Како је Анте везао динар за марку – шест ствари о његовој реформи

На чело Савезног извршног већа СФРЈ Анте Марковић је ступио у марту 1989. године и затекао, мало је рећи, тешко економско стање. Подивљала инфлација, огроман јавни дуг, привреда која посустаје... Његов амбициозан економски програм, почео је да се примењује пре тачо 30 година, након чега је стање стабилизовано. Ипак, његови планови су осујећени због политичких прилика и неприлика које су довеле до распада СФРЈ. Ово је шест ствари које би требало да знате о економским реформама које је спроводио Анте Марковић.

Oбуздавање инфлације

Марковић је оборио инфлацију с 56 одсто месечно, колико је износила у новембру, на 2,4 одсто у марту 1990. године.

Транзициони закони

Дошло је до либерализације увоза, делимичне дерегулације и отварања тржишта новца, капитала и радне снаге.

Раст девизних резерви

Након реформи порасле су девизне резерве СФРЈ са 1,5 на 6,8 милијарди долара.

Стабилизација курса динара

Југословенски динар је везан за немачку марку, у односу 1:7. Динар је био једина конвертибилна валута са истока Европе.

Смањење јавног дуга

У временском интервалу од годину и по дана преполовљен је спољни дуг на 12,2 милијарде долара.

Приватизација

Измењен је Закон о приватизацији који је касније постао познат "Марковићева приватизација". Радницима је пружена прилика да постану акционари свог предузећа кроз откуп акција.