Može li Šumadija da se zaliva sa Avale

Matovići žive u Trnavi kod Čačka. Imaju pet hektara zemlje. Zalivaju tri hektara pod voćem i povrćem, vodom iz potoka. Vremenom, kažu, sve je više problema jer je vode manje.

"Mi smo ovih godina zalivali tu iz potoka, pregrađivali smo potok, ali kako koja godina ide tu je sve manje vode i postaje nam veliki problem. Širi se površina koju radimo pa nam sve više vode treba. I onda smo bili primorani da kopamo arterski bunar. Pošto ovi plitki bunari to kod nas slabo ima i teško, hoće da presuši", kaže Ivan Matović iz Trnave.

Nekada su se veće bašte zalivale dolapima koje su pokretali konji. Danas mnogo više bunara ostaje bez vode jer su podzemni kanali sve dublji, a jedno istraživanje Geološkog zavoda pokazalo je da bunari češće presušuju tamo gde ima arteskih bunara.

"Tamo gde ima ovih bušenih bunara, dolazi do precrpljivanja, negde gde se izvode zemljani radovi pa se remeti prirodni tok podzemnih voda ili gde se vrši preterana eksploatacija šljunka ili gde se krče šume ili tamo gde se grade površinske akumulacije gde se smanjuje proticaj površinskih tokova", ističe dr Goran Marinković hidrogeolog iz Geološkog zavoda Srbije.

Milojko Lazić, hidrogeolog navodi da drastične prirodne pojave kao što su zemljotresi i neki drugi još, poplave, pa i neke antropogene pojave kao što su eksploatacija kamenolomima, rudnicima i slično gde se vrše miniranja, svi ti potresi dovode do promena, a i naravno zemljotres može da drastično izmeni strujnu sliku u podzemlju.

Ako su blizu bunara ili pumpe septičke jame, štale ili deponije, voda će biti zagađena. Ispravnost vode zavisi od načina na koji se bunar gradi i štiti, ali i od karakteristika zemljišta. Pre pet godina Institut "Batut" je kontrolisao vodu iz bunara slučajnim uzorkom.

"Pregledano je jedan izvestan broj bunara u kojima je utvrđeno u jednoj trećini bunarskih voda prisustvo Ešerihije koli. Takođe je utvrđeno i prisustvo od fizičko-hemijskih parametara prisustvo nitrata, nitrita i u jednom manjem procentu arsena i to najviše u Vojvodini", ukazuje Dr Dragana Jovanović iz Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut".

Za arteški bunar dubine od 50 do 200 metara država daje subvencije od 80 procenata, a za sistem za navodnjavanje i opremu 60 odsto. Hidrogeolozi kažu da je potrebno graditi mreže tehničke vode, jer nije ni racionalno ni razumno da se voda za piće koristi za zalivanje. Imaju i zanimljive predloge.

"Može da se razmotri mogućnost da se zahvataju vode Save i Dunava i podižu na nivo Avale i odatle prirodnim padom da se navodnjavaju niži tereni Šumadije. Srbija bi morala da ubrza izradu osnovne hidrogeološke karte. Ona je podloga za sve naše planiranje kad su podzemne vode u pitanju", dodaje Marinković.

Najbolji primer navodnjavanja su veštački kanali i hidrosistemi kakav je kanal Dunav-Tisa-Dunav. Građen je 20 godina i završen još pre skoro pola veka. Izgleda, da će u budućnosti uslov za razvoj agrara biti i prokopavanje kanala za navodnjavanje.