одрживом миру и заложиле се за наставак тражења решења кроз дијалог и преговоре. 

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров подсећа да ће ускоро бити година дана од самита на Аљасци.

"Није било никаквог напретка, чак ни у понашању Зеленског и Европљана, никаквог помака. Напротив, они постају све агресивнији и дрскији. И, наравно, ми ћемо то узети у обзир", упозорио је Лавров.

Боравак врховног команданта Русије у Пекингу није препрека за контролу нуклеарног арсенала те земље. Истовремено с његовом посетом Кини, Русија је започела нуклеарне маневре с Белорусијом.

Према речима стручњака, време тродневних вежби за припрему и употребу стратешких нуклеарних снага није случајно – оне нису само тест борбене готовости, већ и сигнал западним земљама.

Главнокомандујући украјинских оружаних снага Олександр Сирски истиче да Русија има двоструко више бригада и пукова него Украјина, док се линија фронта већ протеже на преко 1.200 километара, што представља претњу од проширења. Упозорава да постоји реална претња од руске офанзиве из Белорусије.

Заменик министра спољних послова Сергеј Рјапков изјавио је да расту ризици од директног сукоба између Русије и војног савеза НАТО, упозоривши да би последице могле бити катастрофалне.

Шеф дипломатије Литваније Кестутис Будрис позвао је НАТО да буде спреман за напад на руску ексклаву Калињинград.

Из Москве је одмах стигао одговор на претњу. Марија Захарова, портпаролка Министарства спољних послова, поручила је Литванији и НАТО-у кратко: "Самоубилачка параноја."

Истовремено, украјинске снаге извеле су ударе на територију Русије. Према наводима руских власти, противваздухопловна одбрана пресрела је и уништила 50 украјинских беспилотних летелица изнад више региона.

Украјински председник Володимир Зеленски одобрио је нове операције украјинских снага и специјалних служби против Русије, уз поруку да "ниједан напад на Украјину неће остати без одговора". 

Сједињене Америчке Државе издале су општу лиценцу у трајању од 30 дана којом се омогућава ограничен приступ руској нафти која је остала блокирана на мору. Мера је, према Вашингтону, усмерена на стабилизацију глобалног тржишта сирове нафте и обезбеђивање испорука земљама погођеним енергетском кризом.

У дипломатском контексту, бивша немачка канцеларка Ангела Меркел критиковала је Европску унију због недовољног коришћења дипломатских канала у покушајима да се оконча рат. Руски званичник Кирил Дмитријев поручио је да ЕУ мора бити "конструктивнија", док је Кремљ саопштио да су мировни преговори тренутно на чекању

На московском аеродрому Шереметјево пронађени су остаци дрона. Више од педесет авиона преусмерено је на алтернативне аеродроме због ограничења рада московских аеродрома.

Министарство одбране Русије саопштило је да су у последња 24 часа оборене 1.054 беспилотне летелице, крстарећа ракета "фламинго" и ракета "нептун", које припадају украјинским оружаним снагама.

Генералштаб Оружаних снага Украјине објавио је да су украјинске одбрамбене снаге користиле оружје домаће производње за гађање и уништавање "непријатељских циљева".

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да, уколико "руска ратна машинерија" опстане, њени наредни удари могу бити усмерени и против Европе и других региона.

Истакао да је у недавном нападу на Кијев Русија користила ракете произведене ове године, наводећи да би без компоненти из Европе, Јапана и Сједињених Америчких Држава њихова производња била онемогућена. Према његовим речима, кључно је прекинути све канале испоруке Русији компоненти за производњу ракета и дронова.

Зеленски је најавио да се припремају наредне фазе размене ратних заробљеника у формату "1000 за 1000", након што је ове седмице спроведен први део размене.

Словачки премијер Роберт Фицо рекао је да стратегија коју су западне земље изабрале да ослабе Русију кроз војну подршку Украјини не даје резултате.

"Стратегија коју Запад подржава јесте да подржава овај сукоб. То би требало да послужи слабљењу Русије, једноставно не функционише“, нагласио је Фицо.

Снимци које је објавио Зеленски приказују координате и податке о неколико објеката, укључујући "администрацију председника Украјине", председничку резиденцију (државну дачу) и подземне заштићене просторије у центру Кијева. 

Зеленски наводи и да Русија покушава да увуче Белорусију у рат и да Кијев поседује документа о разговорима те две државе.

Шеф Беле куће је поновио да ће доћи до краја рата, али и да руски ракетни напад на стамбену зграду у Кијеву у којем је убијено двадесет четворо људи може да угрози напоре за проналажење мирног решења.

Кремљ истиче да је власт у Украјини обећала да ће зауставити рат, али да је чинила супротно. Наглашава да је за рат у Украјини "одговоран кијевски режим".

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров каже да је председник Владимир Путин тестирао политичку зрелост Европске уније када је предложио бившег немачког канцелара Герхарда Шредера за преговарача за дијалог Москве са Европом.

Словачки премијер Роберт Фицо указује да Путин јасно износи свој став по питању постизања решења украјинског сукоба, наводећи да руски лидер жели да посредник у преговорима с ЕУ треба да буде "неко ко бар мало познаје руску душу".

Поручује да ће пренети важне информације европским политичарима након што се у Москви 9. маја састао с Путином.

Москва и Кијев су уз посредство Уједињених Арапских Емирата разменили по 205 заробљеника, као и тела својих војника.

Према подацима Државне службе за ванредне ситуације, потрага траје за још 20 људи.

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев изјавио је да вероватноћа да ће следећи украјински председник после Володимира Зеленског пристати на све захтеве САД значајно расте.

Грчка неће толерисати никакво ширење рата из Украјине на Медитеран, поручио је грчки министар спољних послова Јоргос Герапетритис, након што су откривени остаци поморског дрона у близини грчког острва Лефкаде.

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) саопштила је да пожар у близини запечаћене нуклеарне електране у Чернобиљу није утицао на повећање нивоа зрачења и да нису забележени абнормални нивои зрачења током или након његовог избијања и гашења.