Скупштина завршила са радом за данас, највише пажње правосудним законима

Скупштина Србије завршила је у 18 часова рад за данас, а посланици ће обједињену начелну расправу на ванредном заседању на чијем су дневном реду 32 тачке наставити сутра од 10 часова.

Предложена законска решења данас су испред предлагача – Владе Србије образлагали министар правде Ненад Вујић и министар здравља Златибор Лончар.

Највише пажње током данашње расправе изазвао је сет правосудних закона чије измене су усаглашене са препорукама Венецијанске комисије.

Док посланици владајуће већине наводе да усвојене препоруке Венецијанске комисије које су, како кажу, плод дијалога са тим телом Савета Европе, имају за циљ да побољшају реформу правосудног система и доведу до још већег степена независности правосуђа, посланици опозиције тврде да су измене донете под притиском ЕУ и да представљају исправљање грешака направљених усвајањем измена тог сета правосудних закона у јануару.

Вујић је истакао да све измене које се раде су у правцу подизања ефикасности правосуђа, функционалности система и доступности правде грађанима.

"Све остало су само спекулације које немају упориште у чињеницама. Такође, тврдње које су изношене да је направљен корак уназад у реформи правосуђа, не стоје", нагласио је Вујић.

Истакао је Венецијанска комисија је јасно рекла у свом мишљењу, које је и јавно доступно, као и оно од 24. априла, да јануарске измене представљају корак напред ка ефикасности и доступности правде грађанима.

Навео је и да је Венецијанска комисија подржала и истакла у свом мишљењу брзу реакцију Србије, похвалила и однос који је показан приликом израде предлога, а то је да после сваке јавне расправе, после сваког рада и радне групе, одмах се излазило у јавност са одређеним решењима.

Посланици на ванредном заседању разматрају и предлоге за измену и допуну Закона о јавном тужилаштву, Закона о судијама, Закона о Високом савету тужилаштва, Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава и Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала.

Измене ових правосудних закона усвојила је у јануару Скупштина Србије, а након примедби из Брисела на те измене, председница Скупштине Србије Ана Брнабић је у фебруару затражила хитно мишљење Венецијанске комисије.

На дневном реду седнице, која је заказана на захтев 101 посланика, су и предлози за измене Закона о људским ћелијама и ткивима, Закона о пресађивању људских органа, које је такође поднела Влада Србије.

Посланици ће расправљати и о измени Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, о допунама Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима ради реализације пројекта изградње инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761, деоница Појате-Прељина, које је поднела Влада Србије.

На дневном реду је и више предлога закона за давање гаранција за кредитне аранжмане, као и потврђивање више међународних споразума.

Посланици Скупштине Србије су  највише пажње посветили изменама сета правосудних закона, за које су подршку најавили посланици СВМ, ПУПС-а, "Ми – глас из народа", а из СДА Санџака критиковали тврдећи да не иду у правцу потребних реформи у правосуђу.

Посланица "Ми – глас из народа" Ана Крстић рекла је да ће њена посланичка група подржати предложене измене закона које се тичу правосуђа, зато што су, како је рекла, несумњиво боље од решења која су усвојена у јануару и зато што су, према њиховом мишљењу, ближе ономе што је потребно српском правосуђу.

"Ове измене у великој мери отклањају недостатке, недоследности и поједина правно нелогична решења из јануарских закона, а истовремено враћају смисао улози Високог савета тужилаштва на начин који је технички уређенији, правно доследнији и више у складу са духом уставних амандмана из 2022. године", оценила је Крстић.

Борис Бајић, посланик Савеза војвођанских Мађара, казао је да ће та посланичка група подржати све тачке које су на дневном реду ванредног заседања.

"Када говоримо о правосуђу, не говоримо само о законима, институцијама и процедурама, говоримо о поверењу грађана у државу. Управо зато свака реформа у овој области мора бити вођена одговорно, промишљено и са свешћу о последицама које производи", навео је Бајић.

Како је рекао, након усвајања закона у јануару ове године, то што је Србија затражила мишљење Венецијанске комисије представља одговоран потез у датим околностима.

"Нису оспорени основни циљеви закона, није доведен у питање правац реформе. Уместо тога, дате су препоруке које имају за циљ њихово даље унапређење и додатно јачање институционалних гаранција у оквиру правосудног система. Не говоримо о одбацивању једног концепта, говоримо о његовом унапређењу", истакао је Бајић.

Посланик из посланичке групе ПУПС – Солидарност и правда Ристо Костов напоменуо је да ће и та посланичка група подржати у дану за гласање све предложене тачке дневног реда. Како је напоменуо, предложена законска решења у области правосуђа, али и о давању гаранција Републике Србије у пројектима, потврђују економско јачање и свестрано напредовање Србије, а то значи и бољи живот за грађане.

За сет правосудних закона, Костов је подсетио да су њих гласали и у јануару и додаје да је сада пред посланицима унапређена верзија тих закона.

Посланик СДА Ахмедин Шкријељ рекао је да је добро што су изменама сета правосудних закона признате начињене грешке, али да није добро што се како тврди, не иде у правцу потребних реформи у правосуђу, а у циљу исправљања уочених недостатака.

Шкријељ је рекао да су судови и тужилаштво у Србији одавно отуђени од грађана и да су се "одметнули од правде" тврдећи да су изгубили основну сврху и функцију да обезбеде правну сигурност и једнакост пред законом за све грађане.

Тврдио је и да у предложеним законима не види намеру да се Бошњацима и другим мање бројним народима омогући адекватна заступљеност у судовима и тужилаштвима, као и да је СДА Санџака више пута истакла потребу успостављања нове мреже судова и јавних тужилаштава у Тутину, Сјеници и Новом Пазару, Прешеву и Бујановцу.

Министар правде Ненад Вујић рекао је да, што се тиче било каквих избора на места судија и тужилаца,  Уставом гарантовано да то раде независна тела.

"Србија је једна од ретких земаља чланица Савета Европе која има да то раде независна тела, а не Народна скупштина или влада или председник републике, као што је у неким земљама.

Тако да је сам избор поверен тим телима и они су ти који су надлежни за избор, тако да се не може спочитавати ни Народној скупштини, ни влади, ни Министарству правде", нагласио је Вујић.

Објаснио је да Устав прописује да су Високи савет судства, односно Високи савет тужилаштва, тела која су надлежна за избор судија и тужилаца.

"Тако да законом не можете наметати или давати им обавезу да нешто бирају. Та два тела поштују законске одредбе које кажу да ће приликом избора водити рачуна, што је максимум, што су и сва међународна тела која говоре о заштити људских права констатовала. Тако да немамо ни у једном међународном документу о поштовању људских права да је указано на дискриминаторско поступања", нагласио је Вујић.

Поновио је такође да Венецијанска комисија ни у првом мишљењу, ни у мишљењу које је изашло јуче, није констатовала да је начињена штета јануарским изменама сета правосудних закона, већ напредак. 

"Јавности ради, понављам, Венецијанска комисија и у мишљењу које је јуче изашло и у мишљењу од 24. априла наводи да су јануарским изменама начињени кораци ка реформи правосуђа и остваривању циља реформе, а то је ефикасност правосуђа и унапређење ефикасности правосуђа како би доступност правде грађанима била побољшана", истакао је Вујић на ванредној седници Скупштине Србије.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић одредила је једносатну паузу на ванредној седници Скупштине Србије.

Посланици ће наставити рад у 15 сати обједињеном расправом о 32 тачке дневног реда.

У преподневном делу излагања министри Ненад Вујић и Златибор Лончар образлагали су предложена законска решења, која су посланици власти подржали, док су посланици опозиције поставили питање како ће исти сазив Скупштине подржати измене сета правосудних закона, који су, како кажу, другачији од оних што су изгласали у јануару ове године.

Посланик посланичке групе "Ми снага народа – проф. др Бранимир Несторовић" Борислав Антонијевић изјавио је да није тачно да је Венецијанска комисија најпозитивније оценила сет правосудних закона, названих "Мрдићеви закони", како тврде представници власти.

"Није тачно да их је најпозитивније оценила. Дала је примедбу на девет од десет, а онда је на осам или седам учињења измена", рекао је он у Скупштини Србије.

Антонијевић је упитао како је могуће да ће овај сазив Народне скупштине сада гласати за измењене законе који су у озбиљној супротности са законима које су усвојили у јануару. Он је упитао посланике владајуће већине "како могу да гласају два пута за различиту ствар".

"Сада би било потпуно реално ако сте за оне законе непромењене гласали за, пошто су ови сада потпуно другачији, да гласате против", оценио је Антонијевић.

Министар правде Ненад Вујић рекао је да су изменама сета правосудних закона, као што је констатовано у мишљењу Венецијанске комисије, унапређени циљеви рефоме правосуђа. "За јануарске измене закона јасно је речено у мишљењу од 24. априла да је то корак који је направљен ка ефикасности правосуђа као циљу реформе", истакао је Вујић. 

Посланица Еколошког устанка Данијела Несторовић упитала је да ли ће и ко одговарати за то што је сет правосудних закона примењиван четири месеца, иако, како каже, није био у складу са Уставом и европским стандардима, па су на дневном реду парламента сада његове измене.

Данијела Несторовић рекла је на седници Скупштине да није реч о измени закона у складу са мишљењем Венецијанске комисије - како то представља власт, већ о корекцији повреде Устава. "Уколико учините погрешну ствар и повредите Устав - добијете нешто што се зове корекција", рекла је она и додала да је "срамота за државу и грађане да је четири месеца примењивано нешто што није у складу са Уставом и европским стандардима".

Данијела Несторовић је рекла да неко за то мора да сноси одговорност, подсетивши и да две кључне препоруке Венецијанске комисије нису испуњене, а тичу се Тужилштва за организовани криминал и аутономије Посебног одељења за високотехнолошки криминал.

Она је навела да и даље постоји изузетан утицај извршне власти на рад та два одељења, нагласивши да се о независности и самосталности правосуђа не може причати док не буду испуњене све препоруке Венецијанске комисије.

На њену тврдњу да је јануарским изменама закона начињена штета, министар Вујић је нагласио да се јасно у мишљењу Венецијанске комисије наводи да је то корак ка остваривању циља, што је подизање ефикасности правосуђа и указао да ВК није навела да је тим изменама начињен корак уназад.

Покрет слободних грађана (ПСГ) саопштио је да је поднео амандмане на предлоге закона којима се уређује даривање људских органа, ћелија и ткива, наводећи да решења која је предложила Влада нису довољна да Србија добије модеран, ефикасан и хуман систем трансплантације и постане чланица Еуротранспланта.

Влада је, после одлука Уставног суда, како наводи ПСГ, формално морала да уреди ову област, али је то урадила на, како оцењују, застарео, половичан и бирократски начин. Истиче се да воља преминулог лица мора бити у првом плану, односно да, ако је грађанин за живота рекао да жели да буде донор, та воља мора да се поштује, као и у случају да је изричито навео да не жели да донира органе. Породица, како наводи ПСГ, не сме бити стављена у позицију да одлучује уместо преминулог лица, већ треба да буде чувар његове воље и да, када формална изјава не постоји, пренесе информације о томе шта је била његова позната воља.

Додаје се да се мора напустити крути и застарели модел у којем се чланови породице рангирају по формалном редоследу, "као да су породични односи увек једноставни и исти".

Покрет слободних грађана предлаже и проширење круга живих донора, како би живи давалац органа могао да буде не само најужи сродник, већ и сродник до четвртог степена, као и друго лице са којим је прималац органа у блиском личном односу. Наводи се и да грађанима мора бити омогућено да своју вољу изразе лако и доступно, не само код изабраног лекара или у Управи за биомедицину, већ и код другог доктора медицине у здравственој установи, код јавног бележника и преко портала еУправа.

Предложено је и да се приликом лекарских прегледа за возачку дозволу и систематских прегледа сваком пунолетном и пословно способном грађанину понуди образац за даривање органа и ткива, уз оцену да такво решење не би било принуда нити условљавање, већ обавеза државе да грађанина информише и пружи му прилику да, ако жели, донесе одлуку која може спасити живот. 

Министар здравља Златибор Лончар изјавио је да ће се усвајањем законских решења у вези са људским ћелијама и ткивима, као и о пресађивању људских органа, направити важан корак ка повећању броја потенцијалних донора, али и ка спасавању људских живота што је, како је истакао, највиши циљ сваког здравственог система.

"Уверен сам да ће предложена решења, заснована на принципима добровољности, транспарентности и поштовања достојанства сваког појединца добити вашу подршку, јер представљају значајан искорак у унапређењу здравствене заштите грађана Србије", рекао је Лончар обраћајући се посланицима у парламенту током образлагања закона у име Владе Србије.

Лончар је казао да питања која су садржана у предлозима измена и допуна Закона о људским ћелијама и ткивима, као и изменама и допунама Закона о пресађивању људских органа, нису само стручна или процедурална, већ суштински друштвена, јер се непосредно тичу квалитета живота грађана. Истакао је и да предлози нису резултат једностраног промишљања, већ плод детаљних анализа, консултација и сагледавања бројних аспеката који утичу на њихову примену и ефекте.

"Циљ нам је јасан: да обезбедимо одржив, праведан и транспарентан оквир који ће допринети даљем напретку програма трансплантације у нашој земљи", казао је Лончар.

Лончар је нагласио да се предложеним законским изменама прецизно уређује однос између за живота изражене воље појединца и улоге чланова породице.

"У случајевима када воља није изражена, закон јасно дефинише круг лица која могу дати сагласност, чиме се обезбеђује праведан и транспарентан поступак. Додатно, увођење могућности да у одсуству породице одлуку донесе етички одбор здравствене установе, представља значајан механизам заштите јавног интереса и медицинске етике", рекао је Лончар.

Министар Ненад Вујић изјавио је да се допунама Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима ради реализације деонице ауто-пута Појате–Прељина, усклађује унапређење ауто-путне инфраструктуре у Србији, као и да је основни циљ изградње мото-пута Краљево – Ушће – Рашка – Нови Пазар са везом Рашка–Јариње повећање нивоа услуга и повећање безбедности саобраћаја.

Вујић је на седници Скупштине, образлажући предложене законе у име Владе Србије, навео да се у деоници Појате–Прељина проширује инфраструктурно Моравски коридор додавањем значајног саобраћајног крака Краљево – Нови Пазар са везом Рашка–Јариње. Допунама се предвиђа, како је рекао Вујић, промена назива, односно додаје се после Појате–Прељина и крак деонице Краљево – Нови Пазар са везом Рашка–Јариње.

"Овим законом дефинисано је утврђивање јавног интереса за потпуну и неопходну експропријацију и привремено заузимање непокретности за изградњу Моравског коридора, одређивање корисника експропријације, начин обезбеђивања финансијских средстава за реализацију пројекта. Ово је јако значајна измена јер овим краком повезује се деоница Нови Пазар – Краљево са везом Рашка–Јариње. Усвајањем овог закона, поред 112,4 километра деонице Појате–Прељина, веже се за 93,5 километара будуће брзе деонице од Појата до Прељине, односно саобраћајнице Краљево – Ушће – Рашка – Нови Пазар, са везом са петљом Јариње, што је укупно 205,9 километара ауто-пута и брзе саобраћајнице", казао је Вујић.

Напоменуо је да је у Краљеву концентрисан највећи део привредних капацитета југозападне Србије, као и да је тај град седиште великог броја привредних друштава (око 1.130) и предузетника (око 535).

"Краљево има и изузетан значај за Рашку и Нови Пазар, а када говоримо о Новом Пазару, то је град са великим бројем приватних малих и средњих предузећа, изузетно развијеним приватним сектором са преко 500 предузећа која се баве производњом одеће, обуће и намештаја и око 2.650 предузећа која се баве превозом робе и путника. Побољшање инфраструктуре ће значајно утицати на даљи развој овог подручја", рекао је Вујић.

Министар правде Ненад Вујић изјавио је да измене и допуне сета правосудних закона представљају резултат интензивног дијалога Србије са Венецијанском комисијом, али и потврду пуне посвећености Србије даљем јачању независности правосуђа и додао да је изменама тај процес унапређен и да су испуњени највиши стандарди које је наша земља и сама себи поставила за циљ.

Вујић је, образлажући измене и допуне сета правосудних закона, али и других тачака које су на дневном реду испред предлагача Владе Србије, казао да те измене подразумевају и потврду пуне посвећености Србије даљем јачању независности судства, самосталности јавног тужилаштва и ефикасности правосудног система и доступности правде грађанима.

Подсетио је да су ти закони усвојени у јануару ове године и казао да су донети са легитимним циљем да се унапреди функционисање правосуђа, повећа ефикасност рада судова и тужилаштава, отклоне одређене практичне тешкоће које су се појавиле након усвајања уставних реформи из 2022. године. "Следствено томе, закони су донети како би се осигурало боље функционисање правосудних институција, што је и сама Венецијанска комисија констатовала", рекао је Вујић.

Додао је да је у свом Хитном мишљењу комисија изричито констатовала да препознаје значај циљева које су српске власти настојале да остваре и у вези унапређења ефикасности правосуђа, јавног тужилаштва, судства, као и већу јасноћу и кохерентност правног оквира. Навео је да је комисија оценила да су поједина решења отворила могућност за додатно унапређење и зато је и дала препоруке у свом Хитном мишљењу за додатно унапређење.

"Србија је на те препоруке одговорила одговорно, отворено и конструктивно и наглашавам да је сама Србија затражила почетком фебруара хитно пост-анте мишљење Венецијанске комисије, јер смо били сигурни да су циљеви које смо поставили пред нама јануарским изменама постављени у правом смеру, а и да би кроз један конструктивни дијалог са стручним телом Савета Европе те измене још додатно унапредили", рекао је Вујић.

Подсетио је на сарадњу са Венецијанском комисијом од априла и додао да су нацрти закона пре усвајања достављени Венецијанској комисији на додатно разматрање и усаглашавање. "Имали смо неколико циклуса и током маја месеца, па и онлајн састанке са известиоцима Венецијанске комисије. Резултат тог процеса је потпуно јасан", казао је Вујић.

Наводећи да је Србија спровела препоруке из хитног мишљења које се односе на законе, да су значајно унапређене и прихваћене препоруке које се односе на одлучивање о приговорима, Вујић је навео и да је међународна сарадња додатно појашњена како би се избегле неке недоумице у вези с том сарадњом и јасно је предвиђено да све оно што су међународни уговори обавезује све институције.

"Ограничење трајања функције, односно вршења функције главног јавног тужиоца, јесте нешто што је циљ и ефикасности, али и јасног и предвидивог и одрживог система. Када говоримо о режиму привременог упућивања, Венецијанска комисија је у свом хитном мишљењу из априла јасно нагласила да је њен став и 2022. године био да то треба да ради Високи савет тужилаштва и на тај начин и похвалила измене из јануара, зато што смо тим испунили и једну од препорука која је била из 2022. године и додатно унапредили читав тај процес", рекао је Вујић.

Како је истакао, оно што је у консултацијама са Венецијанском комисијом закључено, то је да је процес јаснији, транспарентнији јер је уведен систем по ком се упућивање врши на основу јавног позива који је доступан свим јавним тужиоцима који до сада то нису имали могућности. Избегнута је и ситуација, како је додао, где смо имали да појединац предлаже упућивање по нејасним и необјективним критеријумима.

"Овим изменама и овим консултативним процесом, тај читав процес је унапређен додатно и испуњени су и ти највиши стандарди које је сама Србија поставила себи за циљ. Такође, Србија није игнорисала препоруке Венецијанске комисије, она их је сама затражила без икаквих притисака и она их је прихватила и кроз ове законе имплементирала", казао је Вујић.

Додао је да управо због тога данас имамо мишљење које потврђује да су препоруке спроведене. Вујић је навео и да постоје две препоруке које су темпоралног карактера, које траже одређено време, а то је измена Закона о високотехнолошком криминалу, јер он не обухвата само тужилаштво, он обухвата и судове и полицију и друге институције које се баве високотехнолошким криминалом.

Посланици Скупштине Србије усвојили су да се на ванредном заседању, на чијем дневном реду су 32 тачке, међу којима и предлози за измену и допуну сета правосудних закона које је поднела Влада Србије, одржи заједничка начелна и јединствена расправа по свим тачкама.

Заједнички начелни претрес посланици су изгласали на предлог народног посланика и шефа посланичке групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Миленка Јованова.

Такође, посланици су на почетку седници усвојили и предлог Јованова да се претрес у појединостима о предлозима закона од прве до 15. тачке дневног реда обави одмах по завршетку начелног претреса тих предлога закона.

Скупштина Србије почела је нешто после 11.00 ванредно заседање на чијем дневном реду су 32 тачке, међу којима и предлози за измену и допуну сета правосудних закона, које је поднела Влада Србије. Седници присуствује 120 посланика.

Посланици ће разматрати предлоге за измену и допуну Закона о јавном тужилаштву, Закона о судијама, Закона о Високом савету тужилаштва, Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава и Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала. Измене ових правосудних закона усвојила је у јануару Скупштина Србије, а након примедби из Брисела на те измене, председница Скупштине Србије Ана Брнабић је у фебруару затражила хитно мишљење Венецијанске комисије.

На дневном реду седнице, која је заказана на захтев 101 посланика, јесу и предлози за измене Закона о људским ћелијама и ткивима, Закона о пресађивању људских органа, које је такође поднела Влада Србије.

Посланици треба да расправљају и о измени Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности и о допунама Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима ради реализације пројекта изградње инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761, деоница Појате–Прељина, које је поднела Влада Србије.

Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу је предложио Скупштини Србије да усвоји предлоге измена сета правосудних закона који су усклађени са мишљењем Венецијанске комисије (ВК).

На данашњој седници, којој је преседавао председник одбора Угљеша Мрдић, прихваћене су све тачке дневног реда, њих седам, а поред сета правосудних закона, подржан је и Уговор између Србије и Кине о изручењу, као и Предлог кандидата за избор чланова Већа Агенције за спречавање корупције.

Помоћник министра правде Јован Ћосић навео је да је Минстарство правде припремило законе у складу са мишљењем ВК, чије мишљење је након усвајања закон у јануару ове године тражила председница Скупштине Ана Брнабић.

Говорећи о Предлогу измена Закона о јавном тужилаштву Ћосић је као битну измену навео формирање комисије која ће одлучивати о приговорима против упућивања, поступања у конкретним предметима, решењима о деволуцији и супституцији, додајући да је прецизиран начин избора чланова те комисије. Ћосић је рекао и да је овим изменама прецизирана надлежност Врховног јавног тужиоца када поступа у предметима међународне сарадње, а унапређено и прецизирано је, како је рекао, привремено упућивање тужилаца друга тужилаштва. "Оно што је и поздрављено у овом првом мишљењу Венецијанске комисије, да је промењен орган који одлучује о упућивању, а то је Високи савет тужилаштва (ВСТ), а не Врховни јавни тужилац као што је било по решењу из 2023. године. Тај поступак је додатно унапређен", истакао је он.

Када је реч о упућивању тужилаца, закључено је да је три године рок који тужиоци могу бити упућени, док ће, како је рекао Ћосић, ВСТ сваке године испитивати да ли постоје разлози за привремено упућивање.

Када је реч о Предлогу измена Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, како је објаснио, сада ће руководиоца тог одељења именовати ВСТ уместо Главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду. Ћосић је поновио да је Министарство правде формирало радну групу у циљу израде потпуно новог закона којим ће се уредити та област.

Говорећи о три остала предлога измена закона, Ћосић је навео да се Предлогом измена Закона о Високом савету тужилаштва само усклађује са Предлогом измена Закона о јавном тужилаштву, а да је Предлогом измена Закона о судијама предвиђено да председници судова могу да имају само један мандат.

Када је реч о Предлогу измена Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, Ћосић је рекао да је ту само продужен рок отпочињања рада новообразованих судова и јавних тужилаштава, како би се претходно урадила анализа поделе рада тих судова и тужилаштава, због чега је и формирана радна група која ће ту анализу урадити.

Помоћник министра правде Владимир Винш је објаснио да до сада није постојао билатерални уговор између Србије и Кине о изручењу, те да су се у случају изручивању неког лица из Србије у Кину примењивале одбребе Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима. 

Мирољуб Томић положио је пред посланицима заклетву за председника Врховног суда Србије на четвртој посебној седници Скупштине Србије.

Седницом којом председава председница парламента Ана Брнабић присуствује 119 посланика, министар правде Ненад Вујић, председник Уставног суда Владан Петров, као и чланови Високог савета судства.

Текст заклетве гласи: "Заклињем се својом чашћу да ћу своју функцију вршити верно Уставу и закону по најбољем знању и умећу и служити само истини и правди".

Високи савет судства је на седници одржаној 14. маја изабрао Мирољуба Томића за председника Врховног суда.

У 11 часова требало би да почне седмо ванредно заседање Скупштине, на чијем дневном реду ће бити 32 тачке, међу којима и измене и допуне пакета правосудних закона.