sreda, 09.11.2022, 06:35 -> 23:47
Izvor: RTS, Bi-bi-si, En-bi-si, Njujork tajms
Sudeći po prvim rezultatima nijedna strana neće odneti veliku pobedu, republikanci imaju šansu da preuzmu Kongres gde vode sa 198 prema 173 dok je za pobedu potrebno 218, a demokrate da zadrže većinu u Senatu u kome je trenutni odnos 48 prema 47 od 100 mesta.
Senator savezne države Džordžije Rafael Varnok iz redova demokratske stranke i republikanski izazivač Heršel Voker odmeriće snage u drugom krugu izbora za Senat 6. decembra, jer nijedan nije dobio potrebnu, zakonom predviđenu većinu u prvom krugu.
Izbori u Džordžiji koji imaju izuzetan značaj pošto bi mogli da odrede koja će partija kontrolisati gornji dom Kongresa.
Građani države Mičigen su, osim na međuizborima za članove Kongresa, glasali i na referendumu o pravu na abortus.
Na osnovu 85 odsto prebrojanih glasova, za ustavom zaštićeno pravo na abortus glasalo je 55,6 odsto birača, dok je protiv bilo 44,4 procenata.
U Mičigenu je, prema zakonu donetom 1931. godine, zabranjeno obavljanje abortusa, a ovim referendumom, pravo na abortus biće zakonom zaštićeno.
I u Kaliforniji je, uz dosta ubedljiviju većinu, izglasano ustavom zaštićeno pravo na abortus. Za je glasalo 65,2 odsto, dok je protiv bilo 34,8 procenata birača. Pravo na abortus ubedljivo je, sa 76 odsto glasova za, izglasano i u Vermontu.
O istom pitanju glasalo se i u Kentakiju, ali i dalje je neizvesno koja je strana prevagnula.
U Merilendu i Misuriju legalizovana marihuana
U Arkanzasu, Merilendu, Misuriju, Severnoj i Južnoj Dakoti održani su referendumi o legalizaciji marihuane u rekreativne svrhe.
Legalizacija je izglasana u Misuriju – za je glasalo 53,1 odsto birača. U Merilendu je većina bila još ubedljivija. Za legalizaciju glasalo je 65 odsto građana.
Protiv legalizacije glasali su birači u Arkanzasu i Severnoj i Južnoj Dakoti.
Demokrata Maksvel Frost biće prvi pripadnik takozvane "generacije Z" (rođeni između 1997. i 2012) u američkom Kongresu.
"Ušli smo u istoriju! Ne otpisujte mlade ljude", napisao je Frost na Tviteru nakon pobede.
I am Congressman-Elect Maxwell Alejandro Frost and I will be the first member of Generation-Z in the United States Congress.
— Maxwell Alejandro Frost (@MaxwellFrostFL) November 9, 2022
WE MADE HISTORY!!! Don’t count young people out. pic.twitter.com/Nd3vr5iPT0
Dr Stevan Nedeljković, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu rekao je za RTS da je vrlo teško pratiti izbore u SAD i da ankete vrlo često greše.
"Međuizbori u SAD su značajni zbog ravnoteže i znače onoj strani koja nije na vlasti da povrati snagu", napomenuo je Nedeljković u Jutarnjem programu RTS-a.
Tužiteljka američke države Masačusets Mora Hili (51), postala je prva guvernerka jedne države u SAD koja se otvoreno deklarisala kao pripadnica LGBT populacije.
Ona je pobedila republikanca Džofa Dila, koga je podržavao bivši predsednik Donald Tramp.
"Želim da kažem nešto svakoj maloj devojčici i svakoj mladoj LGBT osobi. Nadam da ova pobeda pokazuje da možete biti šta hoćete i da vam niko ne može stati na put osim vaša ubeđenja, ali to se neće desiti. Stojim pred građanima ponosna što ću biti prva gej osoba koja je izabrana da bude guverner Masačusetsa", rekla je Hilova.
(Si-Bi-Es njuz)
Demokrata Džon Feterman doneće demokratama jedno mesto u Senatu tako što će odneti pobedu u Pensilvaniji nad republikancem Mehmetom Ozom, poznatim i kao "doktor Oz", zbog svojih emisija o medicini popularnih u SAD, a i šire.
Feterman, koji je bio zamenik guvernera od 2019. godine, i Oz, koga je podržao Donald Tramp, imali su vrlo važnu trku za Senat, u kojoj je trijumfovao Feterman, koji se tokom kampanje oporavljao od moždanog udara, pa je čak imao i problem sa govorom.
Za demokrate koji pokušavaju da očuvaju svoju kontrolu nad onim što je Senat podelio 50-50, sa potpredsednicom Kamalom Haris kao odlučujućim glasom, Fetermanova pobeda bi mogla da se pokaže odlučujućom.
Fetermanova pobeda zatvara njegov izuzetan uspon od gradonačelnika malog Bradoka, opštine u zapadnoj Pensilvaniji, do funkcije zamenika guvernera, koju je osvojio nakon što je smenio svog kolege demokratu na izborima 2018. a sada i američkog Senata.
Otvoreni je zagovornik ukidanja filibastera, povećanja minimalne plate, legalizacije marihuane, reforme krivičnog pravosuđa i donošenja zakona za zaštitu istopolnih brakova, među ostalim vodećim liberalnim prioritetima.
Feterman, koji sebe predstavlja kao tipičnog Amerikanca, vodio je kampanju u odeći u kojoj se najbolje oseća - u šortsu i dukserici sa kapuljačom.
Visok više od dva metra, Feterman je upadljiv u svakoj grupi ljudi.
Tramp je verovao da samo Oz može da pobedi Fetermana.
(Si-En-En)
Republikanac Čak Grasli iz Ajove, koji je pobedio na izborima za Senat, napuniće 95 godina kada mu istekne mandat i samim tim postaće jedan od najstarijih senatora u istoriji Kongresa.
Grasli je na izborima u Ajovi pobedio demokratu Majka Frenkena.
Rekorder je republikanac Storm Turmond iz Južne Karoline, koji se povukao 2003. godine iz Senata, kada je imao 100 godina.
Grasli će biti najstariji član Senata iz redova republikanaca, ali drugi u Senatu, iza demokrate Dajen Fejnštajn, koja je tri meseca starija od Graslija.
Fejnštajn je senatorka od 1992. godine i biće u Kongresu do 2024. godine, dok Grasliju mandat ističe za šest godina.
Amerika je u utorak birala nov saziv Predstavničkog doma i Senata, guvernere u 36 država, a održani su i lokalni izbori.
(Gardijan)
Izborni rezultati još pristižu i ne očekuje se da budu u potpunosti poznati u toku današnjeg dana, ali posle pobede u trci za mesto senatora u Pensilavaniji demokrate imaju dobru šansu da zadrže većinu u Senatu, dok su republikanci na putu da preuzmu Kongres.
Za demokrate značajna je pobeda za mesto senatora u Nju Hempširu gde je Megi Hasan pobedila Dona Bolduka, penzionisanog generala sklonog teorijama zavere i jednog od najglasnijih pobornika teorije o izbornoj krađi koja je dovela na vlast predsednika Bajdena.
Republikanci su odlično prošli na Floridi gde je guverner i mogući budući predsednički kandidat Ron Desantis odbranio svoje mesto, a dobili su i tri senatorska mesta, tako da su im za većinu u Senatu potrebne još dva.
Pobedu za guvernera Džordžije ostvario je Brajan Kemp protiv zvezde Demokratske stranke Stejsi Abrams, ali se u toj državi pomno prate i izbori za mesto senatora za koje se bore dva Afroamerikanca, Varnok i Voker, na obe strane.
Senator savezne države Džordžije Rafael Varnok iz redova demokratske stranke i republikanski izazivač Heršel Voker odmeriće snage u drugom krugu izbora za Senat 6. decembra, jer nijedan nije dobio potrebnu, zakonom predviđenu većinu u prvom krugu.
Izbori u Džordžiji koji imaju izuzetan značaj pošto bi mogli da odrede koja će partija kontrolisati gornji dom Kongresa.
Senator Marko Rubio reizabran je na Floridi
Džej Di Vans zadržao je mesto senatora u Ohaju, a repubikanci su odneli pobede i u Ajovi i Severnoj Karolini.
Demokrate su stekle senatore u Nju Hempširu i Vašingtonu. Greg Abot zadržao je mesto guvernera Teksasa, dok je Kejti Hočul najverovatnije pobedila u Njujorku.
Važnu pobedu za mesto senatora odneo je Džon Feterman u Pensilvaniji pobedivši popularnog doktora Mehmeta Oza, TV zvezdu emisija o medicini. Pobeda je značajna jer je mesto u Senatu prešlo od republikanaca demokratama.
Demokrata Džoš Šapiro izabran je za guvernera Pensilvanije, pobedivši Daga Mastrijana još jednog republikanca koji veruje da su izbori 2020. pokradeni.
U Arkranzasu je za guvernera izabrana Sara Hakabi Sanders, bivša sekretarka za štampu Donalda Trampa.
Značajne pobede na mestima guvernera demokrate su odnele u Merilendu gde je pobedio Ves Mur, prvi crnac guverner ove države, dok je u Masačusetsku pobedila Mojra Hili, prva otvoreno gej guvernerka.
Osim bitke za Kongres i Senat pomno se prati kako prolaze kandidati bivšeg predsedika Donalnda Trampa koji uglavnom podržavaju teoriju o "izbornoj krađi" na prethodnim izborima.
Donald i Melanija Tramp posle glasanja na Floridi
Upravo zbog toga na ovim izborima izuzetno su važna mesta državih sekretara u saveznim državama budući da su izbori u njihovoj nadležnosti. Tramp očekuje pobedu većeg broja kandidata koje je on podržao, među njima i nekih koji javno govore da ne bi priznali rezultate iz 2020. da su tada bili na tim pozicijama.
Donald Tramp je već najavio da će imati značajno saopštenje sledećeg utorka, a veruje se da će objaviti da se kandiduje na predsedničkim izborima 2024.
Trenutno demokrate imaju 48 mesta u Senatu, a republikanci 47 (za većinu je potreban 51), dok od 435 mesta u Kongresu republikanci trenutno imaju 198, demokrate 173. Za većinu je potrebno 218 mesta.
Komentari