Može li Evropa da se brani bez Amerike

Evropska komisija, koja će u martu predložiti novu stragiju odbrane, procenjuje da je Evropi potrebno 500 milijardi ulaganja u odbranu u sledećih deset godina, da bi ostala bezbedna.

Tri godine od početka rata u Ukrajini i na početku novog Trampovog mandata, zajednička evropska odbrana postala je jedna od centralnih tema za EU. Slogan poljskog predsedavanja Uniji je "Bezbednost u Evropi". Tema prvog samita lidera EU u ovoj godini biće upravo odbrana.

Dve izjave, sa dve strane Atlantika, najbolje pokazuju u kom pravcu ide ova debata. Još u predizbornoj kampanji Tramp je više puta ponovio da u slučaju napada Rusije ne bi branio saveznike u Evropi koji ne plaćaju svoj deo računa u NATO savezu.

"Rekao sam jasno, ne bismo vas zaštitili. Čak bismo ohrabrili Ruse da rade šta god hoće, sve dok ne platite svoj račun", poručio je Tramp.

Drugu izjavu čuli smo ove nedelje od novog generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je u Evropskom parlamentu pozvao evropske zemlje da izdvoje mnogo više za odbranu ili, u suprotnom, počnu sa učenjem ruskog jezika.

Koliko košta evropska bezbednost

Ove poruke nagoveštavaju novu eru u evropskoj bezbednosti, u kojoj će znatno veće ulaganje u odbranu i vojnu industriju – biti imperativ.

Jedno od ključnih pitanja je može li EU sama da garantuje svoju bezbednost?

Rat u Ukrajini suočio je evropske zemlje sa realnošću. Evropa je decenijama izdvajala drastično manje za odbranu od Rusije, Kine i Amerike. Situacija se sada menja: pre 20 godina samo tri zemlje ispunjavale su propisani cilj NATO-a od dva odsto bruto društvenog proizvoda utrošenog na odbranu, a danas to čine dve trećine članica. Ali to je i dalje daleko manje od SAD koje troše 3,5 odsto, ili od Rusije koja je u 2024. utrošila čak sedam odsto svog BDP-a.

Novi evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus upozorio je da Rusija, čija ekonomija je prešla na ratni način funkcionisanja, za šest meseci proizvede količinu opreme i naoružanja jednaku onoj koju Nemačka ukupno ima u svojim skladištima.

Prvi čovek NATO-a Mark Rute pozvao je evropske zemlje da drastično uvećaju ulaganje u odbranu, ili se suoče sa ozbiljnim posledicama.

Prema njegovim rečima, Evropa danas nije u ratu, ali nije ni u miru, zbog čega mora da uloži znatno više od dva odsto BDP-a da bi ostala bezbedna.

"Kada kažem moramo da ulažemo više, to podrazumeva zajedničke, pametne nabavke, inovacije – ali i mnogo više utrošenih sredstava. Dva odsto nije ni izbliza dovoljno. Sada smo bezbedni, ali ako to ne uradimo, za četiri ili pet godina nećemo biti. Ko to ne želi, bolje da počne sa časovima ruskog jezika ili kupi kartu za Novi Zeland", rekao je Rute u Evropskom parlamentu.

Generalni sekretar NATO-a, kao i njegov prethodnik Stoltenberg, kaže da je Donald Tramp potpuno u pravu kada insistira da Evropljani odreše novčanik i preuzmu odgovornost za odbranu. Naglasio je da Amerikanci u ovom momentu i dalje snose 60 odsto troškova NATO-a, dok svi drugi, uključujući i Kanadu, pokrivaju preostalih 40 odsto.

Budućnost NATO-a sa ili bez SAD

Donald Tramp je u nekim skorijim izjavama ublažio ton i poručio da će SAD ostati deo NATO saveza, ako svi drugi saveznici preuzmu svoj deo tereta.

Mnogi stručnjaci ne veruju da će predsednik Tramp formalno napustiti NATO i potpuno se povući iz Evrope. Čak i kada bi to hteo, povlačenje desetina hiljada američkih vojnika i zatvaranje baza bio bi ogromni politički i logistički zahvat koji bi trajao godinama. Umesto toga, verovatniji scenario je ograničenje američkog prisustva u Evropi.

Gesine Veber iz Nemačkog Maršalovog fonda u Parizu kaže da koncept tzv. "uspavanog" NATO-a ima sve veću podršku i kod republikanaca i kod demokrata u SAD.

"Ideja 'uspavanog' NATO-a podrazumeva da bi Evropljani preuzeli većinu odgovornosti za evropsku odbranu i bezbednost. Bili bi zaduženi za pešadiju, većinu naoružanja, dok bi SAD pružali obaveštajnu podršku i nuklearni kišobran. Evropljani bi tako činili osnovu NATO-a, a Amerikanci bi to podržavali", navodi Veber.

Prema mišljenju Gesine Veber, ova ideja bliska je i novoj generaciji demokrata, koji ne dovode u pitanje NATO, ali dovode u pitanje "duboki" angažman i fizičko prisustvo u Evropi.

"Zato ova ideja odražava novu stratešku orijentaciju, koja je usmerena pre svega na utakmicu sa Kinom i region Pacifika. Ako EU žele da SAD ostanu prisutne, moraju diplomatski i politički da pokažu da to nije samo trošak već doprinosi zajedničkim interesima", smatra Veber.

Procene Evropske komisije navode da će u narednih desetak godina biti potrebno dodatno ulaganje od oko 500 milijardi evra u evropsku odbranu. Gde naći toliki novac i na šta ga potrošiti? Jednačinu dodatno komplikuje politička i ekonomska situacija u mnogim zemljama. Evropljani se suočavaju sa budžetskim problemima i za njih je sve teže da finansiraju velike ambicije.

Novi komesar za odbranu Andrijus Kubilijus, zajedno sa visokom predstavnicnom Kajom Kalas i komesarom za budžet bi trebalo da u martu pripremi predlog strategije odbrane, takozvani "Beli papir o odbrani". Ova strategija treba da definiše bezbednosne pretnje i potrebe, predloži načine finansiranja i moguće zajedničke projekte i programe.

Već početkom februara lideri EU će na vanrednom samitu razgovarati upravo o odbrani i podršci Ukrajini.

Ali već na početku debate deluje da će EU morati da ulaže mnogo više sredstava nego do sada na odbranu, koordinaciju i izgradnju odgovarajućih kapaciteta – čak i ako Amerika ostane deo NATO saveza.