У завршници првог полуфинала публици ће се представити Белгија, Литванија, Сан Марино, Пољска и Србија.

Друго полуфинале отвориће Бугарска и Азербејџан, а затим следе Румунија, Луксембург и Чешка, као и Француска.

У наставку вечери наступиће Јерменија, Швајцарска, Kипар и Аустрија, док ће у завршници публика гледати Летонију, Данску, Аустралију, Украјину и Уједињено Kраљевство.

Такмичење затварају Албанија, Малта и Норвешка.

Подсећамо, у полуфиналним вечерима одлучује се о финалистима који ће се борити за победу на једном од најгледанијих музичких догађаја на свету.

Србију на овогодишњем такмичењу за најбољу песму Европе у Бечу представља група „Лавина"  песмом Крај мене. 

Правила новог такмичења још нису објављена.

На европској Песми Евровизије национални емитери бирају извођаче који на сцени изводе оригиналну песму у трајању до три минута.

Директор Песме Евровизије Мартин Грин рекао је да је покретање азијског издања посебно значајно у години када се обележава 70 година од оснивања такмичења, додајући да је Азија регион „богат културом, креативношћу и музичким талентом".

Иако регионалне силе Кина и Јапан засад не учествују у азијском издању, аналитичари наводе да би и ново такмичење могло да буде под утицајем геополитике, с обзиром на регионалне спорове попут тензија између Тајланда и Камбоџе или територијалних претензија у Јужном кинеском мору.

Идеја о азијској верзији Евровизије постоји још од 2008. године, али до сада није реализована.

Организатори процењују да би ново такмичење могло да привуче публику већу од 600 милиона људи, што је знатно више од око 166 милиона гледалаца који су пратили последње европско издање.

Тачно месец дана од победе на ПЗЕ26, основна школа „Коле Рашић” је решила да Луки, Павлу, Бојану, Николи, Андрији и Павлу приреди дочек какав се не заборавља – ходници пуни ђака, осмеси, телефони у рукама и једно питање које се стално понављало: „Може ли фотографија и аутограм?”

„Лавина” бенд – лавина емоција.

„Нек’ су нам живи и здрави и нека уживају у овој тренутној слави. Надамо се да ће их пратити и она још већа слава, и да ће нам донети победу са Евровизије, шта год”, рекао је директор школе Саша Тончев.

Али ово није била само посета из носталгије, већ и прилика да се захвале својим највернијим фановима.

Момци су обишли и факултете на којима су градили не само своје знање, већ и своја пријатељства.

„Сматрам да ће нас они представити на најбољи могући начин и да ће донети неку свежу крв, да кажемо, у ово евровизијско такмичење”, рекао је Милош Јањић, Лукин професор гитаре на Факултету уметности у Нишу.

„Успех који су заправо постигли на музичком такмичењу само је у ствари доказао да су они мултиталентовани и да су они то знали и раније, а сада су то и доказали”, додала је др Оливера Николић, асистент на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу.

„Осећај је диван. Осећам се као да сам се вратио кући, отприлике. Нисам нешто много имао прилике да долазим сад у периоду док се дешавало такмичење, тако да ми је, стварно ми је драго што смо дочекани овако широм отворених руку и професор што је подржавао. И ја мислим да је то некако пун круг”, каже фронтмен „Лавине“ Лука Аранђеловић.

Од школских клупа до евровизијске бине 12. маја у првом полуфиналу – њихов пут тек добија најгласније поглавље.

А подршка – она је, чини се, већ на највишем нивоу.

„Држимо палчеве за Србију“, пише Метал хамер. И најављује да се 70. „Песма Евровизије“ одржава од 12 до 16. маја у Бечу.

Лавина меша рок и метал утицаје

Уједно се подсећа да је у финалу националног такмичења у Србији учествовало укупно 14 извођача.

„Лавина је победила са својом песмом Крај мене, освојивши и гласове публике и одлуку жирија. Бенд је добио 29.759 гласова публике, што је више него двоструко више гласова од другопласиране песме“, пише Метал хамер.

„Лавина је секстет формиран у Нишу 2020. године, а свој дебитантски албум, ODYSSEY, објавио је 2022. године. Са албумом у рукама, бенд је интензивно наступао по Европи, између осталог у Хрватској, Румунији, Бугарској, Северној Македонији, Грчкој, Мађарској, Чешкој, Словачкој и Пољској“, наводи портал.

„Стилски, 'Лавина' меша разне рок и метал утицаје. Група је у августу и новембру 2024. објавила два сингла, In Your Absence и Iron Will. Њихов најновији сингл, This, Too, Will Pass, означио је звучну и стилску промену“, пише Метал хамер и додаје да се очекује да ће други албум „Лавине“ бити објављен крајем године .

 Било је суза радосница на сцени у финалу ПЗЕ у студију РТС-а у Кошутњаку. Чланови шесточлане групе „Лавина" рекли су у емисији Један дан да и даље мисле да је све што им се дешава само сан, да се нису надали ни да ће ући у избор такмичара-учесника, и да су тренутно, како је рекао Никола, у некој врсти делиријума.

Павле Самарџић је, на питање о томе шта је прво помислио у тренутку проглашења победника кратко одговорио: „Леле бато!"

Сви чланови бенда признали су да су се после победе чули прво са родитељима који су били одушевљени. Чекају да, како наводе, преспавају у својим креветима, код куће у Нишу, како би им се слегли утисци.

Говорећи о сценском натупу, чланови групе су се сложили да је највећу улогу у томе имао Андрија који каже да су се на наступу трудили да буду искрени, да буду оно што јесу, и то без калкулисања. Додају да су им инбокси пуни порука, и да ће одговорати на поруке када се утисци слегну, и када мало одморе.

У емисији Један дан, гледаоци су могли да виде и како је било иза кулиса током свих важних дешавања Фестивала. Било је ту распевавања, разигравања, ћаскања у борби против напетости и треме...

„Умора нема, идемо даље"

Гости емисије били су и професионалци који су знањем, креативношћу и преданим радом допринели томе да шоу ПЗЕ заиста буде један музичко-сценски спектакл: Сандра Перовић, главна и одговорна уредница Забавног програма РТС-а, Урош Марковић, супервизор Фестивала и Милица Солдатовић Микић – редитељка Фестивала.

Релизовано је успешно осам и по сати продукцијски веома захтевног програма. Ревијални програм био је посвећен најупечатљивијим наступима кроз читав историјат Евровозије.

„Адреналин никако да се смири, тако да смо одморни. Умора нема, идемо даље, и већ смо данас имали састанак са нашим апсолутним победницима, припреме почињу већ од данас. Јако ми је драго што су тако дивни момци, талентовани са једном чистом енергијом, талентом и емоцијом апсолутни победници овогодишњег Фестивала Песме за Евровизију", рекла је Перовићева и пожелела „Лавини" сву срећу у Бечу.

„Мислим да смо направили један јако успешан фестивал ове године и доста гледан. Читам коментаре, има јако позитивних о целом фестивалу. Хоћу да се захвалим нашим извођачима и њиховим тимовима који су првенствено утицали на такву атмосферу", додао је Марковић и истакао да је реализовано 75 минута ревијалног програма са бројним учесницима.

„Нама је то заиста захтевно о компликовано. То крене у септембру, па кренемо да планирамо и онда, у односу на то како у почетку замислимо и како то изгледа на првим пробмама, и како то изгледа на крају – то је велика је разлика", нагласила је редитељка Солдатовић Микић.

Ексклузивни гост захтевног ревијалног програма

У великој завршници „Песме за Евровизију 2026“, која је одржана 28. фебруара од 21 час, наступило је 14 финалиста.

Посебну ексклузиву на Фестивал донео је представник Грчке на Евровизији, харизматични Акилас, који је наступио на сцени у студију 8.

И ове године, РТС свој део прихода остварених гласањем путем СМС-а током све три фестивалске вечери, даје у хуманитарне сврхе, а средства су намењена Установи за децу и младе у Сремчици.

Кроз прво и друго полуфинално вече, као и кроз финале такмичења „Песме за Евровизију 2026“ публику су водили Драгана Косјерина Пердув и Кристина Раденковић, а Стефан Поповић је у грин руму растеривао трему код такмичара.

„Нисам имао много времена да видим град јер смо стигли право с аеродрома у хотел па смо дошли овамо и још нисам срео много људи, али радим са људима из Србије на крузеру и док сам певао мислим да имамо исте исте емоције, суседи смо тако да имамо исту енергију по мом мишљењу“, рекао је Акилас.

Говорећи о припремама за Евровизију, наглашава да је реч о озбиљном и захтевном процесу. „Стварно је захтевно, потребно је много рада, много проба. Али веома сам узбуђен због овога и драго ми је што сам део Евровизије. Мислим да сам рођен за ово. Од детињства сам се припремао за ово, осећам се благословено и захвално и једва чекам“, истакао је грчки представник.

Пут до националне титуле, како каже, био је испуњен трудом, али и новим пријатељствима. „То је захтевало много рада, много проба, али сам се спријатељио са учесницима грчког избора и то је дивно јер музика спаја људе. Уложио сам много труда али сам узбуђен и не марим што радим нон-стоп“, навео је Акилас.

Грчки представник: Моја песма говори о конзумеризму и похлепи

Песма Ferto, којом ће се представити светској публици на евровизијској сцени, носи, како истиче, озбиљну и личну поруку. „Песма говори о конзумеризму и похлепи. Јунак песме каже: 'Морам да се играм, нећу одустати'. Морам да играм, морам да преживим, морам да радим све што је потребно да бих живео свој живот онако како желим. Он жели све више ствари, није задовољан, жели још више узбудљивих ствари, већих ствари“, објаснио је Акилас.

Додаје да се кроз песму открива и дубљи разлог таквих тежњи. „Како се прича развија, откривамо зашто тај лик има све те потребе. Оне потичу из детињства. Песма је написана, посвећена свима који су одрасли а да им је притом нешто недостајало. И ово је израз захвалности свим родитељима који су жртвовали све што су могли како би дали све најбоље својој деци, као што су учинили моји родитељи. И ово је за мене једна лична прича.“

Управо та искреност, сматра, донела је одличне реакције публике: „Многи људи сматрају да је то само једна смешна песмица, весела, има добар ритам, добру вибрацију, али има и велику поруку, озбиљну поруку која потиче из мог срца, из моје животне приче“.

Подршка из региона за њега има посебан значај. „Добијате прилику да видите људе из других земаља, да осетите њихову љубав и наравно видите да музика спаја људе без обзира на језик. Знам за песму Молитва, не знам шта значи текст, али ми се свиђа звук, свиђа ми се њен глас, умем да је певам иако не знам значење“, рекао је Акилас.

Иако је чуо неке  песме српских финалистима, није желео да издваја фаворите. „Мислим да ће бити јако такмичење, једва чекам да видим ко ће представљати Србију. Срећно, Србијо!“, рекао је певач.

Очекивањима и прогнозама о високим позицијама на „Песми Евровизије“ у мају у Аустрији се не оптерећује. „Не желим да гледам бројеве ни прогнозе, желим да се фокусирам само на свој рад и да дам све од себе и да моја земља буде поносна на мене.“

Открива и да публику у Бечу очекују изненађења. „Наравно да ће бити много промена. Радимо на томе, ја и мој тим и изузетно сам узбуђен али не могу све да вам кажем јер ће то бити изненађење.“

Говорећи о аутентичности, поручује: „Ако сте верни себи и говорите своју истину можете само да будете аутентични.“

Познат по свом експлозивном наступу, Акилас ће српској публици премијерно извести свој хит „Ферто“. Реч је о песми која је већ освојила публику, топ-листе музичких платформи, али и кладионице, где је један од два главна фаворита за победу на „Песми Евровизије 2026“.

Ко је Акилас?

Певач моћног гласа и енергије која плени и привлачи пажњу. Музички се калио наступајући широм света на прекоокеанским бродовима, што му је дало специфичан, мултикултурални печат. Његов звук је савршен спој модерне продукције и „грчке душе“, а победом на националном избору постао је апсолутни љубимац нације.

Иако песму „Ферто“ карактерише забава, енергија и динамичност, Акyлас кроз текст истражује дубоке теме – борбу са похлепом у свету где нам „ништа није довољно“. „Ово је прича о разликовању искрених снова од потребе да се попуне емотивне празнине из детињства. Песма је посвећена родитељима који су нам упркос тешкоћама дали љубав, и деци која данас желе да им узврате истом мером“, поручују аутори.

Не пропустите врхунски шоу и грчку енергију у финалу ПЗЕ 2026, субота, 21.00, уживо на РТС-у!

На овогодишњем Евросонгу такмичиће се представници 35 земаља, а Велика Британија, Француска, Немачка и Италија, као и прошлогодишњи победник Аустрија, наступиће директно у финалу, 16. маја.

Преостале земље, међу којима је и Србија, распоређене су у два полуфинала. Представник Србије наступиће у другој половини првог полуфинала које ће бити одржано 12. маја.

Осим Србије, у првом полуфиналу наступиће још 14 такмичара из Хрватске, Финске, Грузије, Грчке, Португалије, Молдавије, Шведске, Белгије, Естоније, Израела, Литваније, Црне Горе, Пољске и Сан Марина.

У другом полуфиналу такмичиће се представници 15 земаља: Јерменије, Азербејџана, Бугарске, Чешке, Луксембурга, Румуније, Швајцарске, Албаније, Аустралије, Кипра, Данске, Летонија, Малта, Норвешка и Украјина.

Када је реч о финалистима, жребом је утврђено да ће Немачка и Италија гласати у првом полуфиналу, док ће Француска, Велика Британија и Аустрија гласати у другом полуфиналу.

На јубиларној, 70. Песми Евровизије у Бечу учествоваће 35 земаља, што је најмањи број учесника откако је уведено полуфинале 2004. године.

Петнаест извођача такмичило се, у организацији РТЦГ, за шансу да представљају Црну Гору на јубиларном издању највећег европског музичког такмичења. Након сабирања оцена жирија и гласова публике, Тамара Живковић остварила је убедљиву победу.

„Монтесонг 2025“ Тамари није био прво такмичење на којем је тријумфовала.

Освајала је награде и учествовала на фестивалима и такмичењима од Гласа Боке преко Наше радости до Звезда Гранда.

Такође, пробала је да се домогне евровизијске бине и прошле године на првом издању „Монтесонга“, али песма Погубан лет није је примакла остварењу сна.

Након тог упознавања са многим новим обожаваоцима, како у земљи тако и у иностранству, Тамара је објавила још две песме Прошла година и Коначно своја.

Певачица је тренутно студенткиња треће године основних академских студија на Факултету музичке уметности у Београду.

Црна Гора на „Песми Евровизије“

Црна Гора је први пут самостално наступила на „Песми Евровизије“ 2007. године. Први улазак у велико финале такмичења црногорски представници забележили су 2014. године када је Сергеј Ћетковић изводио Мој свет у укупном пласману заузео 19. место.

Најуспешније учешће Црне Горе на избору за најбољу песму Европе било је 2015. године, управо у Бечу када је Кнез завршио на 13. месту са баладом Адио.

Победница првог издања „Монтесонга“ била је Нина Жижић, која је потом представљала Црну Гору на „Песми Евровизије“ у Базелу у мају ове године. Нина је гледаоцима 69. такмичења пружила магично извођење своје театралне баладе Добродошли у другом полуфиналу. Нажалост, нисмо је видели у финалу такмичења.

Учешће су потврдили емитери из Азербејџана, Албаније, Аустралије, Аустрије (домаћин), Белгије, Бугарске, Велике Британије, Грузије, Грчке, Данске, Естоније, Израела, Италије, Јерменије, Кипра, Летоније, Литваније, Луксембурга, Малте, Молдавије, Немачке, Норвешке, Пољске, Португалије, Сан Марина, Србије, Румуније, Украјине, Финске, Француске, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Швајцарске и Шведске.

У односу на овогодишње такмичење у Базелу, на фестивал у Бечу враћају се Бугарска, Молдавија и Румунија, а са такмичења су се раније у децембру, због учешћа Израела, повукли Шпанија, Исланд, Ирска, Словенија и Холандија.

Број од 35 учесника на Песми Евровизије најнижи је од 2004. године када је због повећаног интересовања емитера такмичење проширено увођењем полуфиналне вечери. Те године у Истанбулу учествовало је 36 земаља, а дебитовале су Србија и Црна Гора, Албанија, Андора и Белорусија.

Песма Евровизије је због наставка повећања броја учесника добила и друго полуфинално вече. У Београду 2008. године учествовале су рекордне 43 земље, због чега су такмичари до финала долазили кроз две полуфиналне вечери. Број од 43 учесника изједначен је два пута – у Диселдорфу 2011. и Лисабону 2018. године.

У Бечу ће по 15 земаља наступити у полуфиналима, а најбољих десет придружиће се домаћину Аустрији и Великој Британији, Италији, Немачкој и Француској које имају директно учешће у финалу.

Распоред земаља по полуфиналима биће одређен жребом 12. јануара.

Макгетиган ће, како је навео у видео-обраћању, трофеј послати чим га буде пронашао, јер, с обзиром на то да је прошло 30 година од његове победе на „Евросонгу“, тренутно не зна где се он налази.

Негодовање због учешћа Израела на избору за набољу песму Старог континента прерасло је почетком децембра у највећи бојкот у историји „Песме Евровизије“ када је пет земаља одлучило да 2026. не учествује на такмичењу.

Најпре су 4. децембра Ирска, Словенија, Холандија и чланица Велике петорке, Шпанија, донеле одлуку о бојкоту, а шест дана касније придружио им се и Исланд.

Уследила је реакција директора „Песме Евровизије“ Мартина Грина, који се љубитељима манифестације обратио отвореним писмом, у којем је обећао да ће правила такмичења бити стриктно поштована, као и да Евровизија мора остати „простор где музика заузима централно место“.

Швајцарски уметник Немо, који је победио на „Песми Евровизије“ 2024. одржаној у Шведској, саопштио је да ће вратити трофеј у знак протеста против даљег учешћа Израела на такмичењу.

"Евровизија тврди да се залаже за јединство, инклузију и достојанство свих... Али континуирано учешће Израела, када је независна међународна истражна комисија УН закључила да је дошло до геноцида, показује јасан сукоб између ових идеала и одлука које је донела Европска радиодифузна унија", рекао је Немо.

Он је навео да ово "није питање појединаца или уметника". 

"Ради се о чињеници да је конкурс више пута коришћен за побољшање имиџа државе оптужене за озбиљне злочине", додао је Немо, који је 2024. године постао први небинарни уметник који је победио у такмичењу за песму Евровизије.

Исландски јавни емитер РУВ је у среду објавио да ће бојкотовати Песму Евровизије 2026. године након што је Израел добио зелено светло за учешће, чиме је постао пета земља која неће учествовати на следећем такмичењу у Бечу.

Грин је истакао да руководство такмичења "чује и разуме" оне који су изразили љутњу због перцепције да Песма Евровизије ћути пред трагедијама на Блиском истоку.

"Знам да имате снажне ставове о догађајима на Блиском истоку и начину на који се та стварност повезује са Песмом Евровизије. Нико не може остати равнодушан пред оним што смо видели у том региону протеклих неколико година", наводи Грин у писму.

Додао је да су многи фанови писали организаторима захтевајући реакцију.

„Желим да кажем да вас чујемо. Разумемо зашто имате тако снажна осећања и желим да знате да је и нама стало”, поручио је директор такмичења.

Седамдесет година уједињења у подељеном свету

Подсећајући на историјат манифестације, Грин је нагласио да је Песма Евровизије настала пре 70 година у подељеној Европи као симбол мира.

"Ти темељи се нису променили. Ово такмичење је преживело и напредовало упркос ратовима, политичким превирањима и померању граница. Остало је место где људи из свих крајева света могу да славе креативност упркос свету око нас, али и управо због њега", написао је Грин.

Одговарајући на захтеве да ЕБУ (Европска радиодифузна унија) заузме јасан геополитички став, Грин је био изричит да је једини начин да такмичење опстане – строго придржавање правилника.

"Гледајући ка наредној години, постараћемо се да сви емитери поштују правила такмичења. Уколико то не учине, имате моје лично обећање – то нећемо толерисати и јавно ћемо реаговати", поручио је Грин.

Порука земљама које су одустале

Посебан део обраћања посвећен је фановима у Ирској, Шпанији, Исланду, Словенији и Холандији, чији су јавни сервиси одлучили да се повуку са такмичења.

"Ваши емитери су, као и сви наши чланови, донели одлуку коју су сматрали исправном за њих и допринели су дебати са великим достојанством. Наставићемо да сарађујемо са њима као пријатељи и колеге, у нади да ће се ускоро вратити на такмичење", навео је Грин.

Нагласио је да су управо фанови срце такмичења и да ће организација учинити све да Песма Евровизије остане место где се „склапају пријатељства и откривају нови жанрови”.

"У свету пуном изазова, ми заиста можемо бити уједињени музиком", истакао је Мартин Грин.

Прошле недеље су се са Песме Евровизије повукли јавни сервиси из Шпаније, Словеније, Ирске и Холандије, а јуче је одлуку о повлачењу донео и исландски јавни сервис.

Коначан број учесника Песме Евровизије у Бечу и даље није познат, али се процењује да би у аустријској престоници требало да наступе представници 34 земље, пошто ће поново учествовати представници Бугарске, Молдавије и Румуније.

Из Европске радиодифузне уније раније су саопштили да ће коначан списак учесника бити објављен пре 25. децембра.

У саопштењу се додаје да је учешће израелског јавног сервиса КАН-а изазвало раздор, како међу чланицама Европске радиодифузне уније, тако и у јавности.

Како се наводи, генерални директор РУВ-а је на заседању генералне скупштине ЕБУ истакао да, иако су многе примедбе исландског емитера прихваћене у оквиру нових правила, РУВ и даље сумња у њихову корисност. Додаје се да је и управни одбор РУВ-а од ЕБУ-а затражио да се израелском јавном сервису онемогући учешће и да је то питање било сложено, као и да је већ нарушен углед такмичења.

"Из јавне дебате у овој земљи (Исланду, прим. ред) и реакција на одлуку ЕБУ донету прошле недеље јасно је да неће бити ни радости ни мира у вези са учешћем РУВ-а на Евровизији. Стога је одлука РУВ-а да данас обавести ЕБУ да РУВ неће учествовати на Евровизији следеће године", између осталог се наводи у саопштењу исландског јавног сервиса.

Пет земаља се повукло са такмичења

Исландски јавни сервис се данашњом одлуком прикључио јавним сервисима из Шпаније, Словеније, Ирске и Холандије који су прошле недеље донели одлуку о повлачењу са предстојеће Песме Евровизије која је заказана за 12, 14. и 16. мај следеће године.

Коначан број учесника Песме Евровизије у Бечу и даље није познат, али се процењује да би у аустријској престоници требало да наступе представници 34 земље, пошто ће поново учествовати представници Бугарске, Молдавије и Румуније.

Из Европске радиодифузне уније раније су саопштили да ће коначан списак учесника бити објављен пре 25. децембра.

Управо су резултати и правила били најчешћа тачка спорења јавних сервиса и емитера који сваке године шаљу певаче као представнике својих земаља, а до реформи се најчешће долазило захваљујући претњама о повлачењу и бојкотом фестивала.

Од првог такмичења, које је одржано у швајцарском Лугану 1956. године, током шездесетих број учесника нарастао је на 16 и тада је фестивал бележио популарност, али и континуитет међу тадашњим слушаоцима, али и све већем броју гледалаца који су набављали телевизијске пријемнике.

Прва криза – бојкот због нејасних правила о победнику

У Мадриду је 1969. године одржана Песма Евровизије након победе Шпаније у Лондону годину дана раније. Сценографија у Краљевском позоришту коју је израдио Салвадор Дали остала је у сенци до тада незабележеног резултата – четири земље на врху табеле имале су исти број поена.

Тадашњи правилник није предвидео шта се догађа уколико две или више композиција има исти број поена, па су Шпанија, Холандија, Велика Британија и Француска проглашене за победнике фестивала у Мадриду.

О томе колико челници нису размишљали да је такав исход могућ најбоље говори анегдота забележена на једној проби уочи фестивала.

Водитељка такмичења у Мадриду Лаура Валензуела је за време пробе питала тадашњег извршног супервизора „Песме Евровизије“ Клифорда Брауна како да се понаша у случају да више песама које су на првом месту има исти број поена.

Браун јој је самоуверено одговорио: „Не брините, то се неће догодити“.

Домаћин је следеће године била Холандија, која је одабрана бацањем новчића, а одлуку о бојкоту такмичења у Амстердаму донеле су Шведска, Финска, Норвешка и Португалија, а на такмичење се није вратила ни Аустрија која није послала представника ни у Мадрид.

Као разлог повлачења навели су нејасна правила у вези са одређивањем победника, иако су организатори већ 1970. године, увидевши пропуст, увели могућност поновног гласања за земље које имају исти број поена.

Систем гласања је измењен 1971. године, а препознатљиви начин гласања са чувених 12 поена уведен је 1975. године када је одржана прва Песма Евровизије у Шведској.

Реформа финансирања – ко треба да плати организацију фестивала

Након тога, све док такмичење није било организовано у Шведској 1975. године, није било повлачења са такмичења и на готово сваком фестивалу наступали су представници 18 земаља.

Шведски јавни сервис је испрва био неодлучан у вези са организацијом фестивала, пре свега због високих трошкова. Покушали су да преговарају са Европском радиодифузном унијом и другим емитерима да се уведе подела трошкова, односно да учесници плаћају одређену котизацију за учешће.

Ипак, Швеђани нису успели у томе и морали су сами да финансирају такмичење. Страх од потенцијалних трошкова довео је чак и до протеста на улицама шведских градова, због чега су одлучили да не учествују на следећем издању такмичења које је одржано у Хагу.

Међутим, шведска иницијатива и одлука о повлачењу допринели су увођењу нових правила које ће обезбедити стабилно финансирање такмиења, па су емитери који учествују од 1977. године били у обавези да плате регистрацију и трошкове учешћа.

Појединачна повлачења због незадовољства правилима

Наредних година није било масовних повлачења, већ су се земље повлачиле због лоших резултата или недостатка новца у буџету. Примера ради, Југославије није било на Песми Евровизије од 1977. до 1981. године, а разлог томе били су слаби резултати на претходним издањима такмичења.

Било је приметно и дугогодишње одсуство Италије. РАИ је 1997. године, без икаквог објашњења, донео одлуку да се повлачи са Песме Евровизије, а италијанских представника на евровизијској сцени није било све до 2011, када су постали део "велике петорке".

И због постојања "велике петорке", коју чине Велика Британија, Француска, Италија, Немачка и Шпанија и које су због броја потенцијалних гледалаца највећи финансијери такмичења, многе земље су негодовале, а неке су се и повукле.

Најгласнија у критиковању "велике петорке" била је Турска које од 2013. нема на Песми Евровизије. Као разлоге за повлачење навели су увођење жирија у процес гласања и правило "велике петорке" које тим земљама омогућава директан пласман у финале сваке године. Турска радио-телевизија тада је навела да сматра да правила нису фер.

Почетак нове или крај досадашње кризе

Међутим, у новије време Европска радиодифузна унија није се суочила са толико масовним бојкотом. Словенија, Ирска, Холандија и Шпанија (која је део велике петорке) истрајале су у својој одлуци о повлачењу коју су раније донеле.

На јучерашњем заседању генералне скупштине ЕБУ-а, упркос томе што је седам емитера тражило тајно гласање о учешћу Израела на Песми Евровизије, до тога није дошло, али су емитери гласали о новим правилима која су објављена средином новембра.

Самим тим, учешће Израела није било доведено у питање, па су четири земље донеле одлуку да се повуку са такмичења у Бечу.

Истовремено, Немачка, која је запретила повлачењем ако не буде дозвољено Израелу да се такмичи, поздравила је одлуку делегата, а исходом су били задовољни и домаћини из Аустрије.

Директор аустријског јавног сервиса ОРФ-а Роланд Вајсман рекао је да би због бојкота могао да буде смањен буџет такмичења, али да "шоу због тога неће патити".

Иако у Базелу прошле године није било напетости какве је било у Малмеу, када је представник Холандије и дисквалификован, многи су стекли утисак да се због строжих правила изгубио дух такмичења.

Интеракција међу такмичарима сведена је на минимум, а ни медији ни обожаваоци више немају приступ дешавањима уочи такмичења.

Различита су тумачења о узроцима који су довели до тих промена, али је извесно да су оне, макар делимично, довеле до тога да у Бечу нећемо гледати Ирску која је на Песми Евровизије победила седам пута, Холандију која је тријумфовала пет пута, Шпанију која је један од водећих финансијера такмичења и Словенију коју, макар гледаоци са простора бивше Југославије, увек воле да виде међу учесницима.

Коначног списка учесника такмичења у Бечу и даље нема, пошто је рок за потврђивање учешћа до средине децембра, али су из Европске радиодифузне уније најавили да ће сви такмичари бити познати пре 25. децембра.

Из ЕБУ-а су навели да су чланови подржали и предложене промене које ће, како наводе, учинити да се у такмичење поврати поверење, транспарентност и неутралност.

"Ово гласање значи да сви чланови ЕБУ-а који желе да учествују на Песми Евровизије 2026. и пристану да се придржавају нових правила имају право да учествују", наводи се у саопштењу објављеном на сајту ЕБУ-а.

Како наводе из ЕБУ-а, од присутних који представљају чланове ЕБУ-а затражено је да тајно гласају о томе да ли су довољно задовољни новим правилима и заштитним мерама најављеним прошлог месеца, без гласања о учешћу на догађају следеће године.

"Велика већина чланова сложила се да нема потребе за даљим гласањем о учешћу и да би Песма Евровизије 2026. требало да се одржи по плану, уз додатне мере заштите", истиче се у саопштењу.  

Ипак, овом одлуком нису биле задовољне поједине чланице ЕБУ-а. Емитери из Шпаније, Словеније, Холандије и Ирске саопштили су да се повлаче са такмичења следеће године.

Шпанска радио-телевизија, која је једна од чланица такозване "велике петорке", земаља које се директно пласирају у финале, саопштила је да неће учествовати на предстојећој Песми Евровизије, као и да неће преносити такмичење.

РТВ Словенија је саопштила да ни те земље неће бити на такмичењу у Бечу, а да је у свом обраћању пре гласања председница Управног одбора словеначког јавног сервиса Наталија Горшчак делегате подсетила да је ЕБУ одбио учешће представника Русије након почетка рата у Украјини, а да се сада ЕБУ не усуђује да искључи Израел.

Ирски јавни сервис РТЕ такође је саопштио да Ирска неће учествовати на Песми Евровизије и додали да неће бити ни преноса такмичења на њиховим каналима.

И холандски јавни сервис АВРОТРОС саопштава да је одлучио да не учествује на предстојећем такмичењу и да је та одлука резултат пажљивог процеса током којег су информације прикупљене од широког спектра заинтересованих страна. Сматрају да је учешће у тренутним околностима неспојиво са вредностима које су им важне.

Јавни сервиси са Исланда и из Белгије, који су раније најавили бојкотовање такмичења у случају учешћа Израела, саопштили су да ће одлуку о учешћу донети у наредним данима.

Песма Евровизије следеће године одржава се у Бечу од 12. до 16. маја, након овогодишње победе аустријског представника Џеј-Џеја у Базелу.

„Поред промена које данас објављујемо, такође ћемо појачати спровођење наших постојећих правила како бисмо спречили било какву злоупотребу такмичења, на пример кроз текстове песама или кореографију. Такође ћемо тесно сарађивати са члановима како бисмо осигурали да они у потпуности разумеју и да су одговорни за поштовање правила и вредности које дефинишу такмичење", нагласио је Мартин Грин, директор „Песме Евровизије".

Кључне промене за 2026. годину

1. Јаснија правила о промоцији

Упутства за гласање и Кодекс понашања за такмичење, којих се сви емитери учесници морају придржавати, пооштравају се како би се такмичење додатно заштитило од покушаја неправедног утицаја на гласање.

Ажурирана Упутства за гласање подржавају одговарајућу промоцију уметника и њихових песама (што је у великој мери део професионалне музичке индустрије), али „обесхрабрују несразмерне промотивне кампање... посебно када их спроводе или подржавају треће стране, укључујући владе или владине агенције“.

Емитерима и уметницима учесницима није дозвољено да се активно ангажују, олакшавају или доприносе промотивним кампањама трећих страна које би могле утицати на исход гласања и, како је наведено у ажурираном Кодексу понашања, сваки покушај неправедног утицаја на резултате довешће до санкција.

2. Мањи максимални број гласова

Као део годишњег прегледа гласања, направљене су измене у систему како би се подржало учешће публике.

За такмичење 2026. године, максималан број гласова по начину плаћања (онлајн, СМС и телефонски позив) биће смањен са 20 на 10.

Фанови ће бити активно подстицани да подрже више пријава.

3. Проширен однос гласања 50/50 за полуфинала и жирије

Професионални жирији састављени од музичких стручњака вратиће се у полуфинала први пут од 2022. године – стварајући отприлике 50/50 поделу између гласова жирија и публике као у великом финалу.

Ова промена има за циљ да подстакне оптималну музичку равнотежу и разноликост песама које се квалификују за велико финале, осигуравајући да се висококвалитетни радови са широким уметничким вредностима препознају заједно са онима који су популарни.

Број чланова жирија ће се повећати са пет на седам, а распон професионалних искустава из којих се могу бирати чланови жирија биће проширен тако да укључује музичке новинаре и критичаре, музичке педагоге, креативне професионалце попут кореографа и сценских редитеља и искусне личности из музичке индустрије. Да би се одразила привлачност такмичења код млађе публике, сваки жири ће сада укључивати најмање два члана жирија старости од 18 до 25 година.

Сви чланови жирија ће морати да потпишу формалну изјаву којом потврђују да ће гласати независно и непристрасно, да се неће координирати са другим члановима жирија пре такмичења и да ће бити свесни коришћења друштвених медија, тј. да неће делити своје преференције на мрежи пре него што се такмичење заврши.

4. Побољшане техничке мере заштите

Уз ова побољшања, ЕБУ ће наставити тесну сарадњу са својим партнером за гласање, компанијом Once, како би проширила напредне безбедносне системе такмичења, који откривају и спречавају преварне или координисане активности гласања, и појачала праћење сумњивих образаца како би се одржало поверење у резултате гласања публике.

„Ове мере су осмишљене да фокус остане тамо где му је место – на музици, креативности и повезаности“, додао је Мартин Грин.

„Иако смо уверени да је такмичење 2025. године дало валидан и квалитетан резултат, ове промене ће помоћи у обезбеђивању јачих мера заштите и повећању ангажовања како би фанови могли бити сигурни да је сваки глас важан и да се сваки глас чује", каже Грин. 

„Такмичење за песму Евровизије мора увек остати место где музика заузима централно место – и где настављамо да стојимо истински Уједињени музиком.“

Сва ажурирања је одобрила Референтна група Евровизије, управно тело догађаја које представља све учеснике емитере. Њихов утицај ће бити праћен и прегледан након такмичења 2026. године како би се информисала даља побољшања.

Чланови који се састају на Генералној скупштини ЕБУ почетком децембра биће замољени да размотре овај пакет мера и заштитних мера и одлуче да ли су довољне да одговоре на њихову забринутост без гласања о учешћу.

Након Генералне скупштине, ЕБУ ће сарађивати са члановима како би потврдили учешће на такмичењу следеће године.

Комплетан списак емитера који учествују на такмичењу следеће године биће објављен пре 25. децембра.

Домаћин 70. такмичења за „Песму Евровизије“ биће ОРФ у „Винер Штатхалеу“, у Бечу, Аустрија, у уторак 12., четвртак 14. и суботу 16. маја 2026. године.