Евровизија је прошла и сви су срећни, посебно земља домаћин јер је успела да не победи. Претпоследње место истина боли, јер свако ко се код гласања нађе у друштву Немачке и Велике Британије има страх од лоше карме.

Беч није радо ушао у овогодишњу Песму Евровизије. Трошкови су класичан проблем те, као и сваке друге интернационалне манифестације.

Да ли доноси више него што се у њу уложило? Ако да, хоће ли уложени труд да оправда такву релацију?

Што се зараде тиче, она је солидна. На један уложени Евро, вратило се 1,7. Словима један евро и седамдесет центи.

Поређење између 2015. кад је Аустрија такође била домаћин и сада, показује да економски и финансијски захтеви Песме Евровизије незадрживо расту. Једанаест година раније коштала је 25 милиона евра, донела 38 милиона. Сада је коштала 36 милиона, донела 57 милиона.

Трошкове су делили град Беч и национална телевизија ОРФ, приходи ће капнути свима. Према студији Министарства економије доходна страна претеже. Било је супротних гласова, као на пример критика Оливера Фрица из главног економског институа WIFO, да зарада не оправдава труд и муку, да бечки хотели нису били пуни, да су гости требали да троше више од просечних 157 евра по дану, али нису.

Код таквих манифестација је битно ко рачуна и шта се све рачуна. Индиректне зараде у рекламном сектору се чак пењу на преко 700 милиона евра.

Свима је овде јасно да Евровизија доноси престиж и статус, па је свако кукање како се „није зарадило довољно“ обично пренемагање.

Политика и бес

Серија политичких бојкота је оптеретила овогодишњу Евровизију више него релација трошак-зарада.

Почело је 2014. са притиском на Русију, док се та земља није сама није повукла с Евровизије. Онда је јавни бес искључио и Белорусију. Последње три године је растао проблем с Израелом, да би сада у Бечу практично ескалирао у додатни ратни фронт, на све праве ратове који се воде у свету.

Противници израелског суделовања су интернационално све гласнији, амбициознији и друштвено умрежени, тренд у порасту. Овог пута у Бечу нису успели, али пропагандни рат се тек захуктава.

Када су се у првом полуфиналу код израелског наступа чули гласни протести из сале, аустријски медији су објаснили да је то „једна особа која је седела близу камере, па се стекао утисак мноштва“. Вероватно делимична истина, али само зато што су организатори добро пазили кога пуштају у салу.

Домаћини су се храбро носили са бојкотима, блокадама и претњама. Флоријан Вагнер, кустос изложбе о Евровизији, о којој је извештавао Културни дневник РТС-а, објаснио је да музички квалитет „није био угрожен ни једног момента“ те додао „кога нема без њега се може“.

Кад се погледају трендови на оба поља, трошкова и бојкота, победничкој Бугарској ће идуће године бити још теже.

Ко ће до тада још навући бес просечног европског укуса, која национална екипа ће се наћи презрена? Свака држава која не призна палестинску државу? Свака која по мишљењу главних ЕУ медија има популисте на власти? Круг недодоривих се шири.

Песма Евровизије остаје велики полит-циркус. Све је отворено, а једино сигурно то да ће Немачка и Велика Британија бити задње.

Збијмо националне редове

Аустрија као држава, Беч као град, економски институти, утицајна јавност – нико ту није био превише срећан кад је Аустрија прошле године победила. Али кад се већ ушло у то, Евровизија је постала здружени пројекат читаве нације.

Критике су утихнуле. Прорадио је рефлекс економског опстанка. Смејање на квалитет музике је пало у задњи план.

Град је прогласио мораторијум на сумње, критике и без резерве радио оно што му је у опису радног места – да осигура зараду за све, од бечких хотела и великих гастронома, до кочијаша фијакера и продаваца кобасица на штандовима.

Поређење са бечком Евровизијом и београдским Експом се само намеће. Велике интернационалне манифестације су обе. Питање је да ли ће и српска јавност својој великој интернационалној манифестацији прићи на тај трезвени начин, као националном пројекту од кога сви морају да се окористе, од Хајата до бурегџинице.

ОРФ тражи директора

Евровизија је на неколико дана гурнула у позадину највећи аустријски скандал овог момента, смену на врху ОРФ-а.

Досадашњи директор Роланд Вајсман је пре два месеца поднео оставку због секс-афере са новинарком ОРФ-а. Ко ће га заменити знаће се 11. јуна.

Двојица чланова Управног одбора су уценила Вајсмана да ће изаћи у јавност са детаљима секс-афере, а кад је поднео оставку, онда су ипак урадили то што су рекли да неће и све доставили медијима, све мејлове и преписку са вотсапа које су генерални директор ОРФ-а и хонорарна новинарка размењивали.

Кад је клупко почело да се одмотава, показало се да ситуација није јасна. Генерални директор ОРФ-а је заиста слао опсцене мејлове новинарки, али она не само што је неколико година чекала да га оптужи, него је изгледа била с њим у вези. Суду је селективно достављала електронску кореспонденцију с Вајсманом. Никад није дала целу.

Какав је тип „добровољности“ у вези две особе у асиметричном односу моћи, то је и иначе велико друштвено и психолошко питање. Овде се сада њиме баве судови, адвокати и, с нескривеним задовољством, медији.

Тренутно стање је да би Вајсман могао да тражи одштету, јер је мање крив него што га се терети.

На питање зашто је онда дао оставку ако није крив, Вајсман одговора „да се о томе не би причало“. А прича се итекако, посебно о његовим мејловима са сликама пениса у ерекцији.

Политика је и даље достојанственији разлог за прерани одлазак са функције од сексуалних ескапада. Мање забавна, али не уништи људе до краја.

Премијер Бугарске Румен Радев рекао је да је победа на „Евросонгу“ огроман успех за Бугарску и честитао Дари на професионализму, посвећености и таленту, као и бугарском јавном сервису и целом тиму, преноси Бугарска национална телевизија (БНТ).

„Ове недеље ћу их све позвати у Министарски савет са ресорним министрима како бисмо могли да прецизирамо која ће средства бити потребна за припреме за следећу годину и како да организујемо ове припреме да би се Бугарска представила достојанствено", навео је Радев.

За „Евросонг“ заинтересовани Софија, Пловдив, Варна и Бургас

У међувремену, интересовање за организацију „Песме Евровизије“ догодине пријавила су се четири града. Осим престонице Софије, за такмичење су заинтересовани и Пловдив, Варна и Бургас, наводи БНТ.

Софија има два аеродромска терминала, али и спортску дворану „Арена Софија“ у којој се 2015. одржала Дечја песма Евровизије. Та дворана има око 12.000 места, а током концерата може да прими и 18.000 гледалаца.

Власти у Пловдиву предлажу стадион Ботева, али напомињу да му је потребна реконструкција.

Варна има дворану са капацитетом од око 6.000 места, док дворана у Бургасу има могућност да прими готово 15.000 гледалаца.

Осим величине дворане, приликом одабира града домаћина у обзир се узимају хотелски капацитети, али и близина саобраћајне инфраструктуре.

Очекује се да ће термин објављивања града домаћина следеће „Песме Евровизије“ бити познат након првих састанака БНТ-а са Европском радиодифузном унијом.

Чланови групе „Лавина“, коментаторка Душка Вучинић, редитељка Милица Солдатовић Микић и костимограф Николас Диамане у емисији „Један дан“ говорили су о атмосфери у Бечу, захтевним припремама, проблемима са организацијом и наступу који је оставио снажан утисак на публику широм Европе.

Представници Србије, група „Лавина“, у финалу су освојили 17. место са укупно 90 поена – 52 од публике и 38 од жирија. Њихов наступ био је један од најзапаженијих у финалној вечери, а публика у дворани поздравила га је громогласним аплаузом.

Чланови бенда признају да и даље сабирају утиске после наступа на највећој музичкој сцени у Европи.

„Мени лупа срце баш. Доста гледам ову емисију сад, мислим као рекапитулацију наступа и размишљам – ми смо били ту“, каже Лука Аранђеловић, певач групе „Лавина“.

Како истичу, најтежи део нису била сама три минута на сцени.

„Камере хватају само она три минута нашег наступа, али ниједна камера не може да ухвати оних петнаест дана док смо били тамо и оних пар месеци уназад и како нам је текао сваки дан у најнапорнијим припремама“, објашњава Павле Аранђеловић, клавијатуриста и пратећи вокал бенда.

Додају да им је, парадоксално, најлакше било када су коначно изашли на сцену у финалу.

„Мени је тад тек лакнуло, јер – океј, то је то, остало је само ово најбитније“, истакао је Лука.

Технички проблеми уочи наступа у полуфиналу

Ипак, открили су да је уочи полуфиналног наступа њихов излазак на сцену био доведен у питање због техничког проблема око сценског реквизита.

„Пред наш наступ у полуфиналу довели смо у питање уопште да ли ћемо изаћи на бину тај дан“, открио је Павле и објаснио да је проблем настао због плашта који је требало да буде уклоњен са сцене током наступа.

„Добили смо јако забрињавајуће коментаре од стране Евровизије и ЕБУ-а где они нису хтели да нама учине једну малу ствар јер је њима то било технички веома незахвално да склоне плашт са бине.“

Редитељка Милица Солдатовић Микић потврдила је да је продукцијски тим имао проблема са брзом променом сцене.

„У једном тренутку су схватили да нису успели то да навежбају и да не могу да стигну да изнесу плашт. Ми смо се стално смејали – имали смо седмог члана“, рекла је Милица Солдатовић Микић.

Редитељка је оценила да овогодишња евровизијска сцена није донела велике новине у визуелном смислу, али да је добро функционисала веза између грин рума и главне бине.

„Атмосферу је додатно доносио грин рум, јер су људи били весели и узбуђени једни због других“, истакла је редитељка.

Коментаторка РТС-а Душка Вучинић сматра да је овогодишњу „Песму Евровизије“ обележио висок квалитет песама, али и снажни сценски наступи.

„То јесте Eurovision Song Contest, али је он потпуно визуализован сада и мислим да се на наступима много више инсистира“, рекла је Душка Вучинић. Говорећи о победи Бугарске, навела је да је комбинација добре песме и енергије била пресудна.

Подсетила је и да је Србија у првом полуфиналу била међу најбоље пласиранима: „Укус жирија и публике се поклопио када је ‘Лавина’ у питању у првом полуфиналу, те смо били пети“.

Чланови групе, током боравка у Бечу, стекли су бројна пријатељства са другим делегацијама, укључујући и победницу Дару. Посебно су издвојили представника Литваније, за кога сматрају да је заслужио бољи пласман.

„Нек' пукну костими!“

Костимограф Николас Диамане, који је радио костиме и за српске и за хрватске представнике, открио је да је инспирацију пронашао већ након првог слушања песме.

„То мора бити нешто моћно, нешто мрачно, мистично и да прича причу песме“, рекао је костимограф и додао да су костими садржали више од 4.000 ручно постављених детаља – малих мачева и других детаља који се нису могли у потпуности видети у ТВ преносу. 

„Прије Параде застава, рекао сам дечкима, јер нисам знао да ли ћу их видети поново: 'Сретно и сад костими нек пуцају.' У смислу нек покидају. И прође парада, примам позив, Луки пукла трака. Зашили смо то, наравно, одмах. И примам други позив. Цуре мисле да је пукла хаљина. Све се дешавало у тих 10 минута и није се ништа десило, него су криво видјели. То је један пех који се десио, али изузев тога све је прошло савршено“, оценио је Диамане.

И поред свих изазова, чланови „Лавине“ кажу да им је наступ у Бечу испунио очекивања и донео искуство које нису могли да замисле.

„Ми смо један алтернативни метал бенд из Ниша и са тим смо дошли до ове светске бине и гледало нас је толико милиона људи – нама је пуно срце“, поручили су чланови групе.

„Испада да ја кад год дођем с 'Евровизије' нешто критикујем, али искрена да будем и похвалим. Мислим да се ОРФ није баш показао као прави, велики јавни сервис који треба да изнедри прославу јубилеја“, оценила је Вучинићева.

Како истиче, организаторима су недостајали и продукцијска сигурност и добра припрема. „Свега је помало недостајало“, оценила је, подсећајући на бројне пропусте током преноса. „Десиле су се ствари које нису смеле да се виде. Камере су ускакале, свега је ту било чега није смело да буде.“

Поред техничких проблема у самом телевизијском преносу, проблеми су постојали и у организацији рада делегација и медија. „Апликације ти не функционишу, па те пребацују на друге апликације, па ти вај-фај не ради баш тамо где ти је најнеопходнији“, навела је дугогодишња коментаторка „Песме Евровизије“ и додала да је током укључења у програм често имала проблем са комуникацијом са Београдом.

Посебно је критиковала сценарио овогодишњег фестивала: „Урадили су нешто што нису смели да ураде, а то је да нам овај догађај учине досадним“. Како Душка Вучинић каже, током преноса је често импровизовала јер су се поједини делови понављали: „Прерађивала сам сценарио буквално у току самог преноса зато што смо имали идентичне реченице у првој, у другој, у трећој вечери фестивала“.

Ипак, сматра да су сами извођачи и националне делегације спасли овогодишњи фестивал. „Да није било ових извођача и продукција које су све земље донеле са собом, укључујући и нас, они не би имали уопште шоу у уторак, четвртак и у суботу“, истакла је Вучинићева.

Упркос критикама, гледаност у Србији била је изузетно висока. „Милион и четиристо и нешто хиљада гледалаца је гледало финале, четири и по сата пратити у континуитету са шером преко 23, то је заиста значајан податак“, навела је шефица Службе за корпоративни имиџ и односе с јавношћу РТС-а.

Као и претходних година, „Песму Евровизије“ су пратиле полемике о политичком утицају на гласање и учешћу Израела. Душка Вучинић сматра да Европска радиодифузна унија мора озбиљно да размотри реформе. „Тај евровизијски борд треба добро да размисли како да врати поверење других емитера и како да нас убеде да смо Уједињени музиком.“

Победа Бугарске, која се после паузе вратила на такмичење, за њу носи посебну поруку. „Добро је да се 'Евровизија' враћа на Балкан после много година“, оценила је, додајући да је победница „врло јасно победила и гласовима публике и жирија“.

Осврнула се и на резултат Србије, која је завршила на 17. месту у финалу. „Пети смо били у полуфиналу и они који су гласали за 'Лавину' у полуфиналу, решили су да то не ураде у финалу. Који је разлог, анализираћемо, али мислим да смо добру ствар урадили ове године“, закључила је Душка Вучинић.

Авион којим је слетела у Софију дочекан је, у част победе у Бечу, воденим луком на писти аеродрома у Софији.

У холу аеродрома Дару су дочекали бројне новинарске екипе и обожаваоци.

„Успели смо да урадимо нешто веома велико за бугарску музику“

У првом обраћању домаћим медијима Дара се свима захвалила на подршци и да су постигли велики успех за бугарску музику.

„Бангаранга свима. Здраво, много вас волим, хвала вам свима што сте овде! Хвала вам на подршци! Управо смо успели да урадимо нешто веома велико за бугарску музику и надам се да је ово лекција за све да треба да подржимо све извођаче и људе који стварају музику и уметност уопште у Бугарској, јер имамо веома талентоване људе који имају много тога да покажу, али им је потребна ваша подршка и потребна им је ваша љубав“, поручила је Дара.

Директорка Бугарске националне телевизије (БНТ) Милена Милотинова рекла је да цео свет данас прича о Бугарској, толико смо срећни што су Дара и Бугарска победиле на овом такмичењу, које има седамдесетогодишњу историју, а Бугарска је победила први пут.

„Много се захваљујемо целом тиму и желим да вам кажем да се радујемо што ћемо следеће године бити домаћини Евровизије. Следеће године славимо 20 година од уласка Бугарске у ЕУ и ми смо домаћини Евровизије“, рекла је Милотинова.

Након обраћања медијима, Дара је извела победничку композицију овогодишње „Песме Евровизије“, а са њом су углас певали окупљени обожаваоци.

Дара је донела Бугарској прву победу на „Песми Евровизије“. Тријумф чини већим и то што се Бугарска вратила на такмичење после трогодишње паузе од учешћа.

Бугарска је и прва земља која је забележила прву победу од 2017. године када је то за руком пошло Португалији.

Према речима директорке БНТ-а, такмичење следеће године биће највероватније одржано у Софији, али то тек треба да буде потврђено након формалних разговора са Европском радиодифузном унијом.

У самом преносу смо могли да видимо да је Србија од жирија укупно добила 38 поена. Од тога смо по 12 поена добили од жирија из Хрватске и Црне Горе и осам поена од азербејџанског жирија.

Поред тога, „Лавина“ добила пет поена од жирија из Грчке и један поен француског жирија.

Када је реч о гласовима публике, које у преносу видимо збирно, од укупно 52 поена, по 12 је дошло од гледалаца из Хрватске и Црне Горе.

Десет поена „Лавини“ су дали гледаоци у Румунији, по три поена Албанија, Грузија, Украјина и Финска, а два поена доделила им је публика у Чешкој.

По један поен Србији у финалу дали су гледаоци у Молдавији, Литванији, Пољској и на Малти.

Занимљиво је да у финалу Србија није добила ниједан поен од Аустрије, Немачке и Швајцарске, одакле смо готово сваке године навикли на поене.

Када јe реч о домаћој публици, гледаоци из Србије доделили су 12 поена Хрватској, 10 поена Бугарској, осам поена представнику Грчке, док је седам поена добила представница Румуније.

Гледаоци у Србији доделили су шест поена Италији, пет Молдавији, четири Израелу, три Аустралији, два Финској, а један поен Албанији.

Гласове жирија из Србије, који су чинили Душан Алагић, Иван Милеуснић, Матеја Блажић, Александра Ковач, Анђела Вранић (Лорес), Јелена Томашевић и Марија Марић Марковић (Мари Мари), видели смо у синоћном директном преносу.

Дванаест поена српског жирија добио је представник Грчке, 10 поена Италија, осам Малта, седам Бугарска, а шест поена отишло је представнику Данске.

Пет поена српски жири доделио је Норвешкој, четири Израелу, три Молдавији, два Аустралији, а један поен представници Пољске.

„Лавина“ заузела пето место у првом полуфиналу

Објављени су и детаљни гласови првог полуфинала у којем су учествовали и представници Србије.

Представници Србије су у првом полуфиналу заузели пето место са 187 поена, од тога је 131 поен од публике, а 56 од жирија. Када је реч о публици, све земље које су гласале дале су нам макар један поен, а да се само публика питала, „Лавина“ заузела треће место.

„Лавина“ је у полуфиналу добила чак четири дванаестице – од Грчке, Литваније, Хрватске и Црне Горе.

Десет поена добили смо од Пољске, а по осам поена доделиле су нам Молдавија, Португалија, Грузија и Финска.

По седам поена добили смо од Италије, Сан Марина и остатка света, а шест поена доделила нам је публика у Шведској.

Немачка и Естонија су „Лавини“ дале по пет поена, Белгија им је доделила три поена, а израелска публика један поен.

У 56 поена жирија највећи удео има Црна Гора која је „Лавини“ у полуфиналу дала 12 поена. Десет поена дао је грчки жири, док су им стручњаци из Пољске и Хрватске у полуфиналу доделили седам поена.

По шест поена дали су жирији Грузије и Португалије, пет поена стигло је из Молдавије, а три поена „Лавини“ је дао жири Сан Марина.

Гласови гледалаца и жирија из Србије у првом полуфиналу

Када је реч о гласовима из Србије, публика је Хрватској доделила 12 поена, Црној Гори 10, а Грчкој осам поена.

Молдавија је од наших гледалаца добила седам поена, представник Израела шест, а пет поена отишло је Финској.

Четири поена добила је Пољска, три Литванија, два Естонија, а један поен српске публике отишао је Шведској.

Жири, који је био у истом саставу као и у финалу, 12 поена доделио је Израелу, док је представник Грчке добио 10 поена.

Осам поена отишло је Пољској, седам Молдавији, шест Естонији, а пет поена добили су представници Португалије.

Белгија је од нашег жирија добила четири поена, Финска три, Хрватска два, а један поен добила је Црна Гора.

Занимљиво је видети како се поени жирија и публике мењају у складу са конкуренцијом, али и бројем такмичара, пошто је у овогодишњем финалу ипак било десет песама више него у полуфиналима.

Ипак, за такмичење је важно то што је Дара из Бугарске, победница у укупном пласману, била фаворит и публике и жирија, што је тријумф који се тешко може оспорити, али и прва победа за памћење.

Ево њене листе 10 најбољих песама са финала, представљених без посебног редоследа.

Ако сте се икада питали како би звучала ну-метал поп песма Лејди Гаге, не тражите даље од румунског наступа на Евровизији, Choke Me, Александре Капитанеску. И то није само у њеним интерлудијима изговорене речи или у томе што њено извођење песме „All I need is your love“ језиво подсећа на Гагину „I Want Your Love“. Али тежина песме је трансформише – а њено извођење је неоспорно.

Почело је са клавиром и одатле се градило: до неочекивано грув продукције, са класичним вокалом Салом Да Винчијем који из свег срца пева новој љубави. Per Sempre Sì, италијански наступ, је забавна винтиџ лудорија за оне који су пропустили некадашњу Евровизију. Функционише. А на сцени у суботу, Да Винчи је донео лежерни италијански шарм.

Ако вам Кипранка Антигони делује познато, то је вероватно зато што је раније била бомба у емисији Love Island UK. Можда је дошла и отишла у супер популарној емисији о упознавању, али њена радосна Jalla је ту да остане 2026. године. То је летња поп песма која преплиће традиционалну кипарску инструментацију, укључујући чифтели и лауту, што је чини савршеним саундтреком за одмор на плажи у вашем мозгу.

Фински наступ је био електрификован, као што се и очекивало: отпочетка су били фаворити такмичења. Liekinheitin, или Бацач пламена, Линде Лампенијус и Пита Паркконена је анимирана мешавина моћног вокала поп певача Парконена и ватреног свирања виолинисткиње Линде Лампенијус. Он је финалиста Идола, а она је светски призната класична музичарка. То је добитна била комбинација.

Шта тек рећи о молдавском наступу на Евровизији? Репер Сатоши изводи дрско патриотску песму Viva, Moldova! свим срцем, на неколико језика, у рефрену који је толико заразан да готово подсећа на химнички рад ирског хип-хоп трија "Kneecap". Уз неумољиву флауту, брејкбитове, електронску продукцију која не престаје, немогуће је не навијати за њих. Или, барем, отићи без "Welcome to Moldova!“ заглављеног у глави.

У другом универзуму, победнца 70. Песме Евровизије, Дара је Зара Ларсон. Са 27 година она је већ ветеран поп извођач – а њени наступи укључују The Voice, The X Factor и Dancing with the Stars – али глобална супер слава је до сада пролазила поред ње. Надајмо се да ће се то ускоро променити, јер је њен брзи поп хит Бангаранга, са интонацијама Ники Минаж, једна од најживљих песама ове године. А на сцени је подигла расположење.

Ниједно такмичење за песму Евровизије није комплетно без поп метал извођача – то није уклесано у камен, али могло би бити, сматра Шерманова. Србија је то и постигла на финалној суботњој вечери са врло слушљивом, језивом песмом Крај мене групе „Лавина“. Тешке гитаре су прозрачне уз госпел хармоније. Вриштање је ограничено, као и брејкдаун. Али су донели добродошли интензитет, и то вреди прославити.

Једна од међународно најпрепознатљивијих извођачица на Песми Евровизије 2026. године је Аустралијанка Делта Гудрем. Била је члан судија у популарној аустралијској ТВ емисији талената The Voice, бивша звезда аустралијске сапунице Суседи и уметница чији је ментор била Оливија Њутн-Џон, која је једном написала песму под називом Eyes on Me за Селин Дион.

Гудремин гласовити стил певања достиже нове висине у њеној моћној балади Eclipse. Са наслаганим хармонијама, виртуозним клавирским рифовима и снажном синтисајзерском кодом са нотом која не престаје, то је класична мелодија типа Евровизије. Мудар избор жене из Аустралије – и онај који је свакако одјекнуо у суботу увече.

Албанска песма почиње кинематографским појањем, црквеним хором који појачава театралност. Драматичан, благо речено! Затим, Алис, певач песме Nân (Мајка), преузима вокале. Звучи као саундтрек за емотивну прелазну сцену у блокбастеру – и на сцени у финалу, наставило је да држи тензију и драматичност.

Шта тек рећи о Белгијској певачици Есили? Њена песма Dancing on the Ice је кул вожња: са својим хладним вокалним извођењем и продукцијом у стилу Били Ајлиш, нумера је пристојна поп мелодија на Евровизији и ван ње. (Замислите је као у традицији Аве Макс.)

Готово је неправедно што је била другопласирана на The Voice Belgique уместо победнице. У сваком случају, изгледало је као да је желела да искористи свој наступ у финалу као позив на правду, или барем признање.

Пре свега, за то је заслужна прва победа Бугарске на „Евросонгу“ захваљујући невероватно енергичној и харизматичној Дари и песми крајње необичног назива Бангаранга.

Дара је, у односу на национални избор код куће, успела да значајно унапреди и потпуно промени наступ и да се у Бечу несвакидашњом кореографијом, сценографијом и самом режијом наступа прикаже у најбољем светлу.

Потврду да има најбољи наступ бугарска представница добила је и уочи финала, пошто је од овогодишњих коментатора добила уметничку награду „Марсел Безансон“, исту ону коју је Констракта добила 2022. године у Торину.

Колико је ова победа значајна, како за Дару и Бугарску, тако и за саму „Песму Евровизије“, говори и чињеница да је реч о првом победнику који је ујединио мишљење публике и жирија још незаборавне победе Салвадора Собрала у Кијеву 2017. године, а тек други пут откако је актуелни систем гласања уведен 2016. године.

Поред тога, Бугарска је прва балканска земља која је победила на такмичењу још од победе Србије и Марије Шерифовић у Хелсинкију 2007. године.

До сада је Бугарска бележила разноврсне пласмане. Често није успевала да се пласира у финале, а Кристијан Костов је 2017. године заузео друго место, што је био најбољи пласман до јучерашњег финала.

Чини се и да су јубиларна издања „Песме Евровизије“ важна за Бугарску, пошто је на 50. такмичењу у Кијеву 2005. наш источни сусед забележио прво учешће. Нажалост, без пласмана у финале.

Занимљиво је и да је у делу евровизијске јавности Бугарска, уз Румунију и Молдавију које су се такође вратиле после неколико година паузе, посматрана као попуна за пет земаља које су у децембру одлучиле да неће бити део такмичења.

Свакако смо гледали најмањи број земаља од увођења полуфинала 2004. године, а да се Бугарска, Румунија и Молдавија нису вратиле, наступило би свега 32 такмичара, али још важније – Бугарска не би победила.

Прогнозе подбациле

Да су чувене кладионице бирале победника, Финска би забележила другу победу, пошто се предвиђало да за тријумф у Бечу имају 44 одсто шансе. Делти Гудрем из Аустралије давало се 20 одсто шансе за подизање трофеја, а правој победници Дари свега осам процената.

Колико год биле прецизне претходних година, показало се да прогнозе ипак не могу да предвиде шта је оно што ће се већини гледалаца допасти у тренутку док гледају програм, а реалност је да је велика већина гледалаца све наступе први пут видела баш синоћ.

Подбацила је и Шведска, која важи за вечитог фаворита. Фелисија, која се после генералне пробе у петак чак и онесвестила, заузела је 20. место, што је најгори пласман Шведске од 2010. године када се једини пут нису домогли финала.

Међу фаворите је тек након полуфиналног наступа ушла представница Румуније Александра Капитанеску, а ту улогу је и оправдала пласманом.

Од публике је добила 232 поена, што је уз 64 поена жирија, било довољно за треће место. Уједно је то најбољи пласман Румуније који је ова земља забележила и 2005. и 2010.

Треба рећи и да се нико није изненадио пласманом Велике Британије која је замало још једном добила „дуплу нулу“. Веће срамоте спасао је један поен од жирија. Благо изненађење била је нула од публике за Немачку, али и за Белгију која је у полуфиналу ипак освојила 91 поен.

Разноврсно и донекле равномерно гласање жирија

Неуобичајено разноврсно било је и гласање жирија у финалу који је поене, а нарочито дванаестице, равномерно распоредио. Чак 19 од 25 финалиста макар је једном добило 12 поена.

Највише дванаестица, по четири, добиле су Бугарска и Пољска. Поређења ради, Аустрија је на прошлогодишњем такмичењу од жирија добила осам дванаестица, Италија је добила шест, а Француска пет.

Аустралија, Француска и Малта добиле су по три дванаестица, а по две Србија, Данска, Финска, Грчка и Италија.

Са по једном дванаестицом од жирија финале су завршиле Албанија, Белгија, Кипар, Чешка, Израел, Норвешка, Румунија и Украјина.

Детаљне резултате гласова публике ЕБУ је објавио рано јутрос. Публика из Србије доделила 12 поена Хрватској, док је победница Дара добила 10 поена од гледалаца из Србије. Осим тога, Србија је од публике у Хрватској добила 12 поена.

Бугарска победник другог полуфинала, Израел освојио највише поена прве вечери

На овогодишњем такмичењу се могло видети и колико могу да се разликују резултати у полуфиналу и финалу. Дара је победила у другом полуфиналу у четвртак са укупно 278 поена, али ју је жири ставио на четврто место.

Бољи од ње у другом полуфиналу, по мишљењу жирија, били су представници Аустралије, Данске и Норвешке.

Ипак, публика је пресудила, па су фавориткиње гледалаца из Бугарске и Румуније заузеле прво и друго место.

Исто тако, представник Израела Ноам Бетан освојио је највише поена (269) током прве полуфиналне вечери, али није био фаворит жирија. Најбоља, по мишљењу жирија, била је Алицја из Пољске која је заузела друго место у укупном пласману.

Србија је заузела пето место у полуфиналу, освојивши 62 поена од жирија и 131 поен од публике.

После „Лавине“ остаје понос

Наши сјајни момци из групе „Лавина“ на овогодишњу „Песму Евровизије“ храбро су донели јединствен звук којим су се несумњиво издвојили међу овогодишњим учесницима.

Метал се не слуша често на „Евросонгу“, а избор наших овогодишњих представника додатно су у евровизијској јавности учврстили позицију Србије као земље која на највеће светско музичко такмичење из године у годину шаље различите музичке жанрове и стилове.

„Лавина“ је оправдала своје име и уз лавину емоција приказала да и метал може допрети до најшире публике колико год се чинило да је тај музички правац резервисан искључиво за оне који воле тврђи звук.

Поред тога, уласком у евровизијски свет заувек су добили базу обожавалаца који ће доста дуго слушати композицију Крај мене, а многи од њих ће и пожелети да их слушају на концертима и другим догађајима.

Пласман није толико важан колико је важно наслеђе које остаје после такмичења, а после наступа „Лавине“ недвосмислено остаје понос.

Шта да очекујемо у Бугарској

Бугарска је прва земља од 2017. године која је забележила своју прву победу на „Песми Евровизије“.

Имајући у виду ранија искуства, међу којима је и оно из Србије, чини се да се земље које први пут организују такмичење више труде да све буде како треба.

Такви утисци су се стицали током прве деценије 21. века када је чак осам земаља први пут организовало „Песму Евровизије“.

Ретки су одлазили незадовољни, а у том периоду је и све више земаља желело да се такмичи. У Београду 2008. је и постављен рекорд у броју учесника – чак 43 земље послале су своје представнике на евровизијску сцену.

Имајући у виду познато балканско гостопримство, у Бугарској можемо очекивати слично искуство, а остаје нам и да се надамо да ће се неке друге околности побољшати, па да се догодине померимо са овогодишњег неславног броја од 35 учесника.

Након узбудљивог гласања које је било неизвесно до самог краја, победу је однела представница Бугарске, Дара, са енергичном песмом Бангаранга, освојивши укупно 516 поена (204 поена жирија, а чак 312 поена публике).

Ово је историјски тренутак за Бугарску, која је први пут тријумфовала на овом престижном такмичењу. Друго место припало је Израелу са 343 поена, док је трећепласирана била Румунија са 296 поена.

Неочекивани тријумф и повратак из снова

Победа Бугарске представља једно од већих изненађења последњих година. Иако су кладионице и аналитичари предност давали Аустралији и Финској, енергична Бангаранга наметнула се као фаворит из сенке и миљеник публике, али и жирија. Дара је успела да освоји и жири и публику, што је реткост у модерној ери Евровизије.

Тријумф двадесетседмогодишње певачице је прва победа у 70-годишњој историји такмичења песама за Бугарску, која се придружила Евровизији тек 2005. године и није учествовала на последња три издања.

Како је Дара описала своју песму као „поп музика са фолклорним костимима“, Бангаранга је пулсирајућа химна за забаву инспирисана кукерима – древним бугарским ритуалом где мушкарци лутају селима обучени у крзнене костиме са звончићима и животињским маскама.
Прецизно значење речи „бангаранга“ постало је једна од главних шала вечери.

Певачица Дара је рекла да је „бангаранга посебна енергија коју свако има у себи, осећај да је све могуће“.

За Бугарску, која се на такмичење вратила након трогодишње паузе, ова победа је остварење сна и потврда успешне стратегије након неколико запажених резултата у претходној деценији.

Како се одвијало гласање

Тензија је достигла врхунац током објављивања гласова, које је јасно показало подељен укус жирија и публике. Кључну предност Бугарској донели су национални жирији, од којих су многи, укључујући Малту, Аустралију, Данску и Литванију, Бугарској доделили максималних 12 поена.

Пошто су саопштени резултати свих жирија, Бугарска се нашла у убедљивом вођству са 204 поена, испред Аустралије и Данске. Међутим, све су могли да промене гласови публике. Највећи скок направио је Израел, који је од публике добио чак 220 поена, што је у дворани пропраћено гласним негодовањем дела присутних.

Израелски представник Ноам Бетан је накратко преузео вођство, али то није било довољно. Публика широм Европе и света доделила је Бугарској огроман број поена, чиме је Дара убедљиво осигурала тријумф и донела стаклени микрофон у Софију.

Ипак, овогодишње издање Евровизије није прошло без контроверзи. Такмичење је одржано у сенци политичких тензија, што је довело до одустајања неколико земаља и бацило сенку на гесло „Уједињени музиком". Подељеност се осетила и у дворани, где је израелски представник дочекан помешаним реакцијама публике.

Румунија је са моћним вокалом Александре Капитенеску и ну-метал опером Choke Me освојила треће место, а наступ је описан као спој Лејди Гаге и индастријал рока.

Фаворити: Снажан утисак, мало поена

Један од највећих фаворита, аустралијска ветеранка Делта Гудрем, извела је елегантну баладу Eclipse, али за четврто место. Њен наступ похваљен је као вокално беспрекоран, а сценски спектакл, током којег се подизала са клавира, оставио је снажан утисак.

Италија је са Сал Да Винчијем и његовом ретро песмом Per Sempre Sì употпунила топ пет листу; док су једни хвалили аутентичност класичног италијанског стила, други су песму сматрали застарелом, описујући је као „музику за венчање".

Наши представници, нишки метал састав „Лавина", упркос запаженом сценском наступу, са упечатљивом костимографијом, завршио је на 17. месту са освојених 90 поена.

На дну табеле нашла се Велика Британија – извођач "Look mum no computer" и песма Eins, Zwei, Drei завршио је на последњем, 25. месту, са само једним освојеним поеном. Од публике је добио нула бодова, као и Немачка и Белгија.

Ово је већ шести пут да је Британија на последњем месту у великом финалу у које улази без претходних квалификација – 2003, 2008, 2010, 2019, 2021. године и вечерас. Занимљиво је с друге стране да је Велика Британија такође једна од најуспешнијих учесница у историји Евровизије јер има пет победа и рекордних 16 других места.

Домаћин – Аустрија, неславно је завршила такмичење, уз 6 поена и претпоследњу позицију на табели са завршним резултатима након гласања.

Србија имала „култни" наступ

Србију је у великом финалу Евровизије представљала група „Лавина" песмом Крај мене, која је после успешног проласка из првог полуфинала завршила на 17. месту у финалу са укупно 90 поена.

Наступ српског бенда био је један од визуелно најинтензивнијих у финалу. Комбинација метал звука, емотивне баладе и снажне сценске драматургије издвојила је Србију од већине поп и денс нумера изведених током вечери. Посебну пажњу публике привукли су аутентично осветљење, пиротехника и снажан вокал фронтмена, док су многи обожаваоци на друштвеним мрежама оценили да је Србија имала „култни“ наступ који ће временом добити још већу базу обожавалаца.

Иако се током евровизијске сезоне спомињало да би Србија могла да оствари солидан пласман у средини табеле, финално гласање показало је велики раскорак између реакција публике и укупног резултата. Према доступним подацима, „Лавина“ је највише подршке добила од публике из земаља региона и дијаспоре, пре свега из Црне Горе и Хрватске.

Како су кладионице промашиле – са затеља на прво место

Једна од највећих прича после финала Песме Евровизије 2026 свакако је слом кладионичарских прогноза због победе Бугарске, коју готово нико није видео на врху само неколико дана пре финала. Иако су евровизијске кладионице током целе сезоне покушавале да издвоје фаворите, исход у Бечу показао је колико Евровизија и даље уме да буде непредвидива.

Током ране фазе сезоне, још крајем 2025. године, Израел је важио за једног од најозбиљнијих кандидата за победу. Поједине европске кладионице тада су га држале чак и на првом месту, а аналитичари су процењивали да би управо израелска песма могла да понови успехе које је та земља већ имала на Евровизији.

Међутим, како су пристизале нове песме и са првим пробама у Бечу, ситуација на кладионицама почела је драстично да се мења. Само неколико дана пред велико финале, главни фаворит за победу постала је Финска. Фински представник доминирао је Тик-током, Јутјуб реакцијама и стриминг платформама, а многи евровизијски портали процењивали су да има највећу шансу да освоји публику.

Одмах иза Финске на листама фаворита налазиле су се Данска и Грчка, док је Израел у већини коначних прогноза пао на позиције између четвртог и седмог места. Ипак, Израел је и даље остао највећи фаворит за теле-гласање. Према специјализованим televote прогнозама, имао је више од 30 одсто шансе да освоји највећи број гласова публике, што се на крају делимично и потврдило током финалне вечери.

С друге стране, Бугарска и Дара готово да нису фигурирале у озбиљним прогнозама за победу. На појединим прогнозерским листама кладионица Бугарска се налазила тек око 20. места, са свега један одсто шансе за тријумф.Тачније, Бугарска у већини озбиљних winner odds прогноза била између 15. и 22. места, у зависности од датума и платформе. EurovisionOdds.org је непосредно пред финале Бугарску водио на 22. месту са свега 1% шансе за победу. EurovisionCentral ју је држао на 15. позицији, са мање од 1% процењене вероватноће за тријумф. Поједине fan prediction листе и Reddit прогнозе стављале су Бугарску чак око 19. места у финалу. 

Преокрет је уследио након енергичног наступа у полуфиналу, који је изазвао изузетно позитивне реакције. Дарина харизма и упечатљива кореографија катапултирали су је на листе кладионица, где је први пут ушла међу десет најозбиљнијих конкурената за победу у Бечу.

Прави потрес догодио се на сам дан финала. У року од само неколико сати, Бугарска је скочила на треће место фаворита са 7,3 одсто шанси за победу, одмах иза Финске и Аустралије, претекавши Грчку. Овај нагли раст показао је да је њен наступ оставио снажан утисак на жири и гледаоце током кључних генералних проба.

Многи коментатори после финала истицали су да су кладионице ове године превише пажње посветиле бројевима са друштвених мрежа, и стриминг платформама, а премало самом ефекту који песма оставља уживо на евровизијској сцени. Док су фаворити попут Финске и Данске у студијским верзијама деловали убедљивије, Бугарска је у директном преносу направила далеко снажнији емотивни и сценски утисак.

Софија се већ спрема за сопствени спектакл 

Продукцијски гледано, Беч је понудио једно од визуелно најимпресивнијих издања Евровизије последњих година. Сцена је била огромна, са масивним LED конструкцијама, покретним платформама и сложеним светлосним ефектима који су многим наступима дали готово концертни карактер.

Док Беч спушта завесе овогодишњег шоуа, Бугарска се већ спрема да први пут у историји угости музичку Европу. Свакако, ово је било финале које је подсетило зашто то такмичење, и после седам деценија, и даље уме да изненади читав континент.

Организатори су се потрудили да ревијални програм буде омаж богатој историји такмичења. У паузи за гласање, на сцени ће се појавити група “Eurovision All Stars“, коју чине неки од највољенијих учесника из протеклих година. Публика ће имати прилику да поново види наступе финске хеви метал групе „Лорди“, победника из 2006. године, украјинских звезда Руслане (2004) и Верке Сердјучке (2007), као и норвешког виртуоза на виолини Александера Рибака (2009).

Поред њих, најављен је и наступ италијанског трија „Ил Воло“, Кристијана Костова из Бугарске и многих других.

Свој допринос слављу даће и светски познати аустријски електро-свинг пионир Паров Стелар, а емотивни тренутак пре саопштавања гласова донеће аустријски представник из 2018, Сесар Сампсон, са обрадом песме Vienna Билија Џоела.

Кроз гламурозну завршницу гледаоце ће водити познати аустријски дуо, водитељка Викторија Сваровски и глумац Михаел Островски.

За шансу да се попну на евровизијски трон током првог полуфинала изборили су се представници Србије, Грчке, Финске, Белгије, Шведске, Израела, Хрватске, Молдавије, Литваније и Пољске. Десет финалиста који су се квалификовали у другом полуфиналу долазе из Бугарске, Украјине, Норвешке, Аустралије, Румуније, Малте, Кипра, Албаније, Данске и Чешке.

Поред изабраних финалиста, такмиче се и чланови „велике петорке" (без Шпаније која је бојкотовала такмичење због учешћа Израела) – Немачака, Италија, Велика Британија и Француска, као и Аустрија која је директан пласман у финале стекла победом на 69. Песми Евровизије у Базелу. 

Гласање почиње пре извођења прве такмичарске композиције, траје током извођења свих песма, и завршава се 40 минута након извођења последње нумере. Из Србије је могуће гласати путем СМС поруке, али и онлајн на www.esc.vote. Свако може да гласа највише десет пута. 

Осим тога, публика може да гласа и из земаља које не учествују на фестивалу, такозваног „остатка света“.

Коначан исход финала одредиће се комбиновањем гласова публике и националних жирија из свих земаља учесница, у односу 50:50.

Број гласова које гледаоци могу послати са једног броја телефона смањен је са 20 на 10 како би се осигурало да победник буде изабран на најпоштенији могући начин, славећи пре свега музику и таленат.

Директан пренос финала Песме Евровизије од 21 час може да се прати на Радио-телевизији Србије: РТС1 и РТС Свет, затим на Првом програму Радио Београда и платформи РТС Планета, а дешавања у дворани „Винер штатхале" пратите „из часа у час“ на Интернет порталу РТС-а.

Након два узбудљива полуфинала, добили смо листу од 25 финалиста. Међу њима и наша „Лавина" која ће наступити под редним бројем девет.

Пут до финала и фаворити за победу

Према кладионицама, борба за победу биће неизвесна, али један фаворит се издваја. Фински дуо који чине виолинисткиња Линда Лампенијус и певач Пит Парконен са енергичном нумером Liekinheitin месецима држи прво место на листама. Њихов спој класичне виртуозности и рок енергије сматра се добитном комбинацијом.

У стопу их прате представник Грчке Акилас са песмом Ферто и Данац Серен Торпегор Лунд са баладом Før vi går hjem, a велику пажњу привлачи и аустралијска поп-звезда Делта Гудрем, која са моћном баладом Eclipse важи за главног фаворита за освајање гласова стручног жирија.

Вечерашњи програм отвориће прошлогодишњи победник Џеј Џеј перформансом The Queen of the Night. Након званичног дела програма и затварања линија за гласање, следе ревијални наступу.

Поводом 70 година такмичења, на сцени ће се окупити легенде: Verka Serduchka, Alexander Rybak, Руслана, „Лорди" и Хелена Папаризу.

Пред само проглашење победника, познати аустријски продуцент и ди-џеј Паров Стелар, и некадашњи представник Аустрије Цезар Сампсон, приредиће визуелно-музички омаж Бечу.

Да ли редослед наступа одлучује победника

Аналитичари такмичења детаљно су проучили редослед наступа, који је ове године изазвао посебну пажњу. Сматра се да је продукција ишла на руку финским фаворитима, доделивши им редни број 17, исти онај са којег је фински бенд „Лорди“ однео победу пре тачно двадесет година.

Њихов наступ долази одмах после веселе и енергичне песме из Молдавије, што би требало да доведе атмосферу у арени до врхунца и припреми терен за фаворите.

Са друге стране, неки од фаворита са мањим шансама стављени су на сам почетак, што многи тумаче као покушај да се њихов наступ „изгуби“ у раној фази такмичења.

Овакве одлуке отварају питање да ли је редослед осмишљен искључиво у циљу стварања најбољег могућег шоу-програма или се њиме суптилно утиче на исход гласања.

Систем гласања

Гласање почиње пре извођења прве такмичарске композиције, траје током извођења свих песма, и завршава се 40 минута након извођења последње нумере. Из Србије је могуће гласати путем СМС поруке али и онлајн на www.esc.vote. Свако може гласати највише десет пута.

Публику пред екранима, као и ону у дворани, кроз програм финала, ће водити Викторија Сваровски и Михаел Островски, као што су то чинили и током обе полуфиналне вечери.

Једно је сигурно: спој музике, сценских спектакала и стратешке продукције чини финале у Бечу једним од најишчекиванијих и најнепредвидљивијих у новијој историји такмичења.

У трци за победника су представници 25 земаља. Андрија Цветановић, члан групе „Лавина", рекао је да им је пријало што су наступали у првом полуфиналу, јер су имали мало времена да се одморе и припреме за све што их чека у завршници такмичења.

„Поновили смо све пуно пута, мислим да смо океј, мислим да смо удобни ту где јесмо. Познајемо бину, сад само идемо изнова и изнова – до краја", каже Андрија.

„Нема неке тензије, сви су врло растерећени. С друге стране, сви су јако фокусирани на пробу вечерас, када гласа жири, и на наступ сутра, када ће моћи да их виде гледаоци. прошли смо неке ствари, видели, и тај одмор је јако пријао, првенствено њима, да би данас дошли одморни. Нећу, и не волим да прогнозирам, али сви се надамо неком добром резултату", изјавио је Урош Марковић, супервизор делегације РТС-а.

Финале јубиларног 70. Евросонга пратите у суботу 16. маја на РТС 1, РТС Свет, платформи РТС Планета, Радио Београду 1 и РТС Звуку. Ток другог полуфинала такође можете пратити на нашем интернет порталу.

Србија не може да гласа за свог представника, али то могу остали, пратећи упутства јавних сервиса, као и упутства током емитовања финала. Навијамо за „Лавину" и број 9!

„Знамо да Марк Карни, премијер Канаде, жели на неки начин да се приближи Европи. Добродошао је свако ко жели да дели вредности овог дивног догађаја и стане на нашу сцену са пријатељима“, додао Грин.

Као што само име каже, Евросонг је пре свега смотра европског талента, али је отворена и за земље чије су радиодифузне организације чланице Европске радиодифузне уније (ЕБУ). Канадски јавни сервис, Канадска радиодифузна корпорација (Си-Би-Си), није пуноправни члан, али има статус „придруженог члана“.

Једина придружена чланица којој је до сада одобрено учешће на Евровизији јесте Аустралија, која је дозволу добила 2015. године, захваљујући великој популарности такмичења у тој земљи.

Си-Би-Си је потврдио да је на овогодишње такмичење послао своје представнике у својству „посматрача“.

Политичка одлука приближавања Европи

Премијер Канаде Марк Карни први пут је покренуо идеју о учешћу те земље у новембру, у оквиру федералног буџета за 2025. годину – што је још један показатељ стратешког заокрета његове владе од Сједињених Држава ка Европи. У документу од готово 500 страница, у једној реченици наведено је да влада сарађује са Си-Би-Сијем како би „размотрила учешће на Евровизији“.

Два извора из владе рекла су да је Карни, који је годинама студирао и живео у Уједињеном Краљевству, а недавно био и гувернер Банке Енглеске, лично укључен у настојања Канаде да се прикључи такмичењу.

„Мислим да је то платформа на којој Канада може да заблиста“, изјавио је у новембру канадски министар финансија Франсоа-Филип Шампањ. „Овде је реч о заштити нашег идентитета – да, желимо да сачувамо суверенитет, али желимо и да помогнемо људима у уметности и филмској индустрији да се представе свету. Као Канађани имамо много тога да понудимо.“

Истраживач Песме Евровизије и ванредна професорка на Универзитету Јужног Квинсленда, Џес Карнијел, рекла је за Гардијан да би Канада морала да покаже ЕБУ-у да би њено учешће било и пословно оправдано.

„Канада има још много посла ако жели да се прикључи“, напомиње проф. Карнијел. „Аустралија се придружила након година изградње односа са ЕБУ-ом и припреме пословног аргумента. У основи је била идеја да Аустралија може да помогне у успостављању регионалног музичког такмичења у Азијско-пацифичком региону. Није било довољно само то што Аустралија воли Евровизију, иако се то често истиче. Не можете се придружити само зато што то желите.“

Канађани су већ учествовали на Песми Евровизије

Канада је и раније разматрала учешће на Евровизији. Ци-Би-Си је 2022. године одустао од те идеје, оцењујући да је „прескупа“.
Иако Канада никада није званично учествовала на Евровизији, на том такмичењу наступали су бројни канадски уметници.

Најпознатија је Селин Дион, која је 1988. године победила представљајући Швајцарску песмом Ne Partez Pas Sans Moi. Француску је 2001. године представљала Наташа Сен-Пјер, а 2023. Ла Зара.

Такмичари не морају да буду држављани земље коју представљају, иако неке државе учеснице то захтевају.

Графика под насловом "Grand Final Running Order Draw" (Жреб за редослед наступа у великом финалу) открила је судбину 20 земаља које су обезбедиле своје место у суботњем спектаклу, заказаном за 16. мај.

Оно што је, међутим, привукло највише пажње јесте категорија "Producer's Choice" (Избор продуцената), која је додељена чак половини квалификаната из другог полуфинала: Бугарској, Украјини, Румунији, Малти и Албанији, као и Француској.

Овај механизам, уведен 2024. године, омогућава продуцентима шоуа да ове земље распореде на било коју позицију у распореду, било у првој или другој половини.

Циљ је, како наводе организатори из Европске радиодифузне уније (ЕБУ), стварање динамичнијег и узбудљивијег телевизијског програма, избегавањем да се песме сличног темпа или стила нађу једна за другом. Ипак, ова пракса није наишла на одобравање свих обожавалаца.

Док је жреб за прву половину финала доделио Аустралији, Данској и Чешкој, а другу половину Норвешкој, Кипру и Уједињеном Краљевству, највећа дискусија повела се управо око моћи која је дата продуцентима. Одељак за коментаре испод објаве брзо се испунио стотинама порука које изражавају и подршку и негодовање.

Страх од потенцијалног фаворизовања или, напротив, саботирања одређених песама постао је главна тема. Посебно су забринути били љубитељи данске песме, која је извучена да отвори финално вече.

Једно је сигурно: овогодишње финале у Бечу већ је обавијено атмосфером драме и ишчекивања. Одлуке продуцената биће под посебном лупом, а од њиховог избора зависиће не само ритам шоуа, већ можда и коначан исход гласања.

Списак синоћних финалиста је у великој мери очекиван – поједини такмичари су учврстили своју позицију фаворита за пласман у финале, док су неки само потврдили да је учешће у полуфиналу њихов максимум.

Велики повратак Бугарске и Румуније

Наши источни суседи Румунија и Бугарска су после вишегодишње паузе дошли до правог рецепта и квалификовали се у финале.

Дара је, занимљивим наступом и песмом још интересантнијег назива Бангаранга, одвела Бугарску у финале након трогодишњег одсуства са „Песме Евровизије“. Микс жанрова је очигледно за Бугарску био добитна комбинација.

На нешто краћој паузи била је Румунија коју је Александра Капитанеску провокативном рок песмом Choke Me увела у завршницу овогодишњег „Евросонга“.

Нордијска доминација се наставља и ове године

Сасвим очекивано, у финале се пласирао и представник Данске Серен Торпегорд Лунд. Данци су у одређеној мери унапредили Серенов наступ са домаћег националног избора што је било довољно да, како је дански представник и сам рекао у разговору за Радио Београд 202, дански језик чујемо у финалу Евросонга први пут од 1997. године.

Пласман у финале је обезбедио и Јонас Лов из Норвешке, па већ другу годину заредом у великом финалу имамо све нордијске земље, пошто су се из прве вечери у завршницу пласирале Финска и Шведска.

На прошлогодишњем такмичењу у Базелу у финалу је био и Исланд који је ове године изостао са такмичења.

Аустралија се враћа у финале

Након што је две године заредом изостао пласман у финале, Аустралија је за јубиларно десето учешће у Бечу припремила „тешку артиљерију“.

Тамошња звезда Делта Гудрим је током синоћног наступа показала глас, али и динамичан наступ, што је било довољно за пласман у финале, али и за повратак Аустралије у ред фаворита.

Беч има и посебну важност за Аустралију, пошто је на претходном јубиларном такмичењу у овом граду 2015. године, најудаљенија земља учесница дебитовала као специјални гост, а од Стокхолма 2016. постала је редовни учесник Евросонга.

Уједначено полуфинале, али резултати нису изненађујући

У финале су се пласирали и представници Чешке, Кипра, Украјине, Албаније и Малте. На друштвеним мрежама није било толико шокираних обожавалаца такмичења резултатима, али не би требало да нас изненади да су разлике у поенима у овом полуфиналу биле мале, пошто је било доста уједначено.

Збир поена жирија и публике и пласман такмичара сазнаћемо након завршетка великог финала у суботу.

Статистички је интересантно што Азербејџан, који је у претходној деценији био неизоставан учесник финала, већ четврту годину заредом не успева да се пласира у завршницу. Са овогодишњом песмом коју је извела Џива то се свакако није ни очекивало.

Пошто се ни енергични представник Јерменије Симон није пласирао у финале, а то за руком у првом полуфиналу није пошло ни представницима Грузије, први пут од такмичења у Лисабону 2018. нећемо гледати ниједног члана кавкаског трија у финалу.

Ревијални експерименти се настављају

Понадали смо се да је стајлинг водитеља Михаела Островског из првог полуфинала био експеримент, али и синоћ се поново појавио у костиму „кројеном без везе“ који је овог пута био у тиркизној варијанти.

Костим је донекле био оправдан пошто су Островски и његова колегиница Викторија Сваровски након такмичарског дела извели чувени хит из осамдесетих I'm So Excited познатог трија "The Pointer Sisters". Једино што није јасно је због чега су сценаристи одабрали баш ту композицију поред толиких евровизијских хитова.

Такође, видели смо још једно издање евровизијског квиза у којем се такмиче коментатори из више земаља. Остаје нам да се надамо да ће нас то заобићи у финалу, али вероватније је да ћемо добити завршницу у којем ћемо добити коначног победника квиза.

Ипак, треба напоменути да смо видели на сцени видели и Џеј-Џеја, прошлогодишњег победника из Базела који је представио своју нову песму Unknown.

Када је реч о финалу, срећа је што је већ најављено да ћемо у суботу гледати раније победнике Руслану, групу „Лорди“ и Александра Рибака који ће наступити поводом великог јубилеја, али то не значи да нам домаћини нису припремили још неки ревијални експеримент.

Све то ћемо гледати, али ћемо и здушно навијати за групу „Лавина“ која у финалу наступа под редним бројем 9.

Директан пренос финала пратите сутра од 21 час на РТС 1, РТС Свет, Радио Београду 1 и мултимедијалној платформи РТС Планета. Најважније детаље моћи ћете да читате и на Интернет порталу РТС-а.

Европска радиодифузна унија (European Broadcasting Union) и њени чланови обележавају 70 година такмичења "Eurovision Song Contest". Три такмичарске музичке вечери, са великим финалом као крунским догађајем, испраћен је богатим програмом, промовисањем нових дигиталних платформи, уз посебне садржаје за регистроване фанове...

Редослед наступа

1. Бугарска – DARA: Bangaranga
2. Азербејџан – JIVA: Just Go
3. Румунија – Alexandra Căpitănescu: Choke Me
4. Луксембург – Eva Maria: Mother Nature
5. Чешка – Daniel Zizka: CROSSROADS
6. Јерменија – SIMÓN: Paloma Rumba
7.Швајцарска – Veronica Fusaro: Alice
8. Кипар – Antigoni: JALLA
9. Летонија – Atvara: Ēnā
10. Данска – Søren Torpegaard Lund: Før Vi Går Hjem
11. Аустралија – Delta Goodrem: Eclipse
12. Украјина – LELÉKA: Ridnym
13. Албанија – Alis: Nân
14. Малта – AIDAN: Bella
15. Норвешка – JONAS LOVV: YA YA YA

У овом полуфиналу, ван конкуренције, такође гласају и наступају “Big 5”/домаћини:

Француска – Monroe: Regarde !
Аустрија (домаћин финала) – COSMÓ: Tanzschein
Уједињено Краљевство – LOOK MUM NO COMPUTER: Eins, Zwei, Drei

Бечка сецесија и „Грин рум“

Водитељи програма су Викторија Сваровски и Михаел Островски.

У срцу бине на којој ће се одвијати музичко надметање је ЛЕД површина у виду закривљеног листа. Дизајн осликава креативни дух бечке сецесије – кључног уметничког покрета у Аустрији.

Простор за предах за уметнике и делегације током наступа уживо, дизајнирао је Флоријан Видер, који је био инспирисан културом бечких „кофи-хауса".

Призната и као нематеријална културна баштина Унеска, таква култура представља много више од пуког уживања у кафи – она отелотворује посебну филозофију живота и дубоко укорењену друштвену традицију уграђену у аустријско друштво.

„Грин рум" тако постаје бечки „кофи хаус" – и самим тим, место сусрета, емоција и заједничког искуства људи из целог света – у Аустрији. Током наступа уживо, ова „кафана“ ће имати власницу – водитељку Јутарњег програма FM4, Емили Бусвин.

Систем гласања (која су правила за учеснике а која за „остали свет")

По десет најбољих земаља из сваког полуфинала одређују и жири и гласови публике. Земља домаћин – Аустрија, заједно са „Великом четворком“ (Француском, Немачком, Италијом и Уједињеним Краљевством) директно је у финалу. Док су Немачка и Италија наступале и гласале у првом полуфиналу, вечерас ће то учинити Аустрија, Француска и Уједињено Краљевство.

Свака држава учесница даје два независна сета поена: Стручни жири и публика (телевоут + онлајн гласање). Оба се сабирају у коначан резултат. Специфични системи гласања који се користе на такмичењу мењали су се током година, али добро познати формат додељивања поена од 1 до 8, затим 10 и коначно 12 – на снази је од 1975. године.

Како организатори преносе на званичном евровизијском порталу, eurovision.com, без обзира на метод гласања који се користи – жири, телефон или СМС – земље не могу да гласају за своје песме, односно представнике. Највише се може гласати 10 пута. Земље учеснице, добиће тачне бројеве које носе учесници и информације о времену током којег могу гласати на екранима током преноса. За оне из остатка света, гласање је могуће на адреси www.esc.vote.

За гласаче из земаља учесника, током полуфинала, гласање се отвара након што је изведена последња песма и трајаће нешто мање од 20 минута. Може се гласати само у полуфиналу у којем ваша земља наступа. Немачка и Италија гласале су у првом полуфиналу. Аустрија, Француска и Уједињено Краљевство то чине вечерас.

„Лавина" у великом финалу

Група „Лавина“ победила је на овогодишњој Песми за Евровизију и постала представник Србије у Бечу. Реч је о првом метал-бенду који наступа за Србију на великом европском музичком такмичењу, и који је песмом Крај мене ушао у финале.

Од петнаест земаља које су се такмичиле у првом полуфиналу, у велико финале заказано за суботу 16. маја, осим Србије, пласирале су се Грчка, Финска, Белгија, Шведска, Израел, Хрватска, Молдавија, Литванија и Пољска.

Јубиларно издање Евровизије тако представља не само музички спектакл већ и глобални културни догађај који, и после 70 година, наставља да повезује публику широм света под слоганом „Уједињени музиком“.

„Моја Евровизијска журка“ се враћа на Roblox (Роблокс)

Roblox (Роблокс) може бити ваш пратилац и током друге полуфиналне вечери Евросонга. „Моја Евровизијска журка“ 2026 је званична активација Евровизије на Роблоксу. И након првог изласка у Базелу, игра се враћа за 70. годишњицу окупљајући младе генерације око виртуелне евровизијске сцене.

Током преноса уживо, игра ће постати пратилац на другом екрану са ажурирањима у реалном времену, најзанимљивијим тренуцима наступа и прославама у игри. Играчи ће имати прилику да плешу уз неке од највећих хитова Евровизије, прате резултате у реалном времену, па чак и упознају овогодишње извођаче (у Роблокс форми).

Активација ће бити доступна пре преноса пружајући фановима прилику да се виртуелно повежу са другим пријатељима Евровизије широм света, као и да се упознају и поздраве са неким од уметника Евровизије.

Описала је и сарадњу са Жељком Јоксимовићем. 

„На проби осећала сам се сјајно на сцени. Чула сам како ми аплаудирају и подржавају ме, што је сјајно, тако да сам изузетно узбуђена”, рекла је Дара.

Екипа РТС разговарала је и са групом „Лорди”, а, као што су момци из „Лавине” открили, ова група је њима била велика инспирација.

На питање о томе, како се осећају када то чују, чланови овог метал састава, који су најавили и нове песме, рекли су да је осећај – фантастичан: „То је сјајно. Пре нас није било толико хеви метала или хард рока на Евровизији, али после нас у последњих двадесет година таквих наступа је све више. То је сјајно. Такви су Манескин, Блајнд ченел, ове године Србија”.

„Највише сам се плашио да ћу испустити микрофон. У једном тренутку смо чак размишљали о микрофону као код Бритни Спирс, али смо се, ипак, опредили да га држим у руци, јер тако даје бољу енергију“, истиче Серен Торпегард Лунд, представник Данске на Евровизији, у ексклузивном интервјуу за Радио Београд 202.

Сада о томе говори кроз смех, али му није било свеједно на многобројним пробама. Млади Данац је постао један од фаворита публике. Наступа у другој полуфиналној вечери такмичења, а на питање да ли очекује већу подршку публике или жирија, каже да нема дилему: „Надам се да ћу добити и једну и другу. Идем на победу“.

Он је пажњу публике привукао емотивним наступом и чврстом одлуком да песму изведе на матерњем језику. Већ је изградио озбиљну каријеру кроз позориште и мјузикле, а данас важи за једног од најзанимљивијих нових извођача у овом делу Европе.

Дански представник је слушаоцима популарне Двестадвојке открио како изгледа припрема за један од најзахтевнијих наступа на овогодишњој Евровизији.

„Полако почињем да схватам шта се заправо дешава. Имам осећај као да моје тело скупља огромну количину енергије коју морам да ослободим. Једва чекам да изађем на сцену“, каже Серен.

Представља своју земљу песмом „Før Vi Går Hjem“ и констатује да су дански језик људи сматрали чудним, али оцењује да га данас ипак „доживљавају као леп“. Управо је његов избор да пева на матерњем језику упркос томе што многи сматрају да то може бити ризик на Евровизији, изазвао велики број коментара на друштвеним мрежама.

„Знао сам да можда то није најпаметнија, посебно зато што као земља у финалу нисмо имали предстваника који пева на данском језику још од 1997. године. Статистички гледано, то је можда била глупа одлука, али мени је деловало исправно. Поносан сам што сад одједном људи сматрају дански језик лепим“, наглашава Серен.

Пласман у финале имао би посебно значење за њега и његову земљу.

„Ако уђем у финале, то ће бити први пут после 29 година да се то догодило једној песми на данском језику. Ако победим, то би била прва победа наше земље песмом на данском још од 1963. године. То би било потпуно нестварно“, констатује Серен.

Његово искуство из мјузикла и позоришта јасно се види на сцени, а Серен признаје да му је управо то помогло да кроз наступ пренесе емоцију и причу чак и публици која не разуме текст песме.

„То је и била поента. Желео сам да људи осете причу кроз сценски наступ, кореографију и емоцију, чак и ако не разумеју језик. Зато ми много значи када неко то препозна“, каже он откривајући значење песме и две различите поруке које она носи.

„Песма говори о томе да се стално враћате особи за коју знате да ће вас повредити, али не можете да јој одолите. Са друге стране, то је и прича о одрастању кроз ноћни живот, изласке и све грешке које правимо. Кроз те грешке упознајемо себе и ја сада, када имам 27 година, први пут у тим околностима осећам и кажем себи како је време да кренем кући“, открива Серен.

Овај млади Данац не крије ни колико му Евровизија значи још од детињства.

„Не памтим време када нисам гледао Евровизију. Мама ми је скренула пажњу на ово такмичење, тако да је оно одувек било део мог живота. Када неко каже да не гледа Евровизију, мени је то потпуно незамисливо“, закључује Серен Торпегард Лунд.

Друго полуфинално вече је на програму у четвртак од 21.00 на Првом програму РТС-а.

Вечерас пратимо трку мелодија у којој учествују: Бугарска, Азербејџан, Румунија, Луксембург, Чешка, Јерменија, Швајцарска, Кипар, Летонија, Данска, Аустралија, Украјина, Албанија, Малта и Норвешка.

Редослед наступа

1. Бугарска – DARA: Bangaranga
2. Азербејџан – JIVA: Just Go
3. Румунија – Alexandra Căpitănescu: Choke Me
4. Луксембург – Eva Mariјa: Mother Nature
5. Чешка – Daniel Zizka: CROSSROADS
6. Јерменија – SIMÓN: Paloma Rumba
7.Швајцарска – Veronica Fusaro: Alice
8. Кипар – Antigoni: JALLA
9. Летонија – Atvara: Ēnā
10. Данска – Søren Torpegaard Lund: Før Vi Går Hjem
11. Аустралија – Delta Goodrem: Eclipse
12. Украјина – LELÉKA: Ridnym
13. Албанија – Alis: Nân
14. Малта – AIDAN: Bella
15. Норвешка – JONAS LOVV: YA YA YA

Специјални наступи – ван конкуренције

У овом полуфиналу такође гласају и наступају “Big 5”/домаћини:

Француска – Monroe: Regarde !
Аустрија (домаћин финала) – COSMÓ: Tanzschein
Уједињено Краљевство – LOOK MUM NO COMPUTER: Eins, Zwei, Drei

Водитељи програма су Викторија Сваровски – ТВ водитељка, предузетница, модел, дизајнерка и певачица, и Михаел Островски, филмски и телевизијски глумац, као и популарни водитељ.

Када је реч о сцени, срце бине је ЛЕД површина у облику закривљеног листа. Спектакуларни дизајн осликава креативни дух бечке сецесије – кључног уметничког покрета у Аустрији који лежи у средишту концепта сценографије Евросонга у Бечу.

„Грин рум" – важан елемент сценографије

Простор за одмор у коме седе уметници и делегације током наступа уживо, резултат је дизајна Флоријана Видера и инспирисан културом бечких „кофи-хауса".

Званично призната као нематеријална културна баштина Унеска, таква култура представља много више од пуког уживања у кафи – она отелотворује посебну филозофију живота и дубоко укорењену друштвену традицију која је уграђена у аустријско друштво, наводе организатори овогодишњег такмичења за најбољу песму Европе.

„Грин рум" тако постаје бечки „кофи хаус" – и самим тим, место сусрета, емоција и заједничког искуства људи из целог света – у Аустрији. Током наступа уживо, ова „кафана“ ће имати власницу – водитељку Јутарњег програма FM4, Емили Бусвин.

Систем гласања за учеснике и „остали свет"

Гласови публике и жирија одређују десет најбољих земаља из сваког полуфинала. Земља домаћин – Аустрија, заједно са „Великом четворком“ (Француском, Немачком, Италијом и Уједињеним Краљевством), не такмичи се у полуфиналу, али гласа њихова публика као и њихов стручни жири.

Док су Немачка и Италија наступале и гласале у првом полуфиналу, вечерас ће то учинити Аустрија, Француска и Уједињено Краљевство. Очекује се да ће друго полуфинале (мада организатори део програма држе у тајности) отворити победничка нумера Џеј Џеја са прошлогодишњег Евросонга  –  Wasted Love, као и да ће током вечери он гледаоцима и слушаоцима представити своју нову песму.

Свака држава учесница даје два независна сета поена: Стручни жири и публика (телевоут + онлајн гласање) Оба се сабирају у коначан резултат.

Специфични системи гласања који се користе на такмичењу мењали су се током година, али добро познати формат додељивања поена од 1 до 8, затим 10 и коначно 12 – на снази је од 1975. године.

Како организатори преносе на званичном евровизијском порталу, eurovision.com, без обзира на метод гласања који се користи – жири, телефон или СМС – земље не могу да гласају за своје песме, односно представнике.

Највише се може гласати 10 пута. Земље учеснице, добиће тачне бројеве које носе учесници и информације о времену током којег могу гласати на екранима током преноса. За оне из остатка света, гласање је могуће на адреси www.esc.vote.

За гласаче из земаља учесника, током полуфинала, гласање се отвара након што је изведена последња песма и трајаће нешто мање од 20 минута. Може се гласати само у полуфиналу у којем ваша земља наступа. Немачка и Италија могу гласати у првом полуфиналу. Аустрија, Француска и Уједињено Краљевство могу гласати у другом полуфиналу.

У великом финалу, гласање ће се отворити непосредно пре извођења прве песме. Остаће отворено током свих наступа и отприлике 40 минута након што је изведена последња песма.

„Лавина“ у великом финалу

Група „Лавина“ победила је на овогодишњој Песми за Евровизију и постала представник Србије у Бечу.

Реч је о првом метал-бенду који је наступио за Србију на великом европском музичком такмичењу, и који је песмом Крај мене ушао у финале.

Од петнаест земаља које су се такмичиле у првом полуфиналу, у велико финале заказано за суботу 16. маја, осим Србије, пласирале су се Грчка, Финска, Белгија, Шведска, Израел, Хрватска, Молдавија, Литванија и Пољска.

Јубиларно издање Евровизије тако представља не само музички спектакл већ и глобални културни догађај који, и после 70 година, наставља да повезује публику широм света под слоганом „Уједињени музиком“.