Извор: РТС

Објавом рата Србији 28. јула 1914. отпочео Велики рат

Објава рата Србији стигла је из Беча 28. јула отвореним телеграмом, чиме је отпочео Велики рат. Његов биланс је 50 месеци ратовања, око 70 милиона мобилисаних војника, 20 милиона рањених и 10 милиона погинулих. Србија је изгубила 62 одсто мушкараца од 18 до 55 година, 53 одсто је погинуло, а девет одсто су остали трајни инвалиди.

Почетку Великог рата претходио је Сарајевски атентат на престолонаследника Франца Фердинанда, који је, како историчари сматрају, био повод, а не узрок почетка Великог рата. Велике силе су се већ 15 година спремале за рат.

Месец дана након атентата уследио је ултиматум Аустроугарске, а за Србију је неприхватљива била тачка 6 у којој је Аустроугарска захтевала да се укључи у судску истрагу целокупног догађаја.

Угрожавање независности било је неприхватљиво, иако је, ослабљена после Балканских ратова, Србија желела да избегне сукоб.

Аустроугарска објава рата је стигла на апсолутно неочекиван начин који се косио с тада важећим нормама међународног права. Објава рата је 28. јула стигла отвореним телеграмом писаним француским језиком као званичим језиком дипломатије тог доба, упућеним преко Букурешта.

Већ тим чином она је прекршила Конвенцију о отварању непријатељстава започевши рат након слања ултиматума уместо званичног образложења, и самом објавом рата отвореним телеграмом без претходног упозорења.

Шта се све тражило од Србије у ултиматуму

Од владе Србије се тражило: прво, да забрани све публикације које пишу против Аустро-Угарске и "својом општом тенденцијом" угрожавају њен територијални интегритет.

Друго, да одмах распусти "Народну одбрану" и слична удружења и да спречи да она "наставе свој рад под другим именом и у другом виду".

Треће, да из јавне наставе у Србији избаци све оно што представља пропаганду против Аустро-Угарске.

Четврто, да из службе уклони све официре и чиновнике који пропагирају против Аустро-Угарске, а чија ће имена бити накнадно достављена.

Пето, да прихвати "сарадњу органа царско-краљевске владе у угушивању субверзивног покрета управљеног против територијалног интегритета Царства".

Шесто, да отвори истрагу против учесника у Сарајевском атентату који се налазе на територији Србије и да прихвати да у овој истрази учествују "органи које буде делегирала царско-краљевска влада".

Седмо, да одмах ухапси Војислава Танкосића и Милана Цигановића.

Осмо, да спречи "помагање недозвољене трговине оружјем и муницијом преко границе" и да "отпусти и строго казни" оне пограничне органе који су помогли тројици атентатора да пређу границу-

Девето, да објасни изјаве "српских високих чиновника у Србији и у иностранству" с непријатељским садржајем према Монархији дате после 28. јуна.

Десето, да извештава царско-краљевску владу о извршавању мера које су захтеване у претходним тачкама.

Српска влада се састала исте вечери кад јој је уручен ултиматум и могла је само закључити да "не остаје ништа друго него да се гине" (министар просвете Љуба Јовановић).

Прво ратно вече

Прво ратно вече насумично испаљене гранате су падале од обала Дунава, преко Калемегдана и Кнез Михаилове улице до Теразија.

Страхујући од могућег аустроугарског упада у Београд, команда Дунавске дивизије је донела одлуку да минира и сруши савски железнички мост како би спречила аустроугарске снаге да копненим путем упадну у град. Током спорадичних окршаја око моста пала је и прва српска жртва шеснаестогодишњи добровољац Душан Ђоновић.

Губици Србије у Великом рату

Србија је у рату изгубила 62 одсто мушкараца од 18 до 55 година, 53 одсто је погинуло, а девет одсто су остали трајни инвалиди. Сваки четврти, односно пети становник био је жртва Великог рата.

У односу на целокупно становништво, Србија је била држава са највећим бројем људских жртава. Поред директних губитака у рату, глад, сиромаштво, мразеви и инфекције повећали су број смртности. Само од пегавог тифуса у Србији је преминуло око 350.000 људи.

Читај ми!