Da se labudovi ne gnezde u smeću – Beograd konačno kreće u akciju čišćenja Dunava

Labud u smeću – već uobičajena slika na našim rekama. Da bi sprečili zagađenje reka otpad ne treba da bacamo svuda.

Na obali Dunava na Adi Huji, postavljeni su kontejneri za selekciju otpada, a biće nabavljeni i brodovi koji će sakupljati otpad.

„Ideja nam je da putem tog broda koji ćemo kupiti uz pomoć Evropske unije, da taj otpad prikupljamo kao prvo. Kao drugo, imamo nameru da kupimo katamaran koji će na sebi imat i postrojenje koje će da prikuplja otpad oko dve hiljade splavova, ili 20 hiljada, ne znam tačno koliko ih ima. I sve što pluta pored obale mi ćemo tim katamaranom prikupljati i dalje reciklirati“, navodi Radislav Radović, direktor „Eko zone“ Ada Huja.

U projektu učestvuju i luke Italije, Grčke, Crne Gore, Albanije, Slovenije, Hrvatske. Zadar je na primer dobio prenosne senzore za ispitivanje kvaliteta vazduha i meteo stanice.

„Najvažnije što treba spomenuti to su ti eko otoci. Oni su opremljeni sa pet različitih kontejnera za zbrinjavanje različitih vrsta otpada, i naravno to koristimo u našoj putničkoj luci. U jednom delu imamo mesta za ribare i tamo smo pozicionirali mesta za eko ostrva“, objašnjava Željko Knežević iz Lučke uprave Zadar.

Na 645 kilometara plovnog puta Dunava nema stanice za odlaganje otpada.

„Želimo da pomognemo svim državama učesnicama da smanje otpad u rekama i moru. Od projekta EKOVEJVS se očekuju preporuke o tome kako da se upravlja otpadom sa reka, gde da se odlaže i reciklira“, kaže Debora Marulo iz Luke Taranto u Italiji.

A da bi labudovi prestali da se gnezde u otpadu treba rešiti divlje deponije u koritima reka, bacanje otpada oko splavova i izlivanje kanalizacije.