субота, 28.06.2014, 08:47 -> 09:18
Сто година од Сарајевског атентата
На стогодишњицу Сарајевског атентата, различита су тумачења узрока Првог светског рата. Атентат на Франца Фердинанда послужио је Аустроугарској за напад на Србију и као повод за Први светски рат.
На Видовдан, тог 28. јуна 1914. године, аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд и његова супруга Софија кренули су ка Вијећници у Сарајеву.
Дуж обале Миљацке било је распоређено седам атентатора. Поред неуспелог покушаја атентата Недељка Чубриновића, који је бацио бомбу, и остали покушаји чланова "Младе Босне" били су неуспешни.
Гаврило Принцип је последњи у низу пуцао у Фердинанда. Месец дана после, почео је Први светски рат.
"Атентет је био повод, а не узрок нечега. Велике силе су се током 15 година припремале за рат, у неколико наврата нашле су се на ивици светског рата. Први светски рат је био последица једног сплета разних околности", наводи историчар Чедомир Антић.
У години обележавања стогодишњице од почетка Великог рата, ова тема не заокупља само историчаре.
"Начин на који се покушавалао сакрити да је један на оптуженичкој клупи Иво Крањчевић, па су му у медијским извештајима мењали име у Милан Крањчевић. Име Иво Крањчевић прилично је видљиво да је реч о Хрвату, а идеја је била да се представи само као нека врста српске завере", рекао је књижевник и новинар Мухарем Баздуљ.
Целодневним програмом, уз присуство званичника Републике Српске и Србије у Вишеграду ће, у оквиру Андрићграда, бити обележена стогодишњица Сарајевског атентата. Тај датум биће обележен и у Сарајеву.