Filipini – višestruki svetski bokserski šampion Mani Pakjao kandidat za predsednika

Filipinska bokserska zvezda Emanuel Mani Pakjao objavio je kandidaturu za predsedničke izbore u svojoj domovini Filipinima.

43681780 Mani Pakjao kandidat za predsednika Filipina

Četrdesetdvogodišnji Pakjao sada služi kao senator i pripada frakciji vladajuće Demokratske partije Filipina, koja se protivi politici sadašnjeg predsednika, stranačkog kolege Rodriga Dutertea.

Pakjao je poseban po tome što je svetsku titulu osvajao čak 12 puta i to u osam različitih kategorija. U karijeri je zabeležio čak 62 pobede, od čega 39 nokautom, i samo osam poraza, uz dva neodlučena ishoda.

Prvi put je kao profesionalac u ring ušao još 1995. godine, a poslednji meč imao je upravo prošlog meseca, kada je izgubio.

On je medijima izjavio "da je borac i da je uvek bio borac i u ringu i van njega" i istakao da će se posvetiti rešavanju društvenih problema kao što su siromaštvo i korupcija.

I posle Dutertea, Duterte?

Pakjao, međutim, u istraživanjima javnog mnjenja trenutno po popularnosti zaostaje za ćerkom sadašnjeg predsednika Rodriga Dutertea, Sarom.

Takođe, rivalska frakcija vladajuće partije koju predvodi Rodrigo Duterte namerava da ospori kandidaturu slavnog boksera, koji preti da će, ako pobedi na izborima, smestiti u zatvor pripadnike sadašnjeg režima odgovorne za korupciju.

Predsednički izbori na Filipinima zakazani su za sledeću godinu. Predsednik Duterte, koji je uzdrmao domaću i privukao pažnju strane javnosti svojom kontroverznom politikom žestokog pritiska na bande koje trguju drogom, jer su policiji odrešene ruke da sprovodi tzv. "vansudska pogubljenja", po ustavu nema pravo da se još jednom kandiduje za istu funkciju.

Zato se očekuje da će on u sledećem mandatu pokušati da se dokopa pozicije potpredsednika, koja na Filipinima zahteva kandidaturu i predstavlja predmet direktnih izbora, isto kao i fotelja predsednika.

Sedamdesetšestogodišnji Duterte, prvi predsednik poreklom s južnog ostrva Mindanao, na tu funkciju je stupio 2016. godine. On je inicirao preokret u dotadašnjoj spoljnoj politici zemlje pokušavši ekonomsko, političko i vojno približavanje s Kinom, s kojom Filipini imaju teritorijalni spor, delimično zbog svog sukoba sa američkom ambasadom u Manili i administracijom u Vašingtonu u vezi sa zaštitom ljudskih prava.