Из Кремља је, истовремено, саопштено да украјинске снаге нису покушале да ометају прославу Дана победе, али су кршиле примирје нападима на руске регионе.

Након церемоније, Путин је у Москви, на конференцији за новинаре, изјавио да сматра да се руско-украјински конфликт ближи крају, истакавши да ће се састати са украјинским председником Володимиром Зеленским тек када буде склопљен трајни мировни споразум.

Као посредника у потенцијалним разговорима између Русије и Европе, руски лидер је рекао да као пожељну фигуру види бившег немачког канцелара Герхарда Шредера.

Са друге стране, у Украјини се славио Дан Европе, а Зеленски је тим поводом рекао да су Европљани од првог дана рата били уз Украјину, као и да ће Кијев настојати да постане део европске породице.

Зеленски је, такође, разговарао са председником Европског савета Антонијом Костом о корацима ка европским интеграцијама Украјине, као и о споразуму о размени затвореника са Русијом у формату 1.000 за 1.000, који је постигнут уз посредовање САД.

Украјински председник Володимир Зеленски затражио је гаранције да ће Москва поштовати договор.

Помоћник руског председника Јуриј Ушаков потврдио да је Русија прихватила иницијативу о прекиду ватре. Напоменуо је да је ова иницијатива проистекла из недавног телефонског разговора Путина с Трампом и да је важно што се она поклапа са 81. годишњицим победе над нацизмом.

У међувремену, у Европској унији настављају се политичке консултације о могућим преговорима са Русијом. Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас поручила је да је неопходно да се унутар Уније претходно утврди о чему би се уопште разговарало са Москвом, истичући да тренутни мировни процес не иде у жељеном правцу.

На фронту сукоби не престају. У Сумију је једна жена погинула, а две особе су повређене када су два руска дрона погодила зграду вртића.

Москва је саопштила и да је напала украјинске фабрике дронова и складишта нафте.

Снаге беспилотних система Оружаних снага Украјине погодиле су руски центар за обуку артиљеријских коректора и оператера дронова у месту Хрустаљни у Луганској области, саопштио је украјински командант Роберт Бровди.

Шведски министар цивилне одбране Карл-Оскар Болин објавио је да надлежне шведске службе истражују танкер за који се сумња да је део руске "флоте у сенци" која је под међународним санкцијама.

Зеленски је рекао да је Русија показала "крајњи цинизам" тражећи прекид ватре, а потом покренула нове ракетне ударе и нападе дроновима на Украјину.

Начелник Канцеларије председника Зеленског, Кирило Буданов, изјавио је да је Украјина спремна да продужи примирје, ако оно буде узајамно.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп признао је да Украјина наставља да губи територије и да задржава способност да спроводи војне операције захваљујући америчком оружју које Вашингтон продаје земљама НАТО-а.

Службе за ванредну ситуацију Украјине саопштиле су да је број жртава у руском нападу на југоисточни украјински град Запорожје порастао на 12.

Украјинске снаге лансирале су крстарећих ракета Ф-5 'фламинго' у оквиру операције  "Дубоки удар" против неколико руских циљева, укључујући објекте војноиндустријског комплекса у Чебоксарију у Русији.

И док Кијев циља руску престоницу, Москва је извела удар на град Мерефа у североисточној Харковској области у ком је погинуло седам људи, а 36 повређено.

Руски председник Владимир Путин прогласио је прекид ватре са Украјином током обележавања Дана победе над нацизмом. Коментаришући ту одлуку, украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да је она "непоштена" јер Кијев није обавештен о њој.

Такође, руско Министарство одбране упозорило је да ће, уколико Украјина не буде поштовала дводневно примирје, извршити масовни напад на Кијев апелујући на цивилно становништво и особље страних дипломатских представништава да благовремено напусте град.

Међутим, неколико сати након руске одлуке о прекиду ватре, Зеленски је објавио да је донео одлуку о примирју, које ступа на снагу 6. маја у поноћ по локалном времену.

Зеленски је раније, осврнувши се на Дан победе, истакао да Москва страхује од могућег надлетања украјинских дронова током церемоније.

Украјинска делегција је, предвођена Зеленским и министром спољних послова Андрејем Сибигом, током претходног дана присуствовала отварању Самита Европске политичке заједнице у Јеревану.

Истовремено, руске власти су саопштиле да је у Лењинградској области одбијен масовни напад украјинских дронова на луку Приморск. Оборено је више од 60 дронова, а пожар који је избио током напада локализован је, без изливања нафте. 

Паралелно, ИАЕА је саопштила да је обавештена о нападу дрона на лабораторију у оквиру Запорошке нуклеарне електране и упутила инспекторе ради провере безбедности.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је у Јеревану, током састанка са британским премијером Киром Стармером, да је Украјина спремна за нову рунду преговора о окончању рата у трилатералном формату. У разговору са норвешким премијером Јонасом Гаром Стореом, Зеленски је говорио о јачању противваздухопловне одбране и наставку војне подршке, укључујући програм ПУРЛ кроз који европске земље финансирају набавку америчког наоружања.

Словачки премијер Роберт Фицо саопштио је да његова земља неће учествовати у новим кредитним аранжманима ЕУ за Украјину, подсетивши да је раније одбио да подржи зајам од 90 милијарди евра. Он је поручио да Словачка, као сусед Украјине, сматра да је неопходно наставити дијалог како би се избегло даље нарушавање односа две земље.

Поред тога, Шведска је у Балтичком мору запленила танкер за који постоји сумња да припада такозваној руској "флоти из сенке", у оквиру појачаних контрола пловила и режима санкција Европске уније.

Ројтерс извештава да руске снаге контролишу подручје које се налази само један километар од јужне периферије Константиновке у Доњецкој области и да су борбе стигле до самог предграђа.

Главнокомандујући украјинске војске Олександр Сирски каже да одбијају упорне покушаје руских снага да се учврсте на ободу Костјантиновке користећи тактику инфилтрације.

Русија је дроновима напала више украјинских градова, гађајући енергетску и лучку инфраструктуру, као и стамбена подручја. Повређено је више особа.

У масовном руском нападу на Харков погођене су стамбене зграде и више бензинских пумпи.

Зеленски је увео санкције против пет особа за које се наводи да својим деловањем угрожавају националне интересе, безбедност, суверенитет и територијални интегритет Украјине. Међу њима је и његов бивши шеф кабинета Андриј Богдан.

Беспилотне снаге Украјине протекле недеље погодиле су четири руска авиона, укључујући "Су-57" и "Су-34", на аеродрому Шагол у Чељабинској области Русије, потврдио је командант снага за беспилотне системе Роберт "Мађар" Бровди и објавио снимак на Фејсбуку.

Русија је и претходне ноћи напала Одесу, а у масовном удару на Термопољ рањено је 12 људи. На Украјину је лансирала 404 дрона, од којих је противваздушна одбрана оборила 388.

Председник Володимир Зеленски најавио је повећање плата у украјинској војсци, које ће бити реализовано у оквиру реформе војног сектора. Обећава да ће плата на борбеним положајима бити знатно виша.

Руски специјалисти из Истраживачког института за примењену хемију патентирали су сачмарицу за обарање дронова, са смртоносним дометом до 100 метара.

Москва је потврдила да је обуставила транзит казахстанске нафте нафтоводом "Дружба" за Немачку и да те количине преусмерава на друге руте због техничких ограничења.

Одбрамбене снаге су наставиле нападе на руску нафтну инфраструктуру. Дронови су погодили рафинерију нафте "Лукоил–Пермнафтооргсинтез", која је удаљена више од 1.500 километара од украјинске границе. Експлозије су пријављене и у Нижегородској области.

Русија је наставила нападе на Одесу, Дњепропетровску и Николајевску област, у којима је било погинулих и рањених.

Украјински председник Володимир Зеленски упозорава да би Русија могла да пристане на дугорочни прекид ватре у замену за ублажавање или укидање санкција, због чега позива САД и Европу да не подлегну покушајима Москве да их ублажи.

Наглашава да Кијев не жели да прекид ватре који је Русија предложила због параде 9. маја постане тактичка обмана Москве.

Кремљ одговара да Русији није потребна реакција кијевског режима да би се прогласио прекид ватре на Дан победе. Поручује да ће Владимир Путин одредити тачан датум када ће прекид ватре с Украјином ступити на снагу.

Кандидат за премијера Мађарске Петер Мађар жели да мађарска мањина у Украјини добије више права пре него што одобри званични почетак преговора о приступању Украјине ЕУ. Блумберг пише да је то питање покренуто на састанку Мађара с председником Европског савета Антониом Костом у Бриселу.

Мађар је изнео услове који углавном понављају листу од 11 захтева које је Виктор Орбан представио Кијеву 2024. године.

Амерички председник Доналд Трамп је критиковао немачког канцелара Фридриха Мерца због његових изјава о Ирану, да његово руководство понижава цео амерички народ, а да Трамп нема стратегију у рату. 

Саветује Мерцу да више пажње обрати на рат у Украјини и ситуацију у сопственој земљи, уместо да се меша у послове оних који се боре против нуклеарне претње Ирана, да би свет, укључујући и Немачку, учинили безбеднијим местом.

Наиме, Путинов помоћник Јуриј Ушаков је изјавио да је руски председник у телефонском разговору са Трампом предложио привремени прекид ватре, поводом обележавања годишњице завршетка Другог светског рата. 

У међувремену, губернатор руске Белгородске области Вјачеслав Глатков саопштио је да су у нападу украјинског дрона на аутобус погинуле три жене, а да је повређено осам особа.

"Непријатељ је намерно погодио путнички аутобус у селу Вознесеновка у Шебекинском округу. Три жене су одмах преминуле од задобијених рана", навео је Глатков у објави на Телеграму.

По налогу председника Володимира Зеленског, специјалци Центра за специјалне операције Алфа украјинске службе безбедности (СБУ) употребили су дронове за напад на руску линијску производно-дистрибутивну нафтну станицу Перм која се налази више од 1.500 километара од границе са Украјином, наводи се у саопштењу СБУ. 

Станица Перм је у власништву "Трансњефта" и стратешки је важно чвориште главног система за транспорт и дистрибуцију нафте Руске Федерације у четири правца, преноси Укринформ.

Униан преноси да су одбрамбене снаге обориле два хеликоптера "Ми-28" и "Ми-17" у Вороњешкој области, позивајући се на изјаву команданта Оружаних снага Украјине Роберта Бровдија.

Према његовим речима, с обзиром на ову терористичку претњу, предузимају се све мере да се опасност сведе на минимум.

"Парада ће се одржати. Али не заборавимо, на крају крајева, да је прошле године то била јубиларна парада, парада великих размера, онаква каква би требало да се одржи на значајан датум", рекао је Песков, нагласивши да ће се парада одржати, али у смањеном формату.

Ко (не)ће учествовати на паради

На Црвеном тргу у Москви 9. маја ће се одржати војна парада поводом 81. годишњице победе у Другом светском рату, на којој ће у саставу пешадијске колоне учествовати војници виших војних образовних установа свих видова и родова Оружаних снага Русије, саопштило је јуче руско Министарство одбране.

Како је саопштено, на паради неће учествовати конвој војне технике, а због тренутне оперативне ситуације, на војној паради ове године неће учествовати студенти војних школа "Суворов" и "Нахимов" и кадетских корпуса, пренео је Спутњик.

На паради ће бити представљен рад војника свих родова и видова Оружаних снага Русије који обављају задатке у зони специјалне војне операције у Украјини, као и оних на борбеном дежурству, укључујући и у саставу командних места Стратешких ракетних снага, Ваздушно-космичких снага и на бродовима Ратне морнарице, наводи се у саопштењу.

Министарство је напоменуло да ће у оквиру ваздушног дела параде изнад Црвеног трга прелетети авиони руских акробатских група, а на крају параде јуришни авиони Су-25 обојиће московско небо бојама руске заставе.

Израел тврди да Кијев није пружио доказе да је руска пошиљка жита украдена.

Европска унија упозорила је Израел да је спремна да уведе санкције свим актерима који учествују, односно помажу "трговину житом које је Русија запленила на окупираним територијама Украјине".

"ЕУ је упозната са извештајима да је броду из руске 'флоте из сенке', који превози украдено украјинско жито, омогућено да истовари терет у луци Хаифа у Израелу, упркос ранијим контактима Украјине са израелским властима о том питању", изјавио је портпарол Европске комисије.

На седници Савета безбедности Русије, Путин је истакао да Kијев сваког дана губи одређену територију "у зони специјалне војне операције" у Украјини и "да се зато фокусирао на тероризам".

"Знамо да су и кијевски режим и његови покровитељи прешли на отворено терористичке методе. Разлози су очигледни, јасни су свима, непријатељ није у стању да заустави напредовање наших снага, наших момака дуж линије контакта", нагласио је Путин.

Позивајући се на податке украјинске војне обавештајне службе, Зеленски пак истиче да политичко руководство Руске Федерације планира нове офанзивне операције и ширење мобилизације.

"Одбрамбене снаге Украјине уништавају офанзивни потенцијал руске војске, при чему су неповратни губици окупатора достигли око 60 одсто укупних губитака. Упркос томе, руско политичко руководство планира даље офанзивне операције и спрема се да привуче више људства, укључујући и проширење процеса мобилизације унутар Русије", навео је Зеленски.

Истовремено, украјинске снаге узвраћају ударе на руску територију. Према саопштењу прес-службе Запорошке нуклеарне електране, у нападу украјинским дроном на транспортну радионицу електране погинуо је један запослени.

Кијев оптужује Москву да електрану користи у војне сврхе, док Међународна агенција за атомску енергију ИАЕА поручује да ће испитати околности инцидента.

Руске безбедносне службе саопштиле су да су спречиле напад на рафинерију у региону Коми и ликвидирале осумњичене украјинске агенте.

Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да би Украјина у будућем мировном споразуму са Русијом могла да остане без дела територије, повезујући такве уступке са перспективом приближавања Европској унији. Оценио је да брзо чланство Кијева није реално, ни 2027. ни 2028. године.

Истовремено, председник Украјине Володимир Зеленски предложио је продужење ратног стања и мобилизације за још 90 дана, до септембра 2026. године.

Русија је забранила улазак бројним званичницима ЕУ због подршке Украјини и санкција Москви. 

Председник Владимир Путин поручио је да су актуелне тешкоће пролазне и да је "Русија вечна", нагласивши јединство грађана и одговорност власти. Његов портпарол Дмитриј Песков изјавио је да Кремљ редовно обавештава јавност о разговорима Путина са америчким председником Доналдом Трампом, али без детаља о последњем контакту.

Руске снаге су напале Одесу, Чернигов, Краматорск, Сумску и Дњепропетровску област.

Служба безбедности Украјине је напала низ важних војних циљева на Криму, укључујући три ратна брода, борбени авион и објекте противваздухопловне одбране. Одбрамбене снаге погодиле су и руску рафинерију у Јарослављу.

Шеф Беле куће Доналд Трамп потврдио је да одржава редовне контакте с председницима Владимиром Путином и Володимиром Зеленским.

"Мржња између Путина и Зеленског је смешна, луда је. Мржња је лоша ствар када покушавате нешто да решите", рекао је Трамп, и поновио да је уверен ће рат бити окончан.

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Гроси нада се да ће у блиској будућности бити постигнуто примирје између Украјине и Русије у близини Запорошке нуклеарне електране. То је, каже, неопходно за поправку главног далековода Дњепровска од 750 kV, који снабдева електрану.

Посебно указује да је Украјина критично зависна од нуклеарне енергије – преко 60 одсто електричне енергије производи се у нуклеарним електранама. 

Европска унија је на 40. годишњицу Чернобиљске катастрофе, још једном позвала Русију да оконча "незакониту окупацију нуклеарне електране Запорожје и да престане са нападима на енергетски систем Украјине".

Панчевски је рођен у Северној Македонији, живи и ради у земљама немачког говорног подручја.

Књига Бојана Панчевског је друга која се бави уништењем гасовода. У фебруару прошле године су двојица новинара Шпигла, Штефен Доберт и Улрих Тиле, такође писали о томе.

Већ из наслова "Северни ток: Како Немачка финансира Путинов рат" види се шта је код њих другачије. Доберт и Тиле умирују савест Немачке после уништене економске мегаинвестиције, док Панчевски описује у детаље како је она уништена.

Доста је битних информација у интервјуу Панчевског које се, да буде интересантније, третирају необавезно и не воде даље.

На пример, да су неименовани високопозиционирани Украјинци тражили од тада канцелара Шолца да заустави рад немачког тужилаштва и прекине истрагу о диверзији над Северним током.

И више од тога, да је украјинска страна била врло изненађена кад им је одговорено да се немачка извршна власт не меша у судске процесе.

Или, да је дванаесточлани диверзантски тим Украјинаца по плану требало да уништи и "Турски ток", "али није успео ни да му приђе". Одатле произлази да је "Турски ток" био чуван, а немачки "Северни ток" није, јер да јесте, ни њему "не би могли ни да приђу". То баца неугодно светло на Немачку, шта су њене власти знале, или морале да знају.

Даље, да украјински председник Зеленски и тим намеравају да преседе и отћуте кризу, "али то неће бити могуће", закључује Панчевски.

У Хамбургу ускоро почиње процес једном од ухапшених починилаца, тужилаштво је издало још седам налога за хапшење. Кијев ће ускоро морати да каже јесу ли они хероји или криминалци. То ће онда притисак пренети на Берлин и читаву ЕУ, да се с тим закључком сложе – или не.

И на крају, саботажа се ниједног момента у интервјуу не назива терористичким чином. Да су је извели Руси, била би.

Интервју са Панчевским је објављен у аустријском конзервативном листу Пресе у суботу, 25. априла, под насловом "Северни ток: Зеленски ће се наћи под притиском“. Разговор је водио Кристоф Цотер.

За читаоце РТС-а преносимо тај важан интервју о догађају који се тиче Америке, Русије, Турске, ЕУ и читаве Европе.

Пресе: Зеленски ће се наћи под притиском

По Бојану Панчевском Гасовод је уништен у диверзантској акцији групе Украјинаца који су са једрењака заронили са експлозивом. Панчевски је први документовао позадину и састав те групе. Он је, каже, одмах после експлозије претпостављао да Украјинци стоје иза те акције.

У току истраживања му је постало јасно да једног од организатора познаје одраније. Друге је морао да у дугим разговорима доведе до тога да имају поверење у њега.

Новинар Волстрит џорнала је разговарао и са украјинским обавештајцима из војног врха, које назива кодним именима "Генерал" и "Пуковник". Њих двојица су вукли конце те диверзантске акције. Панчевски је разговарао и са украјинским војницима и цивилним рониоцима као непосредним извршиоцима.

На основу Ваше књиге се добија утисак да су саботери Северног тока желели да њихова прича доспе у јавност.

Дефинитивно јесу. Прошло је доста времена од тада. Они се осећају издани од власти и војног вођства. Војници међу њима су добили плакету за посебне услуге домовини. За шта тачно, то не пише у документу. Цивили напротив нису добили никакву награду. Њих по функцији може да награди само председник Зеленски. Али он или ћути или демантује, а кад проговори понавља да он и Украјина с тим немају ништа. Зато осећају горчину и траже неког да му испричају своју причу.

Шта су мислили, да ће бити другачије?

"Хеј, па ми смо рискирали живот за домовину". Кад су их окупили рекли су им да ће бити хероји, да ће добити ордење, да ће их сви славити. После операције су поново постали обични цивили. Пре су могли да путују око целог света као рониоци, да иду на спортска такмичења. Сада постоје налози за њихово хапшење и не смеју да напусте Украјину. Морају да се крију. Они су, у ствари, разочарани. Одатле њихова мотивација, да испричају шта је било.

Да ли су поносни на то што су урадили?

"Генерал" ми је рекао: "То што смо ми направили ући ће у све светске приручнике за шпијунажу и специјалне операције. Људи ће бити тренирани за акције на основу операције коју смо ми извели". Да, рекао бих да су и поносни на што су направили.

Да ли се боје руске освете, посебно цивилни део тима?

Сигурно да се боје. Боје се од Руса, али боје се и од својих људи. Боје се немачке полиције. Њихов живот је у опасности са свих страна.

Да ли су свесни кривице?

Па и не. Они мисле да су направили нешто добро. Пре напада су индоктринирани од украјинских официра који су их регрутовали. Они су им рекли да је то добро за Немачку, добро за Европу. Да је тај нафтовод зло, да је то Путинов пројекат којим је везао руке Немачкој. Операција је планирана у марту 2022, кратко након руске инвазије. Тада су Немци одбијали да шаљу оружје Украјини. Уместо тога су послали оних познатих 5.000 шлемова. Официри су им рекли: Морате да ослободите Немачку од тог смртоносног загрљаја. То није била пропаганда. Они су то заиста веровали.

Да ли је то било авантуристички, или само наивно?

О да, чиста авантура. На крају су сви били срећни што су уопште остали живи. Операција се звала Дијаметер и имала је два дела: "Северни ток" и "Турски ток". "Турски ток" у Црном мору је други крак подморског система који доводи гас из Русије у Европу. Хтели су да дигну у ваздух оба, то им је био план. "Турски ток" им није пошао за руком, нису успели чак ни да му приђу, толико је чуван. Ту се види колико је то био недомишљен подухват.

У тиму се налазила и једна жена, изврстан ронилац. Пре тога је радила као еротски модел. Према Вашим истраживањима они уопште не би били успешни у акцији да ње није било.

Она је имала кључну улогу. Храбрила је мушкарце да зароне упркос јаком невремену и поставе мине у немогућим условима. Рекла им је: Ако ви нећете, ја ћу сама. Онда су се мушки рониоци, одреда украјински мачо типови, мало постидели да једна жена иде у олују, а они се боје. После операције је она запослена у украјинској обавештајној служби.

Колико је коштала саботажа?

За оба дела операције око 250.000 долара, што је јако јефтино. Било их је дванаест у тиму, на два брода. Један од подофицира ми је рекао да је срећа била одлучујући фактор за успех операције. Нису имали новац, нису имали ресурсе, нису имали експерте. Морали су да ангажују цивиле, јер унутар војске нису могли да нађу никога ко може да зарони на дубину од 80 или 100 метара. Типични војни ронилац не иде испод 40 метара.

Ви пишете о козачком духу који води ка таквим смелим операцијама.

Без жеље да упадам у стереотипе – али на тај начин је одбрањен руски напад. Главни Путинов циљ није остварен, по мени неће ни бити. Не у његовом животу. Козачки дух је та тврдоглавост, отпорност, храброст за ту врсту импровизација. Такве особине добро дођу у рату. У миру и кад је на реду изградња правне државе, онда нису оптималне.

У Вашој књизи испада да су се немачки полицијски истражитељи дивили храбрости и и досетљивости Украјинаца.

Мој утисак је да су немачки истражитељи научили да имају респекта према том тиму. У њиховим очима они су починиоци, и то што су направили је криминални чин, нема дилеме. Али они знају и њихове биографије. Знају да то нису обични криминалци, да већина њих није дошла у сукоб са законом ни пре ни после тога. То да су починили акт који их је могао коштати живота, то је нешто што Немци поштују.

Како се њихов чин види на украјинској страни?

Украјинци су били изненађени да се то открило. Немачки иследници су са прецизним полицијским радом старе школе успели да од највише судске инстанце испослују седам налога за хапшење. Препреке су биле енормне, и велика је заслуга немачке полиције да су их савладали.

Украјинци уопште нису могли да схвате зашто се Немци уопште толико труде. Мислили су: Па шта им је, тај нафтовод ионако није у складу с немачким интересима. Украјинска страна је питала, па зашто канцелар Шолц не прекида истрагу, шта чека? Објаснио сам им да канцелар не може другачије, јер су немачка полиција и правосудни органи потпуно независни. Укајинци су мислили, он је канцелар, он може да нареди полицији да обустави истрагу.

Један од наводних украјинских саботера, иначе бивши војник, ухапшен је у Италији и тренутно се налази у немачком истражном затвору. Шта очекујете од тог процеса?

То ће бити велики медијски догађај. Немачка опозиција већ сада говори: Да ли ми зато плаћамо паре Украјини, да нам диже имовину у ваздух? Председник Зеленски такође стоји под притиском. Јер ту ће пред судом стајати украјински официр који у својој домовини важи за хероја. Он се борио од првог момента, стајао у одбрани Кијева, био у војсци 25 година, и сад одједном мора у затвор. То ће за све политичаре који су суделовали у акцији бити велики изазов.

Зеленски изјављује да није знао ништа о тој операцији, иако има изјава из којих је јасно да је у најмању руку био информисан. Како ће он реаговати?

То не знам. Разговарао сам с његовим људима пре него што је књига била готова. Они су мишљења да Немци немају никакве доказе. Због тога службена украјинска страна не даје изјаве. Али ја не верујем да они то тако могу да преседе и отћуте као да се то њих не тиче. Ако не Зеленски, или члан владе, неко ће морати да се јави и нешто каже. Можда неко из војних структура, из Армије. Неки генерал ће морати да искорачи и каже: Хеј, шта радите, то је био наш човек. Да каже – он је часно служио, у време операције је био део официјелног војног кадра. Не верујем да ће то тако тихо проћи у Украјини.

Врховни федерални суд у Хамбургу је прошлог децембра закључио да је уништавање "Северног тока" било обавештајно вођени акт.

За одбрану ће то бити један од аргумената. Судско веће у Хамбургу се састоји од пет судија. Видећемо како ће они реаговати на доказе тужилаштва. Испред суда и на отвореном мору људи су у божјој руци. Ако има довољно доказа за кривицу, тај елемент, да је држава у неком облику стајала иза тога, биће уважен код висине казне.

У Немачкој се води дебата о улози Волфганга Шмита, шефа канцеларије бившег канцелара Шолца. Тајне службе су биле у Шмитовој надлежности. Двојица немачких истраживачких новинара пребацују Вама и Холгеру Штарку (Die Zeit) да стојте у непримереној близини са Шмитом.

То је глупост. У једном интервјуу сам читао да је Шмит наводно вршио притисак на новинаре да напишу да је Украјина крива за експлозију. Управо је супротно. Шмит је увек говорио да нема доказа да службена Украјина стоји иза тога.

Један од тих истраживачких новинара описује двојицу организатора акције, "Генерала" и "Пуковника" као "децу Ције".

Комплетна глупост. Они су наравно добили новац, оружје и технику од Ције, али Ција је учила и профитирала од Украјинаца. За разлику од холивудских филмова, Ција не може да конструише човека који ће да оде у Русију и буде прихваћен од Руса као Рус. Украјинци могу да сваког дана шаљу преко границе агенте који изгледају као Руси и говоре као Руси. Та двојица Украјинаца су били у Ланглеy, у главном штабу Ције. Тамо су држали презентације и побрали аплауз. То ми је потврђено са највиших места Ције. Идеја према којој је Ција одгојила Украјинце као своју децу, потпуно је погрешна.

"Дозиметар закачен на грудима почиње брже да 'откуцава' чим закорачите ван обележене стазе унутар нуклеарне електране Чернобиљ. Када се вратите корак уназад, звук се успорава – невидљива линија између чистог тла и контаминације", пише Гардијанов репортер.

Изнад се уздиже "нови безбедносни омотач" (NSC) – највећа покретна челична конструкција икада изграђена, виша од Кипа слободе, шира од Колосеума, са луком који се надвија попут хангарa за џиновске авионе.

Завршен 2019. године по цени од 2,5 милијарди долара и финансиран од 45 земаља, NSC је изграђен да заштити свет од онога што се налази испод њега.

Налази се у срцу радиоактивног подручја величине Кипра, углавном напуштеног.

Унутра се налази "саркофаг" – сива бетонска гробница подигнута за само 206 дана како би прекрила рушевине реактора број 4, који је експлодирао 26. априла 1986. године у најтежој нуклеарној несрећи до сада.

Репортер Гардијана пише да изблиза, саркофаг делује готово импровизовано – огромне плоче наслагане као грађевински блокови, са рђом на спојевима. Унутра је и даље заробљено око 180 тона нуклеарног горива и четири до пет тона радиоактивне прашине.

NSC је изграђен да купи време – да омогући безбедно демонтирање нестабилног саркофага током деценија, уз заштиту у случају његовог урушавања.

Непредвиђени фактор – рат

Оно што донатори нису предвидели био је рат – Чернобиљ је био окупиран у првим недељама руске инвазије на Украјину 2022. године – а још мање су могли предвидети напад дроном три године касније.

На северозападном делу крова сада се налази привремена закрпа, на месту где је руски дрон вредан око 20.000 долара 14. фебруара 2025. пробио конструкцију, направивши отвор у луку и угрозивши његову основну функцију.

"Ако би се саркофаг урушио, више од сто тона нуклеарног горива било би ослобођено у ваздух", рекао је генерални директор електране Сергиј Тараканов.

Потпуна санација неопходна је у року од четири године, упозоравају украјински званичници и западни стручњаци, иначе се више не може гарантовати век трајања NSC-а од 100 година. Процењени трошкови износе до 500 милиона евра, новац који Украјина још није обезбедила.

У међувремену, рат се наставља, а Русија је више пута лансирала дронове и ракете дуж рута у близини Чернобиља, повећавајући ризик од нове катастрофе.

На 40. годишњицу несреће, једно од најугроженијих места на свету и даље је под претњом.

Напад дроном

Гардијанов репортер разговарао је са радницима који су били присутни када је дошло до напада дроном. Заменик главног инжењера Олександр Скомарохов пробуђен је у раним јутарњим сатима 14. фебруара 2025.

"Видели смо гранатирање и раније, али знао сам да ће ме пробудити само ако се догодило нешто критично“, рекао је Олександр Скомарохов.

Руски дрон "геран 2" ударио је у северозападни део лука на висини од око 85 метара – приближно висини осмоспратнице.

Експлозија је пробила рупу од 15 квадратних метара кроз спољни и унутрашњи зид конструкције, довољно снажну да буде забележена на систему за праћење земљотреса.

"Прави проблеми почели су након што је избио пожар“, каже Скомарохов.

Ватрогасци су стигли за неколико минута, али је гумена заптивна мембрана на крову наставила да тиња дубоко унутар конструкције. Три недеље тимови су секли 332 отвора како би допрли до жаришта.

Када је пожар коначно угашен, утврђено је да су уништена два кључна система: функција задржавања радиоактивности и систем контроле влажности, што повећава ризик од корозије и урушавања.

"Руски напад дроном уништио је главне функције новог заштитног омотача", рекао је инжењер Ерик Шмијеман.

Уколико би се саркофаг урушио, било услед напада, конструктивног отказа или старости, у атмосферу би се ослободила нова количина радиоактивних честица без заштите.

"То би пре свега представљало огромну опасност за раднике и одложило санацију катастрофе више година", упозорава стручњак Гринписа Шон Берни.

Поправке су додатно отежане високим нивоом радијације – радници смеју да проведу највише око 20 сати годишње у најугроженијим зонама.

"Моћи ће да раде само неколико сати, ако не и минута у континуитету“, каже Тараканов.

Скомарохов, који је у Чернобиљ дошао 1987, каже да је желео да спречи да се трагедија икада понови.

У контролној соби реактора број 4 и даље се види место где је притиснут тастер AZ-5 у последњем покушају да се реактор заустави – уместо тога, уследила је експлозија.

У недељама након несреће умрло је 28 људи од акутне радијационе болести, док је око 116.000 евакуисано. Радиоактивни облак проширио се Европом.

Војници копали ровове у близини "црвене шуме"

Чернобиљ је поново доспео у фокус 2022. године, када су руске снаге заузеле подручје. Војници су копали ровове у близини "црвене шуме", једне од најконтаминиранијих зона, подсећа Гардијан.

Радници су били приморани да раде без смена скоро месец дана.

Након повлачења руских снага, остале су опљачкане канцеларије, а неки радници су одведени и верује се да су и даље у Русији.

Данас, у зони искључења од око 2.600 квадратних километара, природа се вратила – дивљи коњи, вукови и рисови насељавају напуштена подручја.

Ипак, рат и даље представља претњу. Од октобра 2024. забележена су четири потпуна нестанка струје због напада на електромрежу.

"Постоји реалан ризик од новог инцидента. Може се догодити било када", упозорава Тараканов.

У украјинском нападу на Луганску област погинула су три цивила, а пет је рањено. Најмање петоро рањених је у нападу дронова на руску Белгородску област. Дрон је погодио стамбену зграду у Јекатеринбургу у Русији, ранивши деветоро људи. 

Два дрона из правца Украјине пала су на територију Румуније, због чега су два борбена авиона "јурофајтер тајфун" британског ваздухопловства подигнута из базе у Фетештију. Министарство спољних послова Румуније је у знак протеста позвало руског амбасадора.

Русија ће бити одговорна за стварање претње јавној безбедности, и мора надокнадити причињену штету и вратити Украјини пуну контролу над Запорошкој нуклеарном електраном, поручује ЕУ на годишњицу нуклеарне катастрофе у Чернобиљу.

У међувремену, из Европске уније настављене су поруке о даљем притиску на Москву. Након усвајања 20. пакета санкција против Русије, шефица дипломатије ЕУ Каја Калас најавила је рад на 21. пакету санкција, уз поруку да ће Унија наставити подршку Украјини.

Из Кремља поручују да санкције имају негативан ефекат, али да је Русија стекла искуство у ублажавању њихових последица, уз оцену да је сарадња са Западом неповратно нарушена.

Регионалне тензије додатно су појачане изјавама пољског министра спољних послова Радослава Сикорског, који је оценио да би удвостручавање одбрамбених издвајања чланица НАТО-а могло да одврати Русију, уз оцену да је Москва ослабљена и да јој је потребно време за опоравак.

Са друге стране, немачки канцелар Фридрих Мерц поручио је да непосредно чланство Украјине у Европској унији тренутно није могуће, док је пољски премијер Доналд Туск оценио да се НАТО налази у осетљивом безбедносном тренутку и позвао на јединство савеза.

Политичке тензије додатно су појачане изјавама о будућности НАТО-а, након што је чешки премијер Андреј Бабиш оценио да наводи о могућем повлачењу САД из Алијансе представљају политичку провокацију, а пољски премијер Доналд Туск упозорио да се савез налази у критичном тренутку.

На терену, украјинске власти саопштиле су да су најмање две особе погинуле, а 15 рањено у руском нападу на Одесу.

У међувремену, председник Украјине Володимир Зеленски упозорава да, ако свет жели да заустави Путина, мора да му каже да није у праву,

Европска унија испунила је своје обећање о одобрењу кредита за Украјину и 20. пакета санкција против Русије, па су Словачка и Мађарска поново добиле сирову нафту кроз нафтовод "Дружба".

Портпарол Кремља Дмитриј Песков истиче да је један крак гасовода "Северни ток" спреман за испоруке, али да "Европа сама блокира гас".

Украјина је саопштила да је од њих затражено да обуставе нападе на руску нафтну инфраструктуру, и то све док је Володомир Зеленски у посети Кипру, где учествује на ванредном састанку лидера ЕУ.