Šta su lažne vesti, ko ih i gde plasira i zašto verujemo u njih

Profesorka Milica Kulić objašnjava da je lažna vest određeni medijski sadržaj koji je dokazano lažan ili nije potpuno istinit, a najčešće ima političke implikacije.

"Pod lažnim vestima se sada podrazumeva svašta, pa i ono što se negde vama desilo. Neko je prekrojio sadržaj, plasirao u etar i to je bilo zanimljivo. Karakteristika lažnih vesti je da su zanimljive, obične su najčešće dosadne. Problem je samo što taj slučaj pokazuje određene novinarske manjkavosti. Novinar nije proverio informaciju, nego je samo preneo, iako je provereno lažna", ističe Kulićeva.

Kaže da se često pod lažnim vestima podrazumeva i satira, iako je njena namera potpuno suprotna – da ukaže na problem, a ne da ga sakrije.

"Takva vest takođe može da postane dominantna. Na prošlim izborima je bilo jako duhovito da je papa Franja podržao Trampovu kandidaturu. To je preneto gotovo milion puta", kaže Kulićeva. 

Ističe da kreiranje lažnih vesti donosi i novac, kao i da je istraživanje u šest država pokazalo da je trećina vesti o kovidu-19 bila lažna.

"Priroda ljudi je da veruju" 

Psihijatar i psihoterapeut Zoran Ilić kaže da je priroda ljudi da veruju, naročito u negativne i katastrofične vesti.

"Mi u stvari samo potvrđujemo ono što već znamo. To se zove pristrasnost potvrđivanja. Mi već unapred odbacujemo svaku vest koja je suprotna sa onim što već imamo kao uverenje. To znači da iznova i iznova samo potvrđujemo ono što već znamo", objašnjava Ilić.

Kaže da su autoriteti ti koji serviraju nešto u šta verujemo, a da problem nastaje kada počinjemo da ne verujemo autoritetima.

"Svaka vest se vrlo brzo selekcioniše da li je istinita ili ne. Mi to radimo gotovo svesno. Nije iracionalno to što nas vodi, već želimo da potvrdimo šta je u svemu tome ono što će nam pomoći da savladamo svoj strah", ističe Ilić.

"Publika sve manje veruje tradicionalnim medijima" 

Milica Kulić kaže da društvene mreže jesu idealna, ali ne i jedina platforma za širenje lažnih vesti.

"Publika sve manje veruje tradicionalni medijima. Smatraju ih zatvorenim, smatraju da se novinar prilično udaljio od onih u čijem interesu treba da izveštava, a to su građani", naglašava Kulićeva.

Smatra da mlađa publika apsolutno ne prati tradicionalne medije.

"Oni se informišu vestima koje dobijaju od svojih prijatelja preko društvenih mreža. Imate apsolutnu polarizaciju u medijima koja je globalna i ljudi od nje beže u alternativne izvore na društvenim mrežama i okružuju se sličnim mišljenjima", objašnjava Kulićeva.

Ističe da nije oduševljena postupkom pojedinih američkih televizija koje su prekinule prenos obraćanja Donalda Trampa zbog sumnje da ne govori istinu.

"Bolje bi bilo da redakcija opskrbi novinara tim informacijama, da postavi pitanja predstavniku vlasti i sačeka odgovor. To bi bio najidealniji scenario. Bojim se onoga u šta ovo može da se izvitoperi, bojim se da ne skliznemo iz onoga što jesu kvaliteti istraživačkog novinarstva u istražno novinarstvo, pa da nema više ni istine ni novinarstva", ističe Kulićeva.

Kaže da lažne vesti mogu mnogo da utiču na stavove ljudi, a da su predikcije da će uticati sve više.

"Laž leti, istina šepa za njom" 

Zoran Ilić kaže da su svi na meti lažnih vesti, ali da u lažne vesti ne veruju oni koji sporo razmišljaju i koji su studiozni.

"Ako smo okruženi sličnima, plasiraćemo vesti njima, a i iznova potvrđivati da su naše vesti dobre. Često se utrkujemo ko će prvi da objavi vest, naročito ako je senzacionalistička", objašnjava Ilić.

Kaže da uvek treba preispitati istinitost, "kopati" i tragati za kredibilnim izvorima.

"Laž leti, istina šepa za njom, rekao je Svift još 1710. godine. U ovoj eri pandemije informacija je jako važno da samo malo usporimo i potražimo istinu koja nije samo naša istina", naglašava Zoran Ilić.