Кијев је узвратио ударима на руске регионе. У украјинском ракетном нападу на Белгородску област, према наводима руских власти, погинуло је шест људи, док су четири особе повређене, међу њима и дете. У Астраханској области у нападу дроном погинула је једна жена.

На политичком плану, украјински председник Володимир Зеленски одобрио је првих пет кадровских промена у војсци, након именовања Михаила Драпатија за врховног команданта Оружаних снага Украјине. За новог команданта Логистичких снага именован је Јуриј Похрибни, док је са те функције разрешен Володимир Карпенко.

Европска унија најављује нови пакет санкција Русији, док Москва поручује да је повратак западних компанија на руско тржиште могућ уз пренос технологија и заједничка улагања.

Кијев је узвратио ударима на Московску, Ростовску и Белгородску област. Украјинска војска тврди да је погодила постројење за производњу ракетног горива у Ростовској области.

Истовремено, руско Министарство одбране саопштило је да је противваздушна одбрана оборила 822 украјинска дрона. Према наводима Министарства, дронови су оборени изнад Белгородске, Брјанске, Курске, Московске области и Крима, као и изнад Азовског и Црног мора.

Уз размену удара, настављени су и инциденти ван Украјине. Шпански борбени авион Ф-18, који је био у мисији НАТО-а, оборио је дрон који је ушао у ваздушни простор Румуније.

Москва упозорава Вашингтон да мировна реторика није у складу са наставком испорука оружја Кијеву, док руски званичници оцењују да би нове могуће испоруке америчког наоружања преко Турске додатно удаљиле перспективу решавања сукоба.

Русија је наставила нападе на украјинске луке, беспилотне летелице погодиле су складишта са војном опремом у луци Одеса. У Чернигову је погођено складиште дронова.

Министарство одбране потврдило је да су у више региона уништени логистички центри, енергетска и транспортна инфраструктура, погони за монтажу дронова и беспилотних чамаца дугог домета, као и привремена места за распоређивање украјинских снага и страних плаћеника. 

Русија је затражила појашњење од Сједињених Америчких Држава и Турске у вези с информацијама о плановима за испоруку оружја Кијеву.

"Објављени документи указују на припреме за трансфер значајног арсенала, укључујући офанзивно оружје. То укључује 12 система вишецевних ракета, преко 2.500 невођених касетних муниција, 47.000 касетних муниција калибра 203 мм и 70 оперативно-тактичких ракета ATACMS", истакла је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова.

Упозорила je да покушаји снабдевања Украјине оружјем усред реторике о мировним снагама поткопавају међусобно поверење.

Немачко Министарство спољних послова не препоручује грађанима те земље да путују у Украјину у блиској будућности због ризика од руског гранатирања пре Дана независности Украјине.

Министарство упозорава грађане да се током обележавања Дана независности, 24. августа, не може искључити повећање руских напада како на инфраструктуру тако и на цивилне циљеве.

Једна особа је погинула, а десет је повређено у нападима украјинских снага на Белгородску област. У нападу на стамбену зграду у Брјанску у Русији, рањeно је деветоро људи.

Генералштаб Украјине саопштио је да је мета напада одбрамбених јединица био комплекс "Новатек" у луци Уст-Луга у Лењинградској области, на северозападу Русије, у коме је избио пожар.

Русија је наставила да гађа украјинске луке. Погођено је складиште оружја и војне технике у луци Јужни, као и резервоар за гориво и мазива у луци Одеса. Ударним дроновима уништена су два пловила у Црном мору југозападно од Николајева, која су била у пратњи теретних бродова са западним оружјем за украјинску војску.

Москва није примила захтев од Турске путем званичних канала у вези с мораторијумом на војне операције у Црном мору, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова. Нагласила је да Русија не види разлог за делимичне мере у тренутним околностима које би "кијевском режиму само омогућиле предах".

Председник Володимир Зеленски поручио је да Кијев наставља да ради на противваздушној одбрани - ракетама које су неопходне за заштиту живота и споразумима о производњи у Украјини. "Неће бити лако, али све ће успети", тврди Зеленски. 

Шеф дипломатије Сергеј Лавров каже да Москва не одбија да прими америчке  преговараче Стивена Виткофа и Џареда Кушнера. 

"Ако дођу, знају да је руски председник Владимир Путин спреман да их поново прими. Питање је, међутим, са чиме долазе", поручио је Лавров. 

Весна Перинчић из Уније потрошача појаснила је, у емисији Првог програма Радио Београда "У ритму дана", шта нова законска решења значе у пракси за грађане - од наплате кувера у ресторанима и QR менија, преко лажних снижења, до права на рекламацију и повраћај новца.

Кувер и скривени трошкови у ресторанима

Говорећи о популарним "кафанским триковима" и додатним трошковима који дочекају госте на рачуну, Перинчићева је нагласила да кувер није законом забрањен, али да постоје јасна правила под којима може да се нађе на рачуну.

"Дакле, кувер и даље може да се добије у ресторану, али не може да се наплати уколико га потрошач није тражио. Трговац, угоститељ, не може самоиницијативно да пружи услугу кувера и да наплати потрошачу", изјавила је Весна Перинчић.

Она је додала да исто важи и за друге додатке, попут декоративног воћа или кечапа уз пицу, који морају бити јасно наведени у јеловнику и изричито наручени од стране госта.

Такође, трговци не могу наплаћивати скривене трошкове који представљају саставни и неодвојиви део угоститељске услуге, као што су сервисирање стола, есцајг, салвете или влажне марамице за брисање руку.

Правила за QR кодове и истицање цена

Коментаришући све чешћу праксу да се јеловници налазе искључиво у дигиталној форми путем QR кодова на сточићићима, Перинчићева истиче да је то дозвољено, али уз један важан услов.

"Трговац је испунио законску обавезу да је цене начинио доступним потрошачу, али на захтев потрошача дужан је да му достави и у писаној форми, дакле у писаној форми ценовника. Не може да каже: 'Скеноирај QR код и видећеш које су цене', него мора, ако потрошач тражи, да му достави писану форму ценовника", објашњава она.

Уколико се достава хране или одређени додатни трошак паковања и амбалаже наплаћује, потрошач о томе мора бити унапред информисан. Код наручивања преко интернета износ доставе мора јасно стајати на интернет страници трговца, јер у супротном потрошач није дужан да плаћа додатне трошкове.

Такође, Перинчићева је из праксе подсетила да је трговац у обавези да производ прода по цени која стоји истакнута на рафу, а не по вишој цени која се појави на каси, напомињући да потрошачи имају пуно право да на томе инсистирају.

Крај лажним снижењима и нова правила за рекламације

Нови Закон о заштити потрошача, уз измене Закона о трговини, уводи већу транспарентност када је реч о такозваним продајним подстицајима и снижењима.

"Код продајних подстицаја мора да се примењује цена која је најнижа цена коју је трговац огласио у року од 30 дана пре објаве продајног подстицаја. Тако више не може да се деси да је три дана пре повећао цену, па онда, ево, сад нудим по нижој цени", истакла је Весна Перинчић, упозоривши да су за кршење ове одредбе прописане казне по прекршајном налогу на лицу места.

Када је реч о рекламацијама и куповини робе која се поквари, новине се односе на временске рокове у којима потрошач остварује своја права.

"У првих 30 дана потрошач бира између ове четири опције – оправке, замене, повраћаја купопродајне цене или смањења цене. А после 30 дана се подразумева оправка или замена, па до две године, колико је рок саобразности", појаснила је она, додајући да је интенција да се фаворизује поправка производа уз продужење гаранције или друге погодности како би се смањио технолошки отпад.

У украјинском нападу дроновима избио је пожар у индустријској зони у Салавату, у руској републици Башкортостан, где се налазе велика рафинерија нафте и петрохемијски комплекс. Ватра је захватила и складиште "Вајлдбериса".

Руске снаге гађале су Кијев, Павлоград и Изјум и три украјинске луке – Одесу, Ченоморск и Очаков. У удару руског дрона на путнички воз у Одеском региону погинуле су две особе.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова упозорила је да је све више доказа о директној умешаности земаља НАТО-а у нападе на Русију. Истакла је да су се појавили докази да је  НАТО умешан у пренос података Служби безбедности Украјине (СБУ) о руским објектима, који су потом били изложени нападима.

Ројтерс сазнаје да је Украјина упутила Русији предлог да обе стране обуставе нападе на цивилне циљеве у Црном мору. Предлог о обустави напада Кијев је пренео путем треће стране и још увек чека одговор, рекао је за Ројтерс извор упознат са ситуацијом.

Шеф дипломатије Сергеј Лавров поручио је да ће Русија сама бирати своје мете, као одговор на пљачку и пиратерију од стране западних земаља, али не нужно у истим водама у којима ће, како је рекао "ови новопечени мировњаци чинити своја безакоња".

Дипломата је нагласио да је незаконита одлука Брисела да прогласи бродове под било којом заставом "флотом у сенци" веома опасан пут за Европску унију.

Заменица пољског министра одбране Магдалена Собковјак-Чарнецка, потврдила је да Варшава разматра могућност испоруке још једне партије ракета "патриот" Украјини, и да ће то питање бити решено у наредним данима.

Нагласила је да на процену ситуације утиче недавни инцидент с руском ракетом која је напала пољску територију.

Кијев је узвратио нападима на руску поморску инфраструктуру. Масовни напад дроновима изведен је на Краснодарску Покрајину, укључујући Новоросијск, где је проглашено ванредно стање.

На дипломатском плану, украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да је Кијев америчким преговарачима предао предлоге за окончање рата.

Амбасадори НАТО-а разговарали су о недавним кршењима ваздушног простора Пољске и Румуније, за која Алијанса одговорност приписује Русији.

Кијев је НАТО-у доставио списак опреме неопходне за хуманитарно разминирање земље. Међу траженом опремом су заштитна одела за пиротехничаре, магнетометри, системи за даљинско активирање и роботи за проналажење и неутралисање експлозивних средстава.

Москва, у међувремену, тврди да је током протеклог месеца Кијеву доставила три списка ратних заробљеника и осуђених украјинских војника предложених за размену, али да је украјинска страна те предлоге одбила.

Руски председник Владимир Путин изјавио је током вежби Пацифичке флоте да НАТО повећава војно присуство у Пацифику и да тиме расте потенцијал за сукоб у региону.

Убрзо након тога хотел и плажни бар су порушени, упркос тужби коју је породица поднела суду. Породица Јакшић је тражила одређивање привремене мере којом би се до окончања целог спора забранило рушење хотела.

На данашњем првом рочишту правни заступници “Ибра-Лепенца” бранили су се тиме да они и нису рушили, већ инспекторат надлежног министарства.

Судија је усвојио предлог да се саслушају Јордан Јакшић и директор предузећа "Ибар-Лепенац" Фарук Мујка у својству странака.

Бранилац породице Јакшић, адвокат Василије Арсић, рекао је да су изнели аргументацију у корист оштећене стране, истовремено указујући на повреду закона.

Најавио је да ће се изласком на лице места констатовати штета породици Јакшић, уз помоћ суда, вештака и тужиоца.

"Онда улазимо у једну фазу поступка, која је све тежа јер је већ нанета трајна штета тужитељу, али се надамо да ће уз поштовање законитости овог правног система доћи до циља односно да се Јакшић Јордан материјализује односно наплати штету која му је причињена", рекао је Арсић.

Додао је да се отвара ново питање, ко је рушио?

"Ако живимо у једном правном оквиру где имамо правну сигурност, онда треба да се умеша тужилаштво, полиција, да видимо ко је то незаконито рушио објекат у власништву Јакшића", казао је Арсић.

Власти у Приштини су на обали језера Газиводе срушиле 17 објеката српских власника, тврдећи да су наводно изграђени на земљишту које припада компанији "Ибар-Лепенац".

Најавиле су нова рушења.

Украјинске снаге узвратиле су ударом на рафинерију нафте у руском Орску, где је после напада избио пожар.

Председник Украјине Володимир Зеленски упозорава да се Русија после парламентарних избора припрема за нови талас мобилизације, током којег би до краја године могло бити позвано неколико стотина хиљада људи, уз ослањање на војну помоћ Северне Кореје.

Уз наставак борби, појавиле су се и процене о могућем даљем заоштравању сукоба. Њузвик наводи да појачани ракетни удари, повећана производња оружја дугог домета и војна сарадња са Северном Корејом могу указивати на припреме Русије за интензивнију фазу рата. За сада, међутим, нема потврде о новој мобилизацији или великој руској копненој офанзиви.

У међувремену, Кијев је изразио забринутост због руске сателитске мреже "Рассвет". Украјинска војна обавештајна служба упозорава да би систем, после формирања целе констелације, могао да функционише слично "Старлинку" и омогући ефикасније управљање руским дроновима.

На дипломатском плану, бивши амерички маринац Роберт Гилман, који је од 2022. године био у затвору у Русији, ослобођен је и на путу је за САД, саопштио је шеф Беле куће Доналд Трамп. Према његовим речима, Гилман је ослобођен из хуманитарних разлога, без размене за руског затвореника.

Пред Други светски рат у селу је живело 157 становника, од којих је део успео да се спаси у збегу.

Српске куће у Чавашу, где данас живе свега два становника, спаљене су порушене у претходном рату.

Представници локалних институција и удружења, потомци страдалих, положили су венце на обновљени споменик српским жртвама из Чаваша.

Седамдест пет особа је затражило медицинску помоћ а 21 је хоспитализована. Међу погинулима је, према наводима узбекистанског конзулата у Казању, и седам држављана Узбекистана.

Истовремено, украјинске власти саопштиле су да су руске снаге извеле нападе вођеним бомбама на Запорожје и Запорошки округ.

Према наводима украјинских власти, најмање 24 особе су повређене, међу њима двоје деце, а десетогодишња девојчица је у тешком стању.

Украјински Генералштаб саопштио је да су украјинске снаге извеле напад на петрохемијски комбинат "Тоболскњефтхим“ у Тоболску, у Тјумењској области.

Како је наведено, погођено је постројење за фракционисање гаса, капацитета око 6,6 милиона тона сировина годишње.

Украјински председник Володимир Зеленски најавио је наставак кадровских промена у војном врху.

Са друге стране, командант украјинских Снага беспилотних система Роберт Бровди изјавио је да Русија планира да повећа број балистичких ракета које може истовремено да лансира на Украјину са 77 на 200, као и да убрзано распоређује сателитску групацију "Расвет“, алтернативу систему "Старлинк“.

Украјинске снаге узвратиле су ударом на Белгород. Према подацима руских власти, погинуло је пет особа, а 25 је повређено.

Украјински командант Снага беспилотних система Роберт Бровди навео је пет услова за крај рата. Према његовим речима, Русија мора да изгуби способност да финансира рат, производи оружје, штити позадину, шаље људство на фронт и одржава привид стабилности у земљи.

О могућем ширењу сукоба говорио је и председник Украјине Володимир Зеленски. Упозорио је да би лансирање руских ракета "орешник" из Белорусије значило директно увлачење те земље у рат. Тврди да је тај систем већ делимично или у потпуности распоређен у Белорусији и да је Украјина спремна да употреби сва расположива средства како би спречила његову употребу.

На дипломатском плану, папа Лав XIV позвао је на прекид насиља и отварање простора за дипломатију и дијалог. Поручио је да је време да се заустави спирала насиља и отвори пут миру.

Када је реч о војној помоћи Украјини, Финска не планира да Кијеву испоручи ракете за системе "патриот". Министар одбране Анти Хаканен рекао је да би таква одлука могла да угрози безбедност Финске.

Русија тврди да је у Црном мору погодила теретни брод са војном опремом за украјинске снаге, као и складишта оружја, комуникациону опрему и системе за електронско ратовање у Одеси и Николајеву.

С друге стране, Украјина је саопштила да су током ноћи погођене две руске рафинерије, као и осматрачница на платформи у Црном мору.

Кијев је уз посредовање Вашингтона пристао да не напада инфраструктуру и танкере који нису у руском власништву, под условом да не превозе руски терет и нису под украјинским санкцијама.

Због све учесталијих напада на комерцијална пловила, Турска је почела да ограничава њихов пролазак ка Црном мору, укључујући бродове који плове према руском Новоросијску и Украјини.

У Сумској области, према наводима украјинских власти, у руском нападу дроновима на пијацу у Билопили повређено је најмање 10 људи, од којих су две особе у тешком стању.

На Криму су, према руским наводима, у украјинском нападу дроном на стамбену зграду у Керчу погинуле најмање две особе, а једна је повређена.

Напади и на нафтна постројења. Прес служба Нафтогаса саопштила је да је Руска Федерација напала седам објеката Укрнафте који обезбеђују производњу нафте и гаса на истоку земље.

Амерички Сенат усвојио је велики пакет санкција против Русије, назван по покојном сенатору Линџију Грејему, који је имао кључну улогу у вишемесечним преговорима о том закону.

Европска унија увела је нове санкције против пет особа повезаних са руским војно-индустријским комплексом. Шефица европске дипломатије Каја Калас поручила је да сваки нови руски напад представља додатни разлог за појачавање притиска на Москву.

Последице се осећају широм Русије, посебно међу малим предузећима која продају робу преко онлајн платформе "Вајлдбериса".

Један од погођених је Василиј Климов, власник пункта за преузимање пошиљака у Москви. Његов промет је преполовљен, а број дневних испорука пао је са око 400 на 150. Због пословања са губицима, одлучио је да прода свој посао, али за сада нема заинтересованих купаца.

Украјина наводи да су напади усмерени на повећање економске цене рата за Русију и истиче да Вајлдберис продаје и предмете за војну намену. Компанија и Кремљ одбацују тврдње да снабдевају руску војску, наглашавајући да је реч о цивилној платформи.

Шири утицај на руску економију

Напади имају и шири економски утицај. Централна банка Русије прати да ли ће поремећаји у снабдевању додатно подстаћи инфлацију, док економисти упозоравају да би то могло успорити или зауставити смањење каматних стопа.

Највећа руска банка, Сбербанк, већ разматра повећање резерви за ризичне кредите након што су стотине компанија затражиле реструктурирање дугова.

Извори блиски Кремљу упозоравају да би многе мале и средње фирме, које нису директно повезане са ратом, могле да банкротирају. Влада разматра могуће мере подршке, укључујући повољне кредите, пореске олакшице и субвенције за "Вајлдберис" и његове продавце.

Из комапније наводе да су већ предузете одређене мере помоћи, као што су попусти, одложено плаћање и почетне исплате накнада продавцима који су изгубили робу. Ипак, многи предузетници сумњају да ће добити пуну одштету, јер су штете велике, а неизвесност остаје.

Међу погођенима су и познати брендови и мали произвођачи. Компанија "Фин Флер" изгубила је робу вредну више од милион евра, док су бројни мали продавци остали без залиха. Све то показује да напади на логистичку инфраструктуру имају далекосежне последице не само по компанију Вајлдберис, већ и по велики део руске привреде.

С друге стране, Министарство одбране Русије саопштило је да су њихове снаге извеле ударе на војне, транспортне и логистичке објекте у више украјинских области. Руска војска тврди да је у ваздушном удару уништена подземна база украјинских оружаних снага у Херсону, у којој се, како наводе, налазио вод јединице "Птице Мађара".

Уз то, погођена су и два теретна брода у Црном мору, код Одесе. Како је наведено из Москве, реч је о бродовима са војном опремом.

У међувремену, немачки медији пишу да је у Црном мору погођен један брод у власништву немачке компаније, као и да су у руским ударима погођена складишта компанија "Ликви моли" и "Пума" на територији Украјине.

Украјински председник Володимир Зеленски каже да су оружане снаге извеле успешне нападе на више циљева у водама Црног мора, укључујући два војна патролна брода и бродове за које тврди да припадају руској "флоти из сенке".

Додатни ударац Москви задала је Велика Британија новим пакетом санкција, којим су обухваћене банке, компаније и бродови за које Лондон тврди да учествују у заобилажењу раније уведених ограничења.

Зеленски је признао да су партнери одбили да обезбеде додатне системе противракетне одбране. Званично смањење су, каже, приписали војном сукобу на Блиском истоку, али сматра да је један од разлога и политички мотивисан, како би се Украјина учинила послушнијом.

Москва је потврдила да су у украјинској престоници и Кијевској области погођени транспортни, логистички и дистрибутивни центри. Такође, саопштила је и да је погодила три украјинска брода с војним теретом у Црном мору.

Француски председник Емануел Макрон осудио је најновије руске нападе и поручио да ће Европска унија и њени партнери појачати притисак на Москву новим санкцијама, као и да ће наставити војну подршку Украјини.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова поручила је да Макрон, под изговором повећања притиска на Русију, ефикасно наређује Кијеву да изврши терористичке нападе на њене цивиле.

Шеф Кремља Владимир Путин објавио је одлуку о консолидацији свих логистичких служби Министарства одбране у једну јединицу, чији је командант Валериј Солотчук. Такође, именовао је и нове команданте за групације "Центар" и "Исток, као и групе "Восток" и донео одлуку о формирању новог рода војске – снага беспилотних система.

Москва је потврдила да су руске снаге погодиле три брода за превоз сувог терета у украјинској луци Николајев, а у Черноморску контејнерски терминал који је превозио војни терет и складиште дронова. Погођен је и логистички центар у граду Бурин у Сумској области 

Најмање пет особа је погинуло, а шест је повређено у украјинском нападу дроновима на Московску област. 

Складиште "Вајлдбериса", познатог као "руски Амазон", у Самарској области потпуно је изгорело након пожара који је избио после напада беспилотних летелица. 

На листи додатних санкција Сједињених Америчких Држава Русији су Главна управа за ракете и артиљерију Министарства одбране и њене структуре, Копнене снаге, Одељење за напредна међуресорна истраживања и специјалне пројекте и 1061. логистички центар.  

Санкције су уведене и компанијама "Gedion Alpha" и "International Invest", као и за пет руских држављана.

Турска је позвала Русију и Украјину да обезбеде безбедну пловидбу Црним морем након напада дронова на њене цивилна бродове "Јашар" и "Надежда" код Новоросијска.

Председник Володимир Зеленски објавио је да је наредио даље кораке за чишћење унутрашње структуре Службе безбедности Украјине од оних који раде за себе, а не за Украјину. Захвалио је свима у СБУ који истински штите државу и народ.

Са друге стране, власти Русије навеле су да је у украјинским нападима на Краснодарску Покрајину број погинулих порастао на седам, док је 47 особа повређено.

Стални представник САД при НАТО-у Метју Витакер изјавио је да споразум о заједничкој производњи ракета за системе "патриот" са Украјином неће бити потписан пре зиме, али да се наставља сарадња на производњи друге опреме за противваздушну одбрану.

Рат је за Русију одавно ушао у стратешки ћорсокак, а специјалне мере за присиљавање Русије на мир се настављају, изјавио је шеф кабинета украјинског председника Володимира Зеленског, Кирил Буданов.

У међувремену, руско Министарство одбране саопштило је да су његове снаге заузеле два насеља у Харковској области и погодиле бродове који су, како тврди Москва, превозили војни терет за Украјину у Црном мору.

Истовремено, украјински медији пренели су да су дроновима гађани руски војни циљеви на Криму.

Украјинске снаге гађале су рафинерију нафте у Саратовској области и војни аеродром Енгелс, а у Самарској области складиште команије "Вајлдберис. У удару на Белгородску област погинула је тинејџерка, а још двоје деце је рањено.

Москва је потврдила да је напала два брода који су превозила војни терет и један тегљач у луци Николајев у Црном мору. Нападнуто је и највеће складиште компаније "Розетка" у Кијеву.

Запорожје је гађано КАБ-овима у више наврата, погинуле су три особе а више од 30 је рањено. Руска војска је гађала Харковску и Дњепропетровску област.

Број погинулих у експлозији у ресторану у центру Москве порастао је на пет, док је 21 особа рањена.

Национални антитерористички комитет саопштио је да је експлодирала импровизована експлозивна направа коју је једна девојка покушала да унесе у ресторан. Напад је квалификован као терористички.

Минск је саопштио да је почео стварање нове ваздушно-десантне бригаде у близини украјинске границе. Јединица ће бити распоређена у близини Гомеља, града који се налази око 40 километара од белоруско-украјинске границе.