Истовремено, украјински лидер навео је да сателитски системи "Старлинк" и "Старшилд" поново раде пуном брзином у Украјини, након више од недељу дана ограничења која су, тврди, отежала војне операције.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да би Сједињене Државе могле да уведу царине од 200 одсто Украјини и Русији како би их приморале да окончају рат, али је изразио сумњу у ефикасност таквог корака, будући да САД, како каже, не тргују довољно са тим земљама.

Амерички државни секретар Марко Рубио је, у међувремену, рекао да се руски рат против Украјине првенствено тиче Донбаса, који Москва жели да заузме, али не може да га освоји војним путем.

Према његовим речима, сукоб неће бити могуће окончати војним путем, већ су за то потребни дипломатски преговори и компромис који ће подразумевати уступке са обе стране.

С друге стране, Министарство одбране Русије саопштило је да су снаге противваздушне одбране током последња 24 сата пресреле и уништиле више од 600 украјинских дронова.

За то време, немачки канцелар Фридрих Мерц упозорио је да се Немачка суочава са "огромном претњом" из Русије, која, како је навео, настоји да дестабилизује земљу, позвавши на јединство унутар владајуће коалиције.

Украјински председник Володимир Зеленски објашњава да је реч о састанку на техничком нивоу и да се нада да ће након тога уследити сусрет тројице лидера. Напомиње да је овог месеца требало да буде одржан сличан састанак, али да се он није догодио.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да је свеобухватно решење кризе немогуће без разговора о безбедносним питањима за Москву и Кијев.

Песков је потврдио и да је први танкер са руским дизел-горивом отишао у Сједињене Америчке Државе, што је и договорено у разговору председника Владимира Путина и Доналда Трампа.

Што се тиче спасавања цивила из града Олешки у Херсонској области, две стране постигле су договор, уз посредовање прве даме САД Меланије Трамп. Како су најавили руски војни званичници, руске снаге ће 27. октобра обуставити ватру на Херсон како би се спровела хуманитарна операција.

У међувремену, председник Румуније Никушор Дан окривио је Русију за напад на теретни брод под заставом Коморских острва, који је, након што је погођен дроном, потонуо у близини румунских територијалних вода. Један морнар је погинуо, док се тројица воде као нестала.

Самарџија додаје да оног тренутка када се Трамп од тога одрекао, ствари су почеле другачије да се развијају из простог разлога што замена за Америку не постоји, јер Европа не може да обави оно што су могле Сједињене Америчке Државе. Тиме су борбена дејства добила другачији интензитет, фокусирајући се на озбиљне ударе по енергетским објектима, што лоше утиче на Украјину, а преко ње практично и на Европу. Све ове околности довеле су до тога да преговори постану неизбежни, а Трамп верује да би договор о миру могао да се постигне већ у децембру ове године на састанку групе Г20.

Свет се поделио на три дела и нови глобални ослонци

Објањавајући шири глобални контекст и питање укључивања других играча у преговарачки процес, попут Кине, Самарџија истиче да се у овом тренутку разговара "практично више о светском миру него само о миру у Украјини", с обзиром на то да ситуација на Блиском истоку може да постане још већи проблем.

"Трамп је на неки начин подлегао, условно речено, ономе што је тражио остатак света, а то је да се униполарни свет заврши, да се ипак крене на нешто што је много продуктивније, много ефикасније, прагматичније. А то је да се свет не подели, али да се зна да постоје ипак три ослонца у овом тренутку. То су Русија, Кина и Америка", рекао је Самарџија.

Самарџија напомиње да би у тој групи издвојио још и Турску и Индију, јер је свет потпуно другачији од оног у 20. веку. Африка се, према његовим речима, у великом смислу подигла и представља континент будућности, док је Јужна Америка остала у сенци утицаја САД.

"Европа се претворила у искључивог потрошача"

Коментаришући положај Европске уније и изгледе да европски представници уђу у преговоре, Самарџија упозорава да би такав преговарач морао да седи по страни и да се његов глас не би чуо истом јачином.

"Европа нема више шта да понуди. Европа се, то ја стално истичем, практично данас претворила у искључивог потрошача. У Европи се ништа не производи што би било толико важно за остатак света да би могао да опстане", сматра Самарџија.

Самарџија истиче да се Европа "сама себи на неки начин дезавуисала", не само помагањем Украјине на погрешан начин, већ и тиме што није обезбедила ни Украјину ни себе. Европа се данас суочава са скупим енергентима, великим бунтовима у Француској, Италији, Албанији, Немачкој и Великој Британији, што подсећа на тешка времена после Првог светског рата, иако још увек није дошла до дна.

Преплитање криза и амерички пословни интереси у Украјини

Говорећи о позадини преговора, економским факторима и повезаности са кризом на Блиском истоку, Самарџија указује на стратешке интересе Сједињених Америчких Држава и предстојеће парламентарне изборе у децембру, на којима је Трампу важно да његова странка остане на челу Конгреса.

"Ја већ једно годину дана, искрено да вам кажем, заступам тезу да Американци желе да преузму Украјину. Не у оном смислу као што су својевремено били у Западној Немачкој, значи где су држали и војно и све друго, него да пословно преузму Украјину. Значи, да америчке компаније ту почну да раде у пуном смислу, јер Европљани немају паре да обнове Украјину. Американци могу увек да наштампају доларе", рекао је Самарџија.

Коментаришући ситуацију на фронту и недавне прекиде сателитских веза система Старлинк, Самарџија, у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње", оцењује да је то била врста опомене украјинском председнику Володимиру Зеленском да мора коначно да одлучи шта хоће и на шта мора да пристане.

На самом крају, спољно-политички коментатор и некадашњи дописник листа Политика из Москве, закључује да ће оног тренутка када се Америка и Русија договоре, бриселска бирократија практично "отпасти", уз наду да ће остали Европљани схватити да су у последњих пет година отишли превише у крајност и да ће морати да се повуку.

Амерички држављанин Стивен Хабард вратио се у САД после више од четири године притвора у Русији, где је био осуђен због наводног учешћа у борбама на украјинској страни као плаћеник.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да несугласице са америчким председником Доналдом Трампом нису личне природе, али је упозорио да би укидање санкција Русији ојачало председника Владимира Путина и отежало постизање мира у Украјини.

Руско Министарство одбране тврди да су у нападима на Кијев и Одеску област погођени објекти за производњу и складиштење дронова и ракета, као и транспортна инфраструктура.

Са друге стране, украјински Генералштаб претходно је објавио да су украјинске снаге погодиле руске командне и телекомуникационе објекте и складишта наоружања.

Заменик руског председника Јуриј Ушаков потврдио је да је Путин обавестио Виткофа да је Русија спремна да после 10. новембра настави трилатералне разговоре о Украјини. Рекао је и да се сукоб у Украјини креће ка завршетку.

"Не знам колико смо близу, али се крећемо у том правцу", оценио је Ушаков.

И председник Сједињених Држава Доналд Трамп рекао је након састанака специјалног изасланика да je решење сукоба у Украјини ближе него икад раније.

"Мислим да смо ближи [постизању договора]. Можда ближи него икад раније", рекао је амерички лидер у Белој кући.

Председник Володимир Зеленски изјавио је да би прихватио мировни споразум којим би се рат “замрзнуо” дуж тренутне линије фронта, оценивши то као реалан начин да се зауставе борбе.

Казао је да би Украјина у том случају затражила безбедносне гаранције од америчког председника Доналда Трампа и европских савезника, како би се осигурали мир и безбедност.

Кремљ је објавио да би први танкер са 40.000 тона руског дизела требало данас да исплови ка Сједињеним Америчким Државама, као и да ће уследити нове испоруке.

Лидери Русије, Кине и Сједињених Америчких Држава потврдили спремност да одрже трилатерални састанак на самиту Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК) у кинеском граду Шенџену, саопштила је Москва.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да су у разговорима са америчким изаслаником Стивом Виткофом у Ослу разматрани предлози за прекид ватре, безбедносне гаранције и територијална питања.

Зеленски је навео да су разматране безбедносне гаранције по узору на члан 5 НАТО-а који предвиђа да је напад на једну чланицу Алијансе напад на све, и да се одговор руске стране очекује у року од једног дана. 

За данас је најављена посета Стива Виткофа Москви, где ће представити предлоге за окончање рата, преноси Тас.

На фронту сукоби не престају. У паду руског дрона код ауто-пута Кијев–Одеса погинуле су три особе, а четири су повређене, саопштило је украјинско тужилаштво. 

Руско Министарство одбране тврди да су његове снаге погодиле четири теретна брода и два украјинска логистичка центра, за које наводи да су коришћени у војне сврхе.

Украјински преговарачки тим добио је сигнал од америчке стране који указује на спремност за одржавање састанка, а разговори би могли да буду у уторак или среду, изјавио је председник Володимир Зеленски.

У међувремену амерички председник је поново оптужио Зеленског да не жели да оконча рат, и да не чини много да помогне. Поручује да је можда време да неко други преговара у име Украјине.

"Овај сукоб је могао бити решен давно. Да ме је послушао, сећате се како је било у Овалном кабинету? Ово је могло бити решено давно. Време је да неко други преговара у име Украјине. Можда је време да Украјина номинује неког другог уместо Зеленског за мировне преговоре“, рекао је Трамп новинарима испред Беле куће.

Према Трампу, Русија се понашала прикладно према Украјини: "Русија се, искрено говорећи, понашала сасвим нормално према Украјини. Нису урадили ништа посебно."

Објавио је да је спреман да размотри трилатерални састанак са руским председником Владимиром Путином и кинеским Си Ђинпингом.

"Разговарали бисмо о нуклеарном оружју и нуклеарном разоружању. Ако председник Си жели да се састанак одржи, учествовао бих", рекао је Трамп.

Украјина се припрема за евакуацију око 6.000 људи из привремено окупираног Олешког, завршни детаљи се тренутно договарају у преговорима с Русијом, потврдио је Дмитро Лубинец, повереник украјинског парламента за људска права.

Након што је недавно разговарао с Путином, Папа Лав XIV је позвао и Зеленског на сарадњу како би се доставила хуманитарна помоћ и омогућила евакуација грађана из Олешког.

Папа настоји да пронађе хитно решење за ситуацију у Олешку, граду на левој обали Дњепра, у Херсонској области, где становништво трпи последице рата, а могућности за излазак из града готово да не постоје.

Руско Министарство одбране је известило о уништењу великих, дугометних украјинских војних дронова усмерених дубоко на руску територију. Наводи и да су руске снаге уништиле упориште украјинске војске у близини Харкова и брод с војним теретом код Одесе.

Украјинска страна тврди да су дронови у Санкт Петербургу погодили нафтна постројења, складишта компаније "Озон" и дата-центра ВК (ВКонтакте).

Амерички председник Доналд Трамп похвалио је своју одлуку да замрзне санкције против Русије. 

"Многи од вас још не знају каква је моја одлука, али ћемо то схватити и ви ћете сазнати. То је веома добра одлука која ће користити земљи и, мислим, свету“, рекао је амерички лидер, не откривајући детаље те одлуке.

Руско дизел-гориво стићи ће у Сједињене Америчке Државе у року од 15 до 20 дана од потписивања уговора, док ће у друге, географски ближе земље, стићи у краћем року, изјавио је потпредседник руске владе Александар Новак.

Председник Володимир Зеленски изјавио је да је разговарао с америчким мировним изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером у оквиру "практично непрестане комуникације" између тимова две земље усмерене на "наредне кораке у дипломатији".

Објавио је и да ће се кандидовати за председника ако избори у Украјини буду одржани током рата. Каже да је његова одговорност да "брани своју земљу од почетка до краја рата".

Русија је закључила да Володимир Зеленски не жели преговоре, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Према његовим речима, "очигледно је да Зеленски чак и не жели да се помери ка споразуму".

"Разлог је зато што разуме да ће сваки споразум који је прихватљив за Русију и Сједињене Државе значити крај његовог режима и њега лично", истакао је Лавров.

Његов украјински колега Андриј Сибига позвао је Европу да затвори Русима прелазак границе, јер је, као тврди, такав корак потребан да би се заштитио Стари континент.

Кремљ је потврдио да још није донета одлука да ли ће руски председник Владимир Путин учествовати на самиту Г20 у Сједињеним Државама. 

Санкције је у септембру усвојио Амерички конгрес, а Трамп је потом потписао закон. Ипак, председник САД потписао је извршну наредбу којом је обуставио примену дела мера, образлажући то националним интересима САД.

Украјински председник Владимир Зеленски негодовао је због одлуке САД, истичући да "попуштање притиска и финансијске награде" за председника Русије Владимира Путина само охрабрују Москву да настави нападе.

Зеленски је, у међувремену, изјавио да би званичници Украјине, САД и Русије могли да се састану током самита Г20 у децембру у Мајамију, али Вашингтон и Москва нису потврдили тај састанак.

С друге стране, специјални представник руског председника Кирил Дмитријев оценио је да је Трампова одлука о суспензији нових санкција Русији важан и историјски тренутак.

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјапков, такође, рекао је да одлука показује да је Вашингтон озбиљан у намери да помогне у проналажењу решења за сукоб у Украјини.

За то време, лидери Европске уније тражили су да Европска комисија представи предлог за покривање додатних финансијских потреба Украјине у наредној години.

Украјински председник Володимир Зеленски тврди да ограничења брзине приликом коришћења "Старшилда" онемогућавају пресретање појединих дронова.

Немачки канцелар Фридрих Мерц оценио је да су украјински напади на руска енергетска постројења оправдани, док је Трамп раније затражио њихову обуставу. Зеленски је оптужио Путина да није заинтересован за мировне преговоре.

У руским нападима на Харков, према украјинским званичницима, има погинулих и повређених. Напади на енергетску инфраструктуру изазвали су нестанке струје у Кијеву и осам региона, док су у Одеској области повређени цивили.

Руско Министарство одбране саопштило је да су његове снаге преузеле контролу над ауто-путем Волчанск–Бударки и више насеља. Специјални представник Кремља Кирил Дмитријев навео је да Москва и Вашингтон разматрају економске и инвестиционе пројекте, укључујући споразум о дизелу.

Председник Русије Владимир Путин је поручио да ће Русија одговорити на нападе на своје рафинерије, логистичке центре и енергетске објекте.

"Погодило су нешто, ништа нарочито значајно, али ипак настављају са нападима", рекао је председник Русије.

Володимир Зеленски се у Бриселу састао са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, са којим је, између осталог, разговарао и о новим пакетима ПВО за украјинске оружане снаге. Према писању Си-Ен-Ена, који се позива на извор упознат са ситуацијом, Украјина је остала без ракета пресретача за амерички систем противваздухопловне одбране "патриот".

Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро изјавио је да Европа већ дуго пружа највећи део подршке Кијеву, као и да две трећине обавештајних података који се деле са Украјином долазе од Европљана, а нарочито од Француске.

После најновијих у низу удара на трговачке бродове у западном делу Црног мора, генерални секретар НАТО-а Марк Руте састао се са председницима Румуније и Бугарске, Никушором Даном и Руменом Радевим.

"Ситуација у Црном мору је озбиљна. Трговачки бродови се нападају и потапају. Поморци убијају, повређују се и нестају, веома близу обала Румуније и Бугарске. Ово је неприхватљиво и мора да престане", поручио је Дан.

Истовремено, украјинске снаге узвраћају ударце на руску територију. Нападнуте су рафинерије нафте у Саратовској и Рјазањској области. Заменик руског премијера Александар Новак оценио је да Кијев тиме показује да није спреман за енергетско примирје.

Упркос наставку борби, украјински председник поновио је да је Кијев спреман за прекид ватре и преговоре. Током посете Лондону, Зеленски је поручио да је сваки дијалог бољи од напада. 

О могућностима за окончање сукоба говорио је и портпарол Кремља Дмитриј Песков, који је оценио да амерички председник Доналд Трамп настоји да пронађе мирно решење, док је европске земље оптужио да доприносе наставку рата.

Подршка Украјини и могућност преговора остају важне теме међу западним савезницима. Немачки министар спољних послова Јохан Вадефул изјавио је да не очекује значајно смањење америчке помоћи Кијеву, упркос тензијама између Вашингтона и украјинских власти поводом америчко-руског договора о дизел-гориву.

На економском плану, Москва је најавила наставак сарадње са Вашингтоном, укључујући договор о дизел-гориву и могуће инвестиционе пројекте. 

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да Алијанса не види непосредну претњу по своју територију и да нема доказа да Русија намерава да нападне неку од њених чланица.

Москва је потврдила да је оборила 400 украјинских дронова који су се кретали ка руској престоници. Спречен је напад на војни аеродром "Балтимор" у Вороњешкој области. Украјинске снаге су и претходног дана напале Белгородску област.

Председник Володимир Зеленски каже да их савезници нису упозорили на ракетнe нападe на Кијев.

С друге стране, амерички лидер Доналд Трамп тврди да Сједињене Државе нису престале да Украјини пружају обавештајне податке. "Помажемо им и делимо обавештајне податке", рекао је Трамп.

Навео је да су енергетско примирје нарушиле и Русија и Украјина. Истиче да и руски председник Владимир Путин и украјински Володимир Зеленски желе да се рат заврши, али да међу њима постоји много мржње и да "они не знају како да стигну до тог циља". Каже да САД паралелно раде и с Кијевом и с Москвом како би се окончао рат.

Зеленски је потврдио да је украјински тим спреман да се састане с америчким партнерима у наредним данима и да је предлог већ достављен изасланицима Стиву Виткофу и Џареду Кушнеру.

Заменик руског министра спољних послова Александар Грушко изјавио је да се НАТО припрема за оружани сукоб с Русијом и истакао да упозорење Москве да је неприхватљиво подизање тензија око Калињинградске области представља превентивни сигнал Алијанси да "не пређе ивицу понора".

Европска унија је званично отворила други и трећи кластер у преговорима о приступању Украјине.

Према његовим речима, Кијев је спреман да обустави нападе на руску енергетску инфраструктуру уколико то учини и Москва, док је за Украјину најважније да се заустави рат и обезбеди трајан мир.

Литвиненко је говорио и о последицама напада на украјинску енергетску мрежу, могућностима за наставак преговора, односима Београда и Кијева, европском путу двеју земаља и питању одржавања председничких избора у Украјини.

Украјина је поступила у складу са договором, Русија није

После изјава америчког председника Доналда Трампа о договореном енергетском примирју, украјински председник Володимир Зеленски рекао је да је о томе обавештен преко медија, док Москва није потврдила договор. Шта је заправо договорено?

Украјина жели да постигне мир. То је за нас најважније у овој ситуацији. Синоћ, говорим званично, Украјина није нападала руску енергетску инфраструктуру. Руси јесу. То је веома јасан руски одговор на Трампову идеју.

Трамп је рекао да је постигао овај споразум, или договор, како он то воли да каже. Ми смо поступили у складу са тим договором. Руси га нису испоштовали. То је ситуација. Не желим да кажем ништа више, јер чињенице говоре све.

Да ли то мења став председника Зеленског, који је рекао да је Украјина спремна да заустави нападе уколико то учини и Русија? Напади на руску енергетску инфраструктуру у претходном периоду били су једно од главних средстава Кијева.

Главни циљ Украјине свих напада јесте да се рат прекине. За Русију је, нажалост, циљ напада да победи Украјину, да је ослаби. То је највећа разлика и највећи проблем за нас, али и за решавање овог рата и сукоба.

Надам се да ће на крају руско руководство схватити да је у највишем интересу човечанства, али и саме Русије, да оконча овај ужасни терористички рат.

У каквом је стању украјинска енергетска инфраструктура и колико би примирје на том пољу значило грађанима уочи предстојеће зиме?

Наша енергетска инфраструктура посебно је оштећена у великим градовима, као што су Кијев, Одеса, Николајев, Дњепар, Запорожје и Харков. Претрпела је велика оштећења у руским нападима и најважније је да се овде не ради само о теоријским питањима. Ради се о стварном животу мојих сународника.

Људи у Кијеву живе у својим становима у којима је температура два, три или четири степена изнад нуле. Заустављање ових напада неће решити неке апстрактне проблеме. Оно ће омогућити живот обичним људима. Ништа више и ништа мање.

Надам се да ће се рат завршити трајним миром

После толико проливене крви и међусобних напада на инфраструктуру, има ли уопште простора за договор и разговор о миру?

Нажалост, овај ужасни рат није први рат у историји човечанства. Људи се понекад понашају ужасно, понекад као терористи, али ратови се увек заврше.

Надам се да ће се овај рат завршити преговорима и да ће бити успостављен праведан и трајан мир.

Осврнули сте се и на изјаве појединих политичара у Србији о Кијевско-печерској лаври, једном од најважнијих православних манастира. Зашто сматрате да је важно да се о томе говори опрезно?

Јуче смо у Београду имали један инцидент. Један политичар је рекао да Кијевско-печерска лавра, највећи манастир у Украјини и један од најважнијих светих објеката у целом православљу, припада Русији.

Тај манастир је основан пре око хиљаду година, када садашња Руска Федерација није постојала. Из тог центра светлост хришћанства и православља проширила се међу источним Словенима.

Руси воле да говоре о свом православљу и да се позивају на православне вредности. Знамо како то раде. На пример, 15. јуна 2022. бомбардовали су Кијевско-печерску лавру и нанели велику штету Успенској саборној цркви.

Мислим да би било одлично када српски политичари не би спекулисали о томе, посебно када неки од њих не познају суштину. То може бити боље за будућност наших односа, нарочито у ситуацији када руководство ваше земље наглашава значај територијалног интегритета и суверенитета Украјине.

Србија званично поштује територијални интегритет Украјине, као што Украјина поштује територијални интегритет Србије. Посете председника двеју земаља и политички контакти отворили су простор за даљу сарадњу. Где видите највеће могућности за њен развој?

Верујем да имамо много простора за развој односа у економији и транспорту. Обе земље повезује Дунав и то је заиста добра прилика не само за комуникацију већ и за заједничку зараду. То је веома важно за транспорт, развој карпатског региона и хуманитарну сарадњу.

Србија подржава наше избеглице, посебно у Врању. То је веома добра иницијатива са ваше стране. Имамо много прилика и у култури, информисању и другим областима. Потребна нам је само воља. Надам се да ће она постојати са обе стране.

Нажалост, хуманитарна ситуација у Украјини није добра. Било би одлично када би ваше друштво и компаније помогли обичним Украјинцима, а не богатима. Не тражим чак ни да помогнете украјинској држави. Тражим само да помогнете обичним људима, деци, женама и старијима.

Чланство у ЕУ и избори, Кијев очекује пуноправан статус

Србија и Украјина налазе се на европском путу. Како Кијев гледа на најаве о реформи проширења Европске уније и могућност другачијег модела приступања?

Чврст став Украјине јесте да треба да постанемо пуноправна чланица Европске уније, без икаквих додатних ограничења. Али потпуно разумемо да је то дуг и тежак процес. Не треба само да испунимо критеријуме већ и да трансформишемо своју земљу. То је веома тешко.

Ако ваши људи заиста желе да се учлане у Европску унију, а надам се да желе, Србија ће постати чланица.

Када је реч о америчким иницијативама за окончање рата, да ли сматрате да оне могу да доведу до договора, имајући у виду да се одговорност за испуњавање захтева Вашингтона често пребацује на Кијев?

Сматрамо да је свака иницијатива која може да помогне Украјини да постигне мир веома позитивна. Али која ће од њих успети, видећемо. То зависи од актуелне ситуације, развоја политичких, економских и војних прилика.

Верујем да ћемо на крају постићи мир са Русијом – праведан и трајан мир.

Амерички председник Доналд Трамп у више наврата је доводио у питање легитимитет Володимира Зеленског, а недавно је поручио да је време да Украјина изабере новог председника. Како Кијев гледа на те поруке и када би избори могли да буду одржани?

Председник Зеленски је већ рекао да ћемо одржати изборе уколико Русија гарантује најмање 60 дана примирја током предизборне кампање за председничке изборе.

Русија је на то одговорила да је спремна само на тродневно примирје. То даје одговор на питање ко не жели украјинске изборе.

Руски дрон погодио је солитер у Кијеву, погинуле су две особе, а више од десет је рањено. Страдалих је било и у нападу на Черкаски у Доњецкој области. Гађани су Харков, Ривно, Николајев.

Руске снаге су у Црном мору погодиле и теретне бродове с војном опремом за украјинску војску.

Погинулих и рањених било је и у нападу украјинских снага на седам општина у Белгородској руској области. Нису изостали ни удари украјинских дронова на територију Русије.

Зеленски је позвао западне партнере да се на Москву изврши притисак како би поштовала стварно енергетско примирје.

И Кремљ се огласио с поруком за украјинског председника. 

Руски председник Владимир Путин биће спреман да нареди да се Украјина не напада на дан избора, ако Кијев заиста жели да се избори одрже, поручио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Амерички лидер Доналд Трамп је саопштио да је Европска унија платила Русији 250 милијарди долара за енергенте, а да медији који шире лажне вести не желе ни да се приближе тој причи. Истиче да је одлука о споразуму с Русијом о извозу дизела исправна.

"Донео сам праву одлуку за амерички народ – увек Америка на првом месту", рекао је Трамп.

Александар Новак, заменик руског премијера, потврдио је да је Москва испоручила Европи у овој години енергенте у вредности 21,3 милијарде долара.

Међутим, украјински председник Володимир Зеленски је рекао да није био упознат с најавом Трампа и да је то за њега била новoст. Нешто касније, изјавио је да прихвата примирје ако и Русија пристане да обустави нападе на украјинску енергетску инфраструктуру, а затим објавио и дефинитивну одлуку.

"Поздрављамо такав споразум. Оружане снаге Украјине су добиле сва релевантна наређења. Бранимо Украјину. Боримо се за подршку Украјини. Подржавамо све кораке партнера који нам могу помоћи. Очекујемо јасне детаље дијалога Америке са Русијом и да Путин испуни оно што је председник Трамп рекао", рекао је Зеленски.

У интервјуу за Еј-Би-Си Зеленски је обећао и да ће Украјина одржати изборе под условом да руски председник Владимир Путин пристане на 60 дана примирја.

Кремљ се није оглашавао ни о Трамповом примирју ни о захтеву Зеленског, али јесте коментарисао продају руског дизела.

"Русија неће имати проблема са продајом дизел-горива на светским тржиштима, потражња је огромна. Земље не морају директно да контактирају с Русијом за испоруку дизела, гориво се продаје преко трговаца", поручио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

"Време је да Украјина добије новог председника, који може да постигне договор", саопштио је Трамп. Истакао је да је Зеленски могао много пута да оконча сукоб, али је одлучио да то не учини.

Потврдио је да је Вашингтон упозорио Кијев да не напада постројења за производњу дизела, тврдећи да на тржишту већ постоји велики мањак тог горива. Оптужио је Володимира Зеленског да својим потезима изазива проблеме на глобалном нивоу.

"Рекли смо им: 'Можете да радите шта год желите Русији, али немојте да нападате рафинерије, јер то ствара проблем за цео свет", нагласио је амерички лидер.

За то време Зеленски је разговарао с француским колегом Емануелом Макроном и обавестио га да у наредним данима и даље постоји велика опасност од нових руских ракетних напада на Украјину. Разговарао је и с британским премијером Ендијем Барнамом, који је поновио потпуну солидарност с Украјином.

Огласио се и Кремљ истичући да је већи део телефонског разговора Путина и Трампа био посвећен решењу украјинског рата што је, како је саопштено, иницирао шеф Беле куће.

Русија је наставила ударе широм Украјине. Зеленски је потврдио да су Руси бацили на стамбене објекте у Запорожју пет КАБ-ова, чиме су захвалили за укидање америчких санкција на извоз њиховог дизел-горива. Погинуло је 20 људи, а више од 30 је рањено.

Каже да ће Русија одмах испоручити преко 300.000 тона дизел горива америчком и светском тржишту, додатних 500.000 тона у новембру и милион тона одмах након тога. Такође, накнадно ће извести још три милиона тона дизел горива у кратком временском периоду.

Шеф Беле куће поручује да ће цене дизела за Американце, па и за цео свет драстично пасти, и то веома брзо.

Повратак руске нафте на америчком тржишту позитивно ће утицати на целу светску економију, изјавио је руски председник Владимир Путин.

Истиче, да је у разговору значајна пажња посвећена изгледима за решавање украјинске кризе, а да је дотакнута  и ситуација око Ирана.

Негодовао је украјински лидер Володимир Зеленски  и упозорио да такав поклон Путину неће донети мир.

"Дозвољавање Русији да продаје нафтне деривате је инвестиција у рат који мора бити окончан. Русија ће се испоруци дизела одужити с даљим терором и подлошћу", изричит је Зеленски.

Такође, упозорава и да су руски удари изазвали велику штету на енергетској мрежи у  у Украјини. У Кијеву и у још седам области су велики проблеми у снабдевању и струјом и водом.

Градоначелник престонице Виталиј Кличко саветује грађанима да привремено напустe град због појачаних руских напада.

Украјинске снаге узвратиле су ударима на територију Русије. Након напада украјинских дронова избио је пожар у Јандексовом дата-центру у Рјазањској области. Компанија је саопштила да повређених није било, али да је оштећен део инфраструктуре.

Док трају борбе, Кијев истовремено настоји да обезбеди додатну подршку савезника. Украјинска преговарачка делегација борави у Сједињеним Америчким Државама, где се данас састаје са америчким изаслаником Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером. На дневном реду су, између осталог, убрзавање финансијске помоћи Кијеву и јачање противваздушне одбране.

С друге стране, Москва поручује да тренутно нема планове за наставак трилатералних преговора са Сједињеним Америчким Државама и Украјином о окончању рата.

На потребу за проналажењем излаза из сукоба указао је и амерички државни секретар Марко Рубио. Оценио је да је рат у Украјини у опасној пат-позицији и упозорио да би ескалација могла да прерасте у много шири и далеко опаснији регионални сукоб.

Подршку Украјини потврђује и НАТО. Алијанса саопштава да руске хибридне активности додатно учвршћују подршку Кијеву међу савезницима.

На дипломатском плану, Јужна Кореја повлачи амбасадора из Украјине. Одлука Сеула уследила је после спора са Кијевом око објављивања информација о севернокорејским ратним заробљеницима.

"За Путинов рођендан, руска војска му је поклонила уништење стамбене зграде у граду Прилуки, у Черниговској области. Била је то обична петоспратница. Нажалост, за сада се зна да је 25 људи погинуло, а стотину рањено", навео је Зеленски.

Данска обавештајна служба ПЕТ саопштила је да је Русија започела операције саботаже против данских компанија које снабдевају Украјину оружјем. Москва је одбацила те тврдње, назвавши их неоснованим оптужбама данских власти.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да су САД узеле у обзир аргументе Москве у вези са предлогом за одржавање трилатералних разговора Русије, Украјине и САД. Москва, како је навео, тражи да се у Украјини претходно одрже парламентарни избори.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган разговарао је телефоном са руским председником Владимиром Путином о безбедности пловидбе у Црном мору. Анкара је поновила да је спремна да допринесе успостављању директних контаката Москве и Кијева.