Џефри Сакс: Циљ НАТО бомбардовања је цепање Србије и формирање војне базе на Косову

Амерички и светски познати економиста и аналитичар Џефри Сакс истакао је да је Србија бомбардована и разорена због формирања НАТО базе Бондстил и профита америчког војно-индустријског комплекса.

Гостујући у подкасту америчког новинара Такера Карлсона, Сакс је одговарао на питања у вези са геополитичким кретањима и изазовима с којима се свет сусреће, а говорио је и о НАТО бомбардовању СР Југославије.

Истакао је да Сједињене Државе након "победе у Хладном рату" више нису желеле да преговарају, већ су наступале унилатерално, обећавајући једно, а радећи потпуно друго.

"Занемарили су интересе друге стране, понашајући се као светски полицајац", рекао је Сакс о америчкој администрацији током деведесетих и у том контексту навео и НАТО бомбардовање Југославије.

"Као и у преговорима са Русијом о неширењу НАТО-а на исток, наставили су да спроводе једностране потезе. Тако смо 1999. године бомбардовали Београд 78 дана, што је нечувено. Апсолутно лош потез. Бомбардовали смо једну европску престоницу 78 дана", нагласио је амерички економиста.

"Цепање Србије, стварање Косова и грађење Бондстила"

На питање Карлсона која је суштина бомбардовања и шта су били разлози за такву одлуку са ове дистанце, Сакс је рекао да је циљ био цепање Србије и отварање највеће НАТО базе у југоисточној Европи.

"Дакле, поента је била да се Србија поцепа и створи нова држава Косово, где имамо највећу војну базу НАТО-а у југоисточној Европи – Бондстил", указао је Сакс.

Подсетио је да је у документу "Обнова америчке одбране" из 2000. године подвучено како је Балкан нова стратешка област за САД.

"Морали смо да пребацимо велике трупе на Балкан, јер је њихова идеја била игра ризика, а не добри односи или мир. У таквом распореду су вам потребне ваше фигуре на табли", проценио је Сакс.

"Америка је земља вечног рата, а Србију деведесетих нису волели"

Сакс је нагласио да је америчка доктрина након Хладног рата подразумевала формирање војних база и напредно позиционирање војске где год је могуће у свету, па тако и у југоисточној Европи.

"А Србију нису волели (у Белој кући). Уз то, била је блиска Русији. Пошто су сматрали да су једина суперсила, радили су шта су хтели. Тако су поцепали земљу (Србију) што сада тврде да нигде не сме да се ради. Знате, кад кажу – нема промена граница. Разбили смо Србију и нашом декларацијом установили нову државу Косово. Тако смо, даље, створили огромну НАТО базу", поновио је аналитичар у разговору са Карлсоном.

На питање водитеља да ли то значи да НАТО бомбардовање није изведено да би се "спасило потлачено муслиманско становништво", Сакс је рекао да се, заправо, радило о спасавању америчког војно-индустријског комплекса, изградњи "Бондстила", убијању великог броја људи и уништењу градова.

"Узели су добру локацију за базу у југоисточној Европи. Много тужних и деструктивних ствари, али тако је. Ми смо земља вечног рата. Не гледамо уназад", закључио је амерички економиста Џефри Сакс у разговору са Такером Кларсоном. 

Сакс је у подкасту, између осталог, говорио и о рату у Украјини, те последицама идеје Вашингтона да Кијев прикључи НАТО-у.

Причао је и о променама режима у ауторитарним системима, случају експлозије гасовода у Северном току и пореклу коронавируса. 

Због својих ранијих ставова о рату у Украјини, за шта окривљује Белу кућу, Сакс је за америчке медије постао персона нон грата, док је својевремено говорио и да Американци стоје иза напада на Северни ток. 

Џефри Сакс – "економски тинејџер" и "професор у фармеркама"

Џефри Сакс (69) амерички је економиста, аналитичар јавних политика и универзитетски професор на Универзитету Колумбија. Познат је по радовима о одрживом и економском развоју које је промовисао још на Харварду, где је предавао током осамдесетих.

Светској јавности постао је интересантан када је, 1985. године, као 31-годишњи саветник владе у Боливији окончао високу инфлацију за само годину дана, са 24.000 процената на девет одсто. 

Тада је стекао надимке "економски тинејџер" и "професор у фармеркама".

Ипак, после три године саветовања, између 15.000 и 27.000 државних службеника и радника у Боливији остало је без посла.

Утицај пада Берлинског зида на развојни пут Џефрија Сакса

Формално успешан задатак у Јужној Америци Џефрија Сакса препоручио је земљама на истоку Европе у предворју краја хладноратовске ере и пада Берлинског зида.

Следећи скономску мантру британско-америчке политике "тачеризма" и "реганизма", нудио је решења владама које су биле пред транзицијом, или у процесу, након пада комунизма у Источном блоку.

На том таласу, премијер СФР Југославије Анте Марковић ангажовао је Сакса у циљу зауздавања хиперинфлације, на шта је и амерички економиста подсетио током недавне посете "Копаоник бизнис форуму".

"Дубоко сам веровао у замисао Горбачова да може да буде мир и да је Европа обједињена, те да је у то време дошло до краја непријатељстава између Истока и Запада", истакао је недавно Сакс.

Саветовање Анте Марковића

Сакс се на Копаонику присетио и да је током боравка у Београду крајем осамдесетих први пут осетио да од уједињеног света нема ништа, баш када је тадашњи премијер Марковић предложио да Југославији буде одобрена пауза у враћању дуга како би се обуздала инфлација.

"Европа и САД одбиле су могућност мораторијума 1989. године. Југославија је била осуђена на пропаст и онда се интерно распала. А идеја Европе била је да ће постојати Хрватска и Словенија са једне стране, и Србија, са друге, руске", навео је Сакс на Копаонику.

Марковић је убрзо промоцијом (интерне) конвертибилности динара, дерегулацијом девизног и спољнотрговинског законодавства, замрзавањем плата и контролом цена инфраструктурних привредних грана зауставио хиперинфлцију која се била попела на годишњу стопу од око 2.700 одсто.

Сакс, други пут међу Србима

Амерички економиста и политички аналитичар потом је саветовао Словенце, Пољаке и Русе у претумбавању социјалистичких економских система у капиталистичке. У том послу имао је мање успеха него током ангажмана у Београду.

Пољски аналитичари често су истицали да је транзициони успех почео тек када је Сакс отишао.

Након петооктобарских промена, бивши Саксов ученик и сарадник Божидар Ђелић, као министар финансија СР Југославије, тражио je од америчког економисте да посети Србију.

Сакс је том приликом изразио уверење да ће Србија врло брзо надокнадити време изгубљено у протеклој деценији, те да ће постати једна од земаља са најбржим привредним и економским развојем у региону.

Опречна мишљења о "шок-терапијама", економски бестселери и УН

Џефри Сакс касније се бавио, како је то истицао, искорењавањем сиромаштва, на чему је ангажован и његов Земаљски институт на Универзитету Колумбија.

Поједини политичари и аналитичари ова су задужења ввидела као иронију, тврдећи да су економске "шок-терапије" које је предлагао владама углавном утицале на још веће сиромаштво становништва. 

Међутим, Сакс је остао једно од најпознатијих имена у светској економији, а у међувремену је проширио интересовања и на област заштите животне средине. 

Био је саветник генералног секретара Уједињених нација Бан Кимуна, као и актуелног генсека Антонио Гутереса, а сарађивао је и са Вуком Јеремићем током његовог мандата на месту председника Генералне скупштине УН.

Председник је Мреже за решења за одрживи развој УН и директор Центра за одрживи развој на Универзитету Колумбија. Аутор је многих економских бестселера, укључујући "Крај сиромаштва" и "Доба глобализације".