Lideri Zapadnog Balkana o ulaganjima u obnovljive izvore energije; Vučić: Jedni drugima možemo mnogo da pomognemo

Predsednik Aleksandar Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da je juče, na 15 stepeni, u Srbiji potrošeno 11 miliona kubnih metara gasa.

Zbog velike potrošnje struje, Srbija je počela da troši gas iz rezervi.

Napominje da cena gasa, sa transportnim troškovima od preko 1.000 dolara, dostiže 1.500 dolara.

Da smo ukinuli rudnike uglja, ne bismo imali struju, rekao je predsednik.

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski rekao je da je ovo prilika da se iskoriste mogućnosti zelene energije u zemljama Zapadnog Balkana, ali da razvijemo ovaj region kao mesto stvaranja zelene energije.

Napomenuo je da smo svedoci podela i nerazumevanja u poslednjih 30 godina.

"U prethodnom periodu smo u regionu videli stvaranje jednog regiona saradnje, dobrosusedskih odnosa. Želim da vas podsetim da je saradnja jedni način da se prevaziđe kriza i stvori stabilniji energetski sistem koji će privući više investitora", rekao je Kovačevski.

Nijedna zemlja ne može sama od sebe da reši probleme, istakao je on i dodao da prilike ukazuju da možemo iskoristiti globalnu krizu da bi ovaj region bio centar energetskih potencijala.

Prema njegovim rečima, fokus Vlade Severne Makedonije je proizvodnja energije i hrane.

"Ovde smo pričali o proizvodnji energije i kako izaći na kraj sa posledicama krize. Kako dugoročno postaviti određene elemente koji će pomoći Vladi Severne Makedonije da nastavi sa razvojem. Današnja prilika je da se sastanemo sa investitorima iz Norvešeke, želim da ih pozovem da ulažu u Severnu Makedoniju i region", rekao je premijer Severne Makedonije.

Kovačevski je najavio da je namera Severne Makedonije da napravi kapacitet do jedan gigavat zelene energije. 

Premijer Crne Gore Dritan Abazović naglasio je da tema nije mogla više da bude pogođena, da je pogođeno u centar, jer su ne samo države Zapadnog Balkana nego i čitava Evropa pogođene energetskom krizom.

"Ono što možemo da kažemo da je neki zajednički zaključak da su zemlje Zapadnog Balkana izuzetno otvorene za iskustva skandinavskih zemalja, naročito Norveške, kada je u pitanju izgradnja novih energetskih objekata", rekao je Abazović.

Ukazao je da je najviše reči bilo o obnovljivim izvorima energije, proizvodnji zelene energije.

"To je posebno značajno za Crnu Goru, koja želi da se brendira kao zelena destinacija i kojoj je dominantan udeo BDP-a od turizma. Mi možda smo najviše osetili taj disbalans između proleća i zime kada proizvodimo električnu energiju i letnjih meseci kada uvozimo električnu energiju", dodao je Abazović.

Ukazao je da je to potpuno neprihvatljiv koncept, kao i da većina crnogorskih gradova ima više od 250 sunčanih dana.

Poručio je da je cilj da se krene u izgradnju novih energetskih objekata.

"Zadnjih 40 godina, još od bivše Jugoslavije, nismo gradili značajnije energetske objekte, bili su neki, ne treba ni to zanemariti, ali naša ambicija je da imamo veliku aktivu u izradnji novih energetskih objekata naročito solarnih elektrana, vetroelektrana i ideja je da za početak radimo sladište tečnog gasa u luci Bar, a da to može da se dovede u vezi sa gradnjom centrale koja bi proizvodila električnu energiju na gas", naglasio je Abazović.

Dodao je da je bilo debate oko toga da će rast privrede u regionu usloviti i veću potrošnju.

"Verujem da smo svi posvećeni jednom zajedničkom cilju – mi želimo da radimo zajedno i potpuno je bio opravdan apel koji se mogao čuti od ljudi za govornicom da moramo više da obratimo pažnju kako zajednički da nastupamo i prema trećim tržištima i kako da vidimo mogućnost da se projekti koji bi bili zajednički mogu implementirati na ovom prostoru", poručio je Abazović.

Opšte očekivanje svih je da umanjimo energetsku zavisnost i da idemo ka izgradnji energetskih objekata iz obnovljivih izvora energije, da budemo mnogo više zeleni prizvođači, zaključio je Abazović.

Predsedavajući Veća ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija poručio je da se u Bosni i Hercegovini proizvede više električne energije nego što je to potrebno za potrošnju unutar same BiH.

"Naravno, količina električne energije koju mi izvezemo umnogome zavisi i od toga kakva je hidrološka situacija u zemlji", dodao je Tegeltija.

Ukazao je da su najveća ograničenja i problemi postrojenja koja su davno izgrađena i da su osim jedne nove termoelektrane, koja je izgrađena pre nekoliko godina, sve to postrojenja koja traže mnogo ulaganja i modernizaciju.

Dodao je da se u BiH oko 60 odsto električne energije proizvodi iz termoelektrana i da se moraju menjati neke pozicije.

"Svesni smo da je za rešenja ovih problema i većine problema naših zemlja potrebna regionalna saradnja. Mi smo u regionu, zajedno sa Srbijom, pokrenuli prvu ozbiljnu investiciju koja predstavlja zajedničku izgradnju hidroelektrane Buk Bijela", naglasio je Tegeltija.

Dodao je da zbog unutaršnjih nesporazuma u BiH još nije počeo proces izgradnje te hidroelektrane.

"Ove poruke o zajedničkim ulaganjima su jako dobra poruka i onima koji pokušavaju ovaj proces da blokiraju oko HE Buk Bijela, da shvate da to ne donosi nikome dobro, već samo štetu", naglasio je Tegeltija.

Ističe da postojeće kapacitete u BiH treba modernizovati, ali zadržati u državnom vlasništvu, jer samo tako se obezbeđuje dovoljna količina električne energije.

"Otvoreni smo za sva druga ulaganja, posebno u obnovljive izvore energije, ali da li su potrebne samo privatne investicije. Ja sam pristalica da se to radi kao javno-privatno partnerstvo, da država ima deo svog učešća u tome", dodao je Tegeltija.

Poručio je i svim investitorima koji su bili danas na skupu da je tržište Bosne i Hercegovine otvoreno za izgradnju novih kapaciteta tzv. obnovljivih izvora energije.

Premijer Albanije Edi Rama rekao je da se nada kako će biti stvoreno regionalno tržište energenata, kako bi zemlje Zapadnog Balkana imale lakši pristup energiji i investicijama u sektoru energetike.

"Ovo je bilo neophodno okupljanje u vreme rata, kada bombe padaju i pogađaju nekoga u Ukrajini, a energetska kriza i cene zbog rata pogađaju celu Evropu. Bez ikakve sumnje u ovim teškim vremenima, ono što smo ranije rekli kada smo započeli Otvoreni Balkan i zalagali se za širu regionalnu saradnju, postaje sve očiglednije da moramo da regionalizujemo naša tržišta i da u energetici idemo izvan naših granica", rekao je Rama.

Objasnio je da su lokalna tržišta zemalja Zapadnog Balkana mala i da, ako se zemlje pojedinačno budu bavile pitanjem energetike i nabavkom energenata, oni mogu biti samo skuplji.

"Ako bismo nastupali na regionalni način u energetici, možemo imati jednostavniji pristup finansijama i snažniji kontakt sa privatnim sektorom", istakao je Rama.

Zahvalio je vladama Srbije i Norveške što su omogućile da započnu razgovori sa ljudima koji imaju najbolja strukturna znanja u ovoj oblasti, Norvežanima.

Rama je izrazio nadu da će razgovori biti nastavljeni i da će imati uz sebe norveške prijatelje, kako bi zemlje Zapadnog Balkana napravile master plan za regionalno tržište i mapu puta za ulaganja u obnovljive izvore energije.

Želim da zahvalim organizatorima na ovoj prilici za produbljivanje dijaloga, napomenuo je Rama.

Zamenik ministra energetike i specijalni izaslanik premijera Kraljevine Norveške Andreas Eriksen rekao je da je ova konferencija isto toliko važna koliko je i blagovremen zajednički izazov da obezbedimo sigurne izvore energije za bolju budućnost.

"Moramo delovati odmah kako bismo obezbedili dobru budućnost za naše narode. Vidim ovde mnogo kompanija iz Norveške u oblasti obnovljivih izvora, koje mogu da prenesu svoje znanje i iskustvo", naveo je Eriksen na zajedničkoj konferenciji za medije.

Naglasio je da zelena energija može da podstakne zelenu tranziciju u celom regionu.

"Sa moje tačke gledišta, ova konferencija je važna isto koliko i naš zajednički izazov da obezbedimo sigurnije izvore energije u ovo vreme neizvesnosti", rekao je Eriksen.

Dodao je će napori u tom pravcu doprineti da okruženje bude više nastrojeno prema investitorima i zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću što se bavi tom temom.

"Mi smo počastovani što smo ovde, da podelimo naša znanja, naše firme već sarađuju sa srpskom vladom, pred nama je puno napornog posla, kako bismo ovo ostvarili i pomogli vam u vašoj energetskoj tranziciji", naveo je Eriksen.

Izaslanik je naglasio da je cilj projekta da bude deo regionalne inicijative za jačanje prekogranične saradnje, kako bi zemlje povećale svoju otpornost u oblasti energetike.

"Za dve nedelje će predsednik Vučić posetiti Norvešku. Želimo vam puno sreće u tome da poboljšate vaše energetske sistem u budućnosti", rekao je on i Eriksen uz napomenu da je impresioniran organizacijom konferencije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je za Srbiju ovo pitanje o kojem su danas razgovarali od ključnog značaja kako kratkoročno, tako i srednjoročno i dugoročno.

"Mi radimo sa Norvežanima i dobili smo od njih preporuke šta kao Srbija moramo da uradimo. Dobili smo kratkoročne, srednjoročne i dugoročne prioritete. Ogroman je nivo investicija koje će morati da budu u energetiku, govorim o Srbiji samo u zavisnosti od izvora od 17 do 32 milijarde evra u godinama pred nama da bismo mogli da opstanemo i imamo dovoljno gasa, struje i nafte", naglasio je Vučić.

Istakao je da će to biti novi razlog rasta, jer to je i jedna prilika uz sve probleme sa kojima se suočavamo.

"Ali, ono što su naši zaključci danas je da idemo na formiranje regionalnog tržišta i da pokušamo jedni drugima da pomažemo, jer ne možemo svi da imamo sve. Neki imamo višak struje u zimskom neki u letnjem periodu, neki imamo veće gasne kapacitete, neki će tek da prave svoje gasovode", dodao je Vučić.

"Jedni drugima možemo mnogo da pomognemo i samo zajednički možemo da obezbedimo budućnost", poručio je predsednik Srbije.

Istakao je da ovo nije važno pitanje samo ove zime, već i za one koje nam predstoje. "Pitanje je kada i kako će se ratni sukobi okončati", dodao je Vučić.

Ukazao je da su razgovarali i sa norveškim investitorima.

Poručio je da Srbiju čekaju velike i teške reforme i kroz naša javna preduzeća.

"Kao i 2014. godine, kada smo imali finansijsko-fiskalne reforme, sada će nam biti potrebne tako teške reforme u energetskom sektoru. Moraćemo sebe da menjamo, da bismo mogli da napravimo sigurnu budućnost za našu zemlju", zaključio je Vučić.

Nakon završetka regionalne konferencije "Mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu", lideri Zapadnog Balkana obraćaju se na konferenciji za medije.

Naši napori da nađemo neko rešenje po pitanju klimatskih promena je nešto što nastavljamo da radimo, poručio je zamenik ministra energetike i specijalni izaslanik premijera Kraljevine Norveške Andreas Eriksen.

"Ja se bavim tim pitanjima i znam koliko je važna saradnja i znam da je bliska saradnja u regionu sa fokusom na razmeni energenata neophodna ako ćemo da rešimo ovu trilemu: bezbednosti izvora energije, klimatskih promena i uopšte onoga što se dešava", dodao je Eriksen.