Украјински председник Володимир Зеленски поручио је да је Кијев спреман за техничке трилатералне преговоре са Сједињеним Америчким Државама и Русијом, који би до краја октобра могли да буду одржани у Уједињеним Арапским Емиратима или другој земљи коју предложи Вашингтон.

Такође, Зеленски и немачки канцелар Фридрих Мерц у Кијеву су објавили да су Украјина и Немачка потписале 15 споразума и докумената о безбедносној сарадњи, производњи и набавци наоружања, укупне вредности веће од 8,5 милијарди евра.

Уз то, Мерц је најавио и да ће Немачка, заједно са Француском и Великом Британијом, током зиме у Берлину организовати састанак "коалиције вољних", посвећен координацији даље помоћи Украјини.

За то време, специјални изасланик руског председника Кирил Дмитријев поручио је да је Европи, уочи зиме и раста цена гаса, потребна руска енергија, тврдећи да су енергетске одлуке ЕУ већ довеле до озбиљних последица.

Истовремено, украјински председник Володимир Зеленски најавио је појачане нападе на руске рафинерије нафте, као одговор на руске ударе на украјинску енергетску инфраструктуру.

Москва је, са друге стране, позвала стране држављане, укључујући дипломатско особље, да напусте Кијев и упозорила их да не путују у Украјину. Европска комисија оцењује да Москва тим претњама покушава да застраши Европу и одврати је од подршке Украјини.

Из Запорошке области стижу и наводи о оштећењу енергетске инфраструктуре. Представници Запорошке термоелектране саопштили су да је опрема, која обезбеђује спољно напајање нуклеарне електране Запорожје, оштећена у украјинском гранатирању.

На дипломатском плану, Јапан је увео нови пакет санкција Русији. 

Украјински председник Володимир Зеленски је, позивајући се на податке обавештајних служби, саопштио да је Владимир Путин наредио војним командантима да одустану од правила ратовања и укинуо сва ограничења на ваздушне нападе у Украјини.

Уз то, шеф дипломатије Украјине тврди да украјинске обавештајне службе и обавештајне службе партнерских земаља имају податке о “конкретним плановима Русије за нападе на земље Европске уније“.

С друге стране, портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да “Русија одговара на нападе које је Украјина почела да покреће“.

“Украјина мора да плати цену за то, већ плаћа и наставиће да плаћа", рекао је Песков, истичући да је за Москву кључно да прекине снабдевање украјинских оружаних снага војном опремом, муницијом и горивом морским путем.

Москва наставља са интензивним нападима на украјинске мостове, због чега је уведена рестрикција саобраћаја преко мостова у Кијеву.

У међувремену, Кремљ је критиковао то што је генерални секретар НАТО-а Марк Руте позвао на наставак подршке Украјини, уз поруку да ће “умешаност европских земаља у сукоб имати последице“.

Руте је након тога изјавио да се нада да ће председник Русије Владимир Путин схватити поруку да не успева да застраши Алијансу.

Уследио је нови Путинов одговор Западу: "Русија никоме не прети и не планира напад на друге земље, али ће, уколико буде директно нападнута, одговорити свим расположивим средствима“.

Путин је поручио и да неутрални статус Украјине остаје међу циљевима Русије.

"Зато што је Украјина, стичући независност, усвојила декларацију. Желим то да подсетим. На основу те декларације добила је независност. У декларацији пише да је она неутрална држава", рекао је Путин.

Председник Володимир Зеленски изјавио је да је посетио војни командни пункт близу источне линије фронта.

Кијев је поручио да је развио нову технологију за пресретање руских дронова на млазни погон, и позвао земље које са Украјином имају споразуме о сарадњи у области дронова да преговарају о приступу тој технологији.

Из Кремља стижу упозорења. Портпаролка Mинистарства спољних послова Марија Захарова запретила је да су фабрике оружја за Украјину, које се налазе у европским земљама, потенцијалне војне мете за Русију.

Такође, Русија је поручила да активности НАТО-а у близини Калињинградске области повећавају ризик од директног оружаног сукоба, док Алијанса тврди да њене активности имају искључиво одбрамбени карактер и да не представљају претњу Русији.

Генерални секретар НАТО-a Марк Руте оценио је да Русија тренутно не представља непосредну претњу територији Алијансе, али да је НАТО спреман да одговори на евентуални напад.

Највећи ударци, балистички и дроновима били су на Кијев и Суми, на који су бачене четири авио-бомбе. Вашингтон пост и Гардијан пишу да Руси интензивирају нападе и претварају Кијев у град на првој линији фронта.

Шеф Кремља Владимир Путин донео је указ којим се налаже повећање броја активних припадника војске на укупно 1.550.000.

С друге стране председник Володимир Зеленски најављује да ће Белгија испоручити Украјини три борбена авиона Ф-16 четврте генерације до краја године. Потврдио је и да је Кијев добио нови пакет ракета за НАСАМС.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да ће наставак, како је рекао, "непромишљене" руске кампање саботажа у Европи, довести до веће подршке НАТО-а Украјини.

Немачки канцелар Фридрих Мерц тврди да Русија неће победити у рату против Украјине, као и да ће претрпети огромну штету, укључујући и ону по сопствену економију.

"Русија ће платити цену ако настави рат", рекао је немачки канцелар.

Истовремено, одговарајући на тврдње Запада да Москва води хибридни рат против европских земаља, шеф дипломатије Сергеј Лавров је оптужио Европу да води рат против Русије наоружавањем Украјине.

Амбасада Русије у Великој Британији упозорила је да би сваки војни потез те државе или НАТО-а против руске територије био дочекан одговором свим расположивим средствима, укључујући нуклеарно оружје.

Амбасада је реаговала на текст британског листа Ај Пејпер о могућности да НАТО блокира Калињинград, као и на прилог телевизије Скај њуз о хипотетичком сценарију војног сукоба.

Навео је да је у престоници ракета "шахед" погодила зграду Академије наука и болницу.

Један од млазних дронова стигао је на неколико стотина метара од границе с Пољском, због чега је команда оружаних снага те државе подигла борбене авионе.

Зеленски упозорава да је Русија већ започела додатну мобилизацију. Према његовим тврдњама, постоје и нови подаци о учешћу војног особља из Северне Кореје. Поред 8.000 који су тренутно присутни, припрема се, како каже, распоређивање контингента од још 10.000 војника.

Кремљ поручује да ће Кијев платити цену за нападе на Русију последњих месеци и да се то сада и дешава.

Председник Владимир Путин изјавио је да, упркос свим мерама које су предузели Министарство одбране и органи за спровођење закона, претње по Русију и даље постоје.

"Знате, то је традиција – пре избора, шеф државе, председник, апелује на бираче да активно учествују у гласању. То се десило и овог пута. Међутим, сви ми, ја и свака особа у Русији, у нашој земљи, схватили смо да ћемо бити ометани", рекао је Путин.

Припадници руских јединица за радиолошку, хемијску и биолошку заштиту тестирали су у Лењинградској области ласер за сузбијање дронова.

Током руско-украјинског сукоба, који траје од 2022. године, беспилотне летелице постале су главно тактичко и стратешко оружје и потпуно су промениле начин извођења борбених дејстава.

У новом нападу руских дронова синоћ је погођена пијаца у предграђу Кијева, две особе су погинуле, а око десет је рањено.

Москва је потврдила да је погодила два дата центра у Кијеву који припадају компанијама "Омега телеком" и "Кијевстар".

Зеленски је најавио да ће Украјина током октобра интензивирати дипломатске активности с циљем да промени став Москве и допринесе окончању рата.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров одбацио је на састанку с немачким колегом Јоханом Вадефулом у Њујорку позиве те државе да успори свој "опасан пут ескалације" ка Европи. Оптужио је Берлин да је главни спонзор Украјине и да тежи да постане водећа војна сила у Европи.

Кремљ је саопштио да још није донета одлука о учешћу руског председника Владимира Путина на самиту Г20, али да ће Русија у сваком случају активно учествовати у његовом раду.

Такође, Кремљ је саопштио и да ће предстојећи самит Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК) у Кини пружити добру прилику Путину да разговара с кинеским председником Си Ђинпингом и америчким Доналдом Трампом.

О размени ватре која траје већ пет година говорило се и на Генералној седници Уједињених нација. Шеф руске дипломатије Sје у Њујорку оптужио Европу да чини све да поткопа мировни процес и осујети могућност преговора.

За преговоре су, тврди, заинтересовани многи, укључујући администрацију америчког председника Доналда Трампа.

С друге стране, украјински председник Володимир Зеленски поручио је да “Русија тражи сваки изговор да избегне преговоре и настави рат“, те да Москва тренутно не показује спремност да обустави непријатељства.

Како је навео, током недавног састанка са председником Трампом стекао је утисак да Вашингтон ситуацију види на сличан начин.

Иначе, Трамп је поновио да се залаже за директне преговоре Зеленског и Путина и изразио наду да ће рат бити окончан што је пре могуће.

Зеленски је, у међувремену, изјавио да су Сједињене Америчке Државе предложиле да се припреми трилатерални састанак Украјине, САД и Русије на техничком нивоу.

С друге стране, руски председник Владимир Путин изјавио је да су сви предлози за постизање мира у Украјини и даље на столу, али да Москва мора да процени шта је у њеном најбољем интересу.

Кремљ је, истовремено, саопштио да би ускоро могао да се одржи трилатерални састанак између САД, Русије и Украјине, на којем би се разговарало о напорима за окончање сукоба који траје четири и по године.

Поводом тврдњи Зеленског да је председник САД Доналд Трамп наводно обећао Кијеву лиценцу за производњу ракета за системе "патриот", из Кремља су навели да Русија помно прати које наоружање или лиценце за производњу оружја добија "кијевски режим".

За то време, шефица дипломатије ЕУ Каја Калас поручила је да су се државе чланице Европске уније договориле о условима за ослобађање 6,6 милијарди евра из фондова Европског мировног фонда за војну помоћ Украјини.

"Преузећемо решење, остајемо при основи одбране коју смо већ представили, очекујемо да ће Високи кривични суд Републике Хрватске уважити нашу жалбу", каже за DW Љубо Павасовић Висковић, један од бранилаца Журављева у Хрватској. Жалбени рок траје три дана од преузимања писане одлуке, убрајајући евентуално и предстојећи викенд.

Украјинац је приведен у Пули у августу, а Немачка га тражи под оптужбом за минирање гасовода Северни ток. Прошле године Пољска је одбила његово изручење, али је Немачка почетком овог месеца издала нову оптужницу – овога пута с најтежом квалификацијом: за ратни злочин уништавања цивилне имовине, а не како је првобитно било за кривично дело саботаже.

Уплив политике на правосуђе

Пољска одлука тумачена је кроз политичке мотиве, а тешко је поверовати да у Хрватској није присутан барем подједнак уплив политике на правосуђе.

Дамир Грубиша, бивши дипломата и пензионисани професор Факултета политичких наука у Загребу и Америчког универзитета у Риму, сматра да правне норме на том нивоу више не играју значајнију улогу.

"Нема то више везе с правом, прешло је у сферу чисте политике. Пољски председник умешао се с оценом да је посреди била ратна одбрана, а зна се ко је непријатељ, па према томе – нема изручења", каже Грубиша за DW.

Он потврђује да Хрватска јесте дужна да у начелу поштује Европски налог за хапшење, али уверен је, каже, да и у овом предмету до изражаја долази немачки економски интерес, којег критично наглашава енергетска криза.

Глобални енергетски и геополитички хаос

"Све се преокренуло кад је Русија напала Украјину, али потребе су остале исте, док економија попушта", оцењује Грубиша. Мишљења је да Хрватска у свему томе само настоји да се прилагоди најјачима у ЕУ, с тим да питању изручења украјинског рониоца не даје велики значај у укупном контексту. Он проблем види у томе што свет запада у глобални енергетски хаос и геополитичко стање у којем европске политичке и економске слабости долазе до изражаја крајње драматично.

"На снази је међународна завера медиокритета, дипломате су одстрањене из међународних односа. Чак су се и Хенри Кисинџер или Џон Миршајмер, да не набрајам даље, залагали за много више напора за дипломатско решење у Украјини, али одлуке се доносе подаље од икакве спољнополитичке памети. То неће испасти добро ни за Хрватску, ни за Немачку, ни за ЕУ", закључује Дамир Грубиша.

Оспоравања изручења

И политички аналитичар Давор Ђенеро сматра да Хрватска овога пута није требало да уважи Европски налог за хапшење расписан у Берлину – напомињући уједно да је свестан колико Хрватска зависи од Немачке у економском и политичком погледу.

"Али тај наш заједнички Европски налог за хапшење ипак је сумњив због својих sub judice ограничења, а за нешто као што је ратни злочин. Тврди се да је реч о цивилној инфраструктури – али она није само цивилна, јер је грађена и за то да се омогући руска агресија на Украјину кроз коју је до тада пролазио главни европско-руски гасовод", мишљења је Ђенеро.

"Овакво решење о изручењу, ако се одржи, врло је ризично – иако су се неугодне последице могле да се избегну. Понављам, ми смо мала, сиромашна и неутицајна чланица ЕУ, док је Пољска једна од водећих сила. А постоји тај пољски преседан, у случају истог Украјинца, који се може искористити", указао је Ђенеро.

Колико год се чинило да је Хрватска већ заузела став, мишљења око тога несумњиво се оштро разилазе. А на коначни одговор не би требало да чекамо дуже од неколико дана по истеку рока за жалбу.

У масовном руском ракетном нападу на Кијев погинуле су две особе, а најмање осам је повређено, док су пожари избили у три градска округа. У нападима на Дњепропетровску област повређене су три особе, а у Херсонској четири.

Украјински дронови напали су складиште нафте у Ростовској области Русије. Начелник региона Јуриј Сљусар саопштио је да је руска противваздушна одбрана оборила дронове изнад Таганрога и још два округа, док су у Кагаљницком округу оштећене административне зграде нафтног складишта. Према његовим речима, није било повређених нити пожара.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је у Савету безбедности УН да је Москва спремна за преговоре са Украјином како би се постигао "одрживи, праведни мир", али да неће обуставити војне операције ради почетка преговора. Лавров је рекао да је Украјина могла да остане у границама из 1991. године да се, како је навео, "Европљани нису упустили у превару".

Истовремено, Окружни суд у Пули одобрио је изручење Украјинца Володимира Журављова Немачкој, где је осумњичен за саботажу гасовода "Северни ток" и "Северни ток 2". Његов адвокат Никола Катеринчук оценио је одлуку као пристрасну и политичку и најавио жалбу.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да Анкара појачава дипломатске напоре за поновно успостављање црноморског коридора за извоз житарица и да је о томе разговарао са украјинским председником Володимиром Зеленским.

Зеленски је, са друге стране, рекао да споразум из Енкориџа, којим се Москви признаје суверенитет над украјинским територијама, више није предмет преговора. Додао је да, према његовој оцени, ситуација на фронту омогућава Кијеву да одбаци такве захтеве.

Према подацима градског тужилаштва, оштећени су бензинска пумпа, пословни центар, пословна зграда, фармацеутска компанија, бивша зграда пијаце и објекат у близини железничке станице, а на местима удара избили су пожари.

У Белгородској области осам цивила је повређено у нападима украјинских оружаних снага, изјавио је вршилац дужности губернатора те области Шувајев. Према његовим речима, област је у последња 24 сата нападнута 150 пута, а становници су повређени у неколико округа.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да је руски председник Владимир Путин спреман за нови сусрет с америчким председником Доналдом Трампом, али да је за то неопходна претходна припрема на експертском нивоу. "Одржавање самита пре него што се обави посао на експертском нивоу није препоручљиво – то би било губљење времена“, рекао је Песков.

Амерички државни секретар Марко Рубио изјавио је после разговора с руским министром спољних послова Сергејем Лавровом у Њујорку да су Русија и Украјина показале интересовање за ограничени прекид ватре који би обухватио житарице и енергенте.

Рубио је навео да су САД спремне да имају конструктивну улогу у постизању таквог договора и да би он могао да буде основа за шири споразум. Такође је рекао да је Путин позван на самит Г20 у Мајамију у децембру.

Лавров је, према саопштењу руског Министарства спољних послова, на састанку са Рубиом говорио о, како је навео, координацији Кијева и његових европских партнера и оптужио Украјину за нападе на цивилно становништво и инфраструктуру у Русији.

Навео је да такви напади дестабилизују глобална тржишта енергената и поновио да је Москва посвећена остваривању својих ратних циљева, укључујући политичко-дипломатско решавање сукоба.

Председник Украјине Володимир Зеленски позвао је међународну заједницу да појача притисак на Русију кроз санкције, ограничавање њених прихода и јачање украјинске одбране.

Обраћајући се Генералној скупштини УН, рекао је да су за окончање рата потребни и притисак и преговори, као и да би Кина могла да утиче на Русију. 

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је са америчким председником Доналдом Трампом у Њујорку разговарао о енергетском прекиду ватре и начинима за окончање рата.

Зеленски је истакао да је Кијев спреман за било који формат енергетског прекида ватре, али да није било речи о једностраном обустављању украјинских напада на руске рафинерије.

Поновио је да је спреман за састанак са руским председником Владимиром Путином у трилатералном формату са Трампом.

Са друге стране, портпарол Кремља Дмитриј Песков поручио је да се Москва залаже за трајни мир, а не за привремени прекид ватре.

Према његовим речима, краткотрајним прекидима ватре се суштински ништа не постиже, док се ситуација у Украјини, како је оценио, погоршава из дана у дан.

Трамп је уочи почетка дебате Генералне скупштине УН рекао да Владимир Путин треба да оконча рат у Украјини. Поручио је да ће наставити покушаје да оконча сукоб и навео да САД блиско сарађују са лидерима Русије и Украјине. Додао је да је потписао нови закон о санкцијама и да ће, ако буде потребно, морати да их уведе.

Украјинске одбрамбене снаге саопштиле су да су 19. септембра у нападу дроном у Херсонској области убиле команданта 8. артиљеријског пука Оружаних снага Русије Александра Исајева.

Према наводима Украјинске правде, Исајев је 2014. године прешао из украјинске у руску војску, а за команданта пука у чину пуковника постављен је у септембру 2024. године.

Украјински министар спољних послова Андриј Сибига оценио је да је одлука ЕУ да са листе санкција уклони двојицу руских милијардера "срамотна и неоправдана“. Најавио је да ће позвати све државе чланице Уније да им уведу националне санкције.

Трамп поново захтева хитан престанак сукоба. Упозорио је да је Русија изгубила контролу над производњом дизела због украјинских напада на њене рафинерије. Од Зеленског је, како преноси Фајненшел тајмс захтевао да обустави ударе, забринут због глобалне несташице горива и растућих цена на светском тржишту.

Украјински лидер је одговорио америчком председнику да је Кијев спреман за деескалацију и мирно решење, ако Москва има сличну жељу.

"Заиста, овај руски рат против Украјине и против здравог разума мора бити заустављен“, рекао је  Зеленски. 

Кремљ поручује да тренутно нема напретка у решавању тог питања, али истиче да руска страна остаје отворена за обнављање трилатералних преговора. Упозорава да ће нови Трампов закон о проширењу санкција против Москве отежати окончање украјинског сукоба.

Портпарол Дмитриј Песков рекао је да Русија наставља "специјалну војну операцију" како би остварила своје циљеве и да руска војска ради на њиховом остваривању.

Представник крајње десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД) у Бундестагу за спољну политику Маркус Фронмајер разговарао је у Русији с председником управног одбора Гаспрома  Алексејем Милером о могућности обнављања испорука гаса, потврдила је за Дојче веле заменица шефа фракције у Бундестагу Беатрикс фон Шторх.

Губернатор Московске области Андреј Воробљов потврдио је да су две особе погинуле, а 20 рањено у једном од највећих украјинских напада дроновима.

Председник Володимир Зеленски саопштио је да су украјинске снаге погодиле код Москве једну од кључних рафинерија. Рекао је и да војска у нападу користила бројне системе дугог домета, укључујући "фламинго", "паљаницу" и "пеликан". Позвао је Москву да "оконча свој сурови рат и изабере мир".

И руске снаге су напале више украјинских области. Најжешћи удари су били на Кијев, где су погинуле четири особе, међу којима је и троје деце. Делови украјинске престонице су без струје, уништени су дата центар, системи за управљање ракетама, индустријска складишта и приватни објекти.

У Херсонској регији погођен је манастир, у Харкову бензинска пумпа, а у Краматорску више стамбених зграда.

И поред жестоких сукоба, Зеленски истиче да дипломатска динамика постоји. Разговарао је телефоном с америчким председником Доналдом Трампом и договорио да се састану у Њујорку на маргинама Генералне скупштине УН. Каже да би тај сусрет могао много тога да промени.

"Сарађујемо с америчким тимом и спремни смо да предузмемо заиста озбиљне кораке. Захвалио сам председнику Америке што је потписао закон Линдзија Грејама. Сви се слажемо: мора бити мир", истакао је Зеленски.

Такође, погођени су контролни пунктови и војни полигони у Запорошкој и Доњецкој области.

Русија је објавила да је од почетка ове године војска заузела преко 5.300 квадратних километара територије и више од 220 насеља током специјалне војне операције.

Украјинске снаге гађале су Горловку, погођен је аутобус, а 11 путника је рањено. Дронови су напали Московску и Курску област, као и Сочи, због чега је аеродром у том граду обуставио летове. Војска је саопштила да одбрамбене снаге напредују у сектору Лиман.

Председник Володимир Зеленски је представио нови дрон пресретач за борбу против руских "шахеда". Каже да га је створила војна контраобавештајна служба безбедности, да га је већ користила и да су постигнути добри резултати.

Амерички председник Доналд Трамп потписао је закон Линдзија Грејама о "пакленим санкцијама" Руској Федерацији.

Огласио се и Кремљ, поручивши да тај закон "не може имати позитиван утицај на односе с Русијом".

Француски председник Емануел Макрон, такође, изјавио је да је Француска током протеклих неколико недеља била мета руских хибридних напада, оценивши да се "природа руске агресије мења".

Макрон је најавио европски "план заштите" од дронова и истакао да је тражио од представника државе у департманима да повећају опрез.

Украјински председник Володимир Зеленски истовремено је на самиту Карпатске иницијативе поручио да Украјина и Пољска треба да јачају сарадњу као "пријатељи и партнери", уз оцену да је Русија њихов заједнички непријатељ.

С друге стране, градоначелник Москве Сергеј Собјањин изјавио је да је за 12 сати ка Московској области летело више од 350 дронова, али да је већина беспилотних летелица уништена на ободу региона, док су 64 оборене приликом приближавања престоници.

Председник Русије Владимир Путин, у међувремену, изјавио је да руско наоружање и војна техника спадају међу најпоузданије и најефикасније у свету, наводећи да Русија задржава водећу позицију на светском тржишту наоружања.

За то време, украјински премијер Сергиј Корецки објавио је да је та земља добила траншу од 3,3 милијарде евра из кредита Европске уније за подршку тој земљи, као и да ће Украјина средства издвојити за приоритетне потребе одбране, посебно за набавку ракета и дронова.

Истовремено, посету Кијеву најавили су премијери Словачке и Пољске Роберт Фицо и Доналд Туск.

Експлозије су одјекнуле на неколико километара од границе Украјине са Пољском, чланицом НАТО-а, током данашњег напада руских дронова, изјавио је украјински званичник за Ројтерс.

Стални представник Русије при ОЕБС-у Дмитриј Пољански оценио је да Европи није потребан мир између Русије и Украјине, и додао да европски званичници не разумеју суштински узрок тог сукоба.

Усвајање нових антируских санкција у Конгресу САД је непријатељски потез који ће отежати проналажење пута за мирно решење сукоба у Украјини, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Командант украјинских Снага за беспилотне системе Роберт Бровди навео је да је 12. септембра убијен руски генерал-мајор Антон Грунис, што је потврдио и командант јединице специјалних снага "Ахмат" Министарства одбране Русије. Грунис је недавно добио одликовање "Херој Русије" за своју ратну службу.

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес изразио је спремност да буде домаћин мировних преговора између Русије и Украјине на маргинама предстојеће Генералне скупштине УН.

"Било би ми задовољство да то учиним, уколико је то могуће", рекао је Гутерес на брифингу за новинаре, одговарајући на питање агенције РИА да ли би био вољан да организује трилатерални сусрет са министрима спољних послова Русије Сергејем Лавровом и Украјине Андријем Сибигом.

За то време, Лавров је истакао да би у случају напада Европе на Русију уследио "веома кратак рат".

"Надам се да су ово упозорење чули у европским престоницама", рекао је Лавров.

Гитанас Науседа, председник Литваније, рекао је да је дрон који је у уторак оборио италијански НАТО ловац био руска беспилотна летелица типа "гербера". Према његовим речима, дрон је највероватније био усмерен ка Украјини, али је због украјинског електронског ратовања скренуо са курса.

Руски председник Владимир Путин оценио је предстојеће парламентарне изборе као "барометар подршке рату у Украјини" и позвао грађане да гласају. Навео је да ће избори бити одговор онима који желе да ослабе Русију и угрозе њен суверенитет.