Дијалог Београда и Приштине у ћорсокаку – има ли простора за нове формате

Будућност дијалога Београда и Приштине је у застоју. Ипак, аналитичари подсећају на кључне споразуме у којима је посредовала Европска унија. Главна препрека је, оцењују, недостатак политичке воље да се спроведу договорене тачке.

Амбасадор Француске у Приштини Оливије Геро сматра да је нормализација односа Београда и Приштине изазов првог ранга и питање које се тиче европске безбедности. Посебно у, како каже, контексту рата у Украјини и сукоба на Блиском истоку. Због тога, тврди, две стране што пре треба да поново успоставе дијалог.

"Француски председник је је више пута подсетио да очекује од Владе Косова да пошаље нацрт статута Заједнице српских општина (ЗСО), који је израдила Унија, на разматрање Уставном суду. Нажалост, још није створен, а једнострано затварање паралелних структура је у супротности са споразумима", истиче Геро.

Према речима Петра Петковића, директора Канцеларије за Косово и Метохију, српска страна не одустаје од дијалога. У току је, подсећа, предизборни период на КиМ, те сматра да због тога нема реалних основа да се дијалог покрене.

"Аљбин Курти уочи избора нема шта да понуди својим бирачима, јер је економија у расулу, по много чему су на последњем месту. И оно шта Курти може да понуди бирачим је антисрпска политика која му очигледно даје резултате. Зато и ради све ово на северу КиМ и наставиће да ради", каже Петковић.

Последице Трампове победе – дијалог у рукама САД

Нове приступе у дијалогу коментарисала је и кандидаткиња за комесарку за проширење Марти Кос, на саслушању у Европском парламенту (ЕП). Милица Ракић из Друштвене иницијативе наводи да, будући да је реч о новим саставима ЕП и Европске комисије, било би неозбиљно да не прихвате пропусте унутар дијалога.

"Све изјаве су за сада готово апстрактне и своде се на то да се каже да дијалог није био добар. Треба доћи до новог решења, али нико не идентификује какви би били оквири тог новог решења и мислим да је то у великој мери тако зато што и они нису сигурни", сумира Ракићева.

Приштина годинама инсистира на промени формата, а у томе је подржавају и поједини европосланици. Драгиша Мијачић из Националног конвента о ЕУ указује да није важан формат, већ испуњавање обавеза.

"Оно што покушава Приштина је да наметне неке друге теме како би избегла формирање ЗСО, што је њихова обавеза. Отуда захтеви за промену формата неће изменити суштину. То јест, неће променити захтеве међународне заједнице да се формира ЗСО", закључује Мијачић.

Како ће се решавати питање КИМ, зависиће и од нове админстрације у Белој кући. Наводе се три сценарија – да Доналд Трамп и Америка наставе сарадњу са Унијом, игноришу процес дијалога или преузму улогу посредника.

Читај ми!