Razmena uvreda Klintonove i Trampa u prvoj TV debati

Kandidatkinja Demokratske partije za predsednicu SAD Hilari Klinton i njen republikanski rival Donald Tramp razmenili su uvrede i bili bitku oko toga ko će pokazati veći temperament, izdržljivost i rasuđivanje u TV debati u kojoj je Tramp često morao da uzmiče, ocenio je AFP.  

Agencija navodi da je, u debati održanoj šest nedelja pred američke predsedničke izbore i s anketama koje pokazuju da su kandidati skoro potpuno izjednačeni, Klintonova uporno dovodila u pitanje spremnost njenog rivala da bude u Beloj kući.

Pred televizijskim auditorijumom, za koji se pred početak debate procenjivalo da bi mogao da broji i 100 miliona gledalaca, Klintonova je magnata iz oblasti nekretnina koji je postao rijaliti zvezda predstavila kao nekoga ko nema veze sa tim šta priča i spreman je da kaže i "lude stvari" kako bi bio izabran.

"Vi živite u vašoj sopstvenoj realnosti", rekla je Trampu 68-godišnja kandidatkinja demokrata, optužujući ga da je svoju političku karijeru lansirao koristeći "rasističku laž" da (predsednik SAD) Barak Obama nije Amerikanac.

AFP navodi da, dok je Klintonova sebe predstavljala iskusnim glasom razuma, Tramp je igrao snažnog populistu, obraćajući se frustriranim radnicima kojima su dojadili političari i koji traže promene.

"Da vam kažem nešto, Hilari ima iskustvo. Ali to je loše, loše iskustvo", rekao je Tramp u šaljivom tonu.

Optužio je bivšu državnu sekretarku i nekadašnju prvu damu SAD da je "tipična političarka".

"Samo priča, a nema akcije. Zvuči dobro, ali ne radi", rekao je Tramp.

Ovaj 70-godišnjak je tokom 15 meseci kampanje, koja je izazvala duboke podele, bio suočen sa teškim pitanjima vezanim za njegov temperament koji je uveo desničarski populizam u američki politički mejnstrim.

AFP navodi da je Tramp započeo dugo očekivanu debatu na njujorškom Univerzitetu Hofstra u umerenijem tonu, a u skladu sa tim je svoju čuvenu crvenu kravatu, koja označava moć, zamenio plavom, koja mu je omogućila da izgleda više kao državnik.

Ali kako je "temperatura rasla", Tramp se brzo vratio verbalnim napadima, stalno prekidao Klintonovu tokom govora i čak dovodio u pitanju njenu izdržljivost nakon upale pluća.

"Pa čim on bude proputovao kroz 112 zemalja i ispregovarao o mirovnom sporazumu, prekidu vatre, oslobađanju disidenata... ili pak provede 11 sati svedočeći pred komitetom Kongresa, onda će moći da mi priča o izdržljivosti", uzvratila je Klintonova.

Tramp je delovao da je sve više iritiran tokom debate, pa je u jednom trenutku počeo da prevrće očima i glasno uzdahnuo.

Sukob oko politike prema saveznicima u NATO-u

Kao što se i očekivalo, oba kandidata oštro su suprotstavila svoja stajališta, Donald Tramp je bio nešto ubedljiviji kada je reč o ekonomskoj politici, dok je Hilari Klinton dominirala u pogledu svih ostalih tema.

Tramp i Klintonova oštro su se sukobili u pogledu spoljne politike, kada je republikanski kandidat ponovio da Amerika od NATO-a, kao i od zemalja u kojima ima svoje vojnike, poput Japana i Južne Koreje, traži novac za zaštitu koju im pruža.

"Kada je reč o Japanu, želim da pomognem svim našim saveznicima, ali gubimo milijarde i milijarde dolara. Ne možemo biti svetski policajci, ne možemo zaštititi zemlje širom sveta ako nam ne plaćaju", rekao je američki milijarder.

Klintonova je odgovorila da želi da uveri saveznike SAD u Japanu i Južnoj Koreji, ali i svim drugim državama sa kojima Vašington ima međusobne odbrambene ugovore, da će ih poštovati.

"Od izuzetne je važnosti da je američka reč čvrsta, s obzirom na to da je ova kampanja izazvala određene zabrinutosti lidera širom sveta. Želim u svoje ime i mislim u ime većine Amerikanaca da kažem da je naša reč čvrsta", uzvratila je bivša prva dama.

Tramp je izjavio da je nuklearni arsenal Rusije noviji od američkog i da su mogućnosti SAD zastarele.

"Rusija proširuje svoje mogućnosti, oni imaju mnogo novije mogućnosti (nuklearno oružje) nego mi", rekao je Tramp i nuklearnu pretnju nazvao "najvećom pretnjom".

Republikanac je dodao da smatra da bi bilo idealno potpuno odbacivanje takvog oružja, međutim, kao predsednik, on nema nameru da prvi pokrene razoružanje.

"Ako nuklearno oružje bude primenjeno – to je kraj, ali istovremeno mi treba da budemo spremni i ništa da ne sklanjamo sa stola", istakao je Tramp.

Klintonova je tokom debate ponovila tvrdnju da Trampu ne treba poveravati nuklearno oružje.

Polemika o Trampovim poreskim prijavama

Velika polemika se vodila i oko činjenice da je Tramp prvi predsednički kandidat u poslednjih 40 godina koji nije dostavio javnosti svoje poreske prijave.

"Zašto nije objavio poreske prijave? Mislim da može postojati nekoliko razloga. Možda nije toliko bogat kao što govori, možda ne daje u humanitarne svrhe kao što tvrdi. Ili možda zato što ne želi da se sazna da Volstritu i inostranim bankama duguje 650 miliona dolara. Možda je razlog i taj što poslednjih nekoliko godina nije platio ni dolara poreza", rekla je Klintonova.

Tramp je izbegao da odgovori konkretno.

"Vrlo sam uticajan, imam odličnu kompaniju, imam fantastičan prihod, a razlog zbog kojeg ovo govorim nije da bih se hvalio nego zato što je vreme da ova zemlja ima nekoga ko će je voditi a ko zna kako se ponaša i radi sa novcem", kaže Tramp.

Oba kandidata na kraju su obećala da će, bez obzira na sve, priznati izborne rezultate ma kakvi oni bili. Ovo je posebno važno, s obzirom na to da je Tramp ranije najavljivao mogućnost da ospori izbore, za koje je utvrdio da će biti namešteni.

Prvi utisak je da je Hilari Klinton odnela pobedu u prvoj debati. Bila je mirnija, staloženija i konkretnija, dok je Tramp bio vidno nervozan i često je prekidao Klintonovu.

U anketi koju je Si-En-En uradio nakon debate na uzorku od 521 birača, 62 odsto ispitanika je izjavilo da je Klintonova pobedila, dok je 27 odsto tvrdilo da je Tramp pobednik. 

Debatu je pratilo više od 100 miliona Amerikanaca, što je rekord u istoriji predsedničkih debata.

Milenijalci nisu impresionirani ni Trampom ni Klintonovom

Dok američka predsednička kampanja ulazi u završnu fazu, kandidati su zabrinuti zbog sve većeg osećanja apatije među tamošnjom najvećom glasačkom grupom – milenijalcima (generacija rođenih između 1978. i 2000. godine), što može da rezultira slabom izlaznošću na izbore, navodi Glas Amerike.

Na Univerzitetu Hofstra, u kojem je sinoć održana debata, studenti su objašnjavali svoju zabrinutost dopisniku Glasa Amerike.

"Vidim to možda kao nešto što bi mogla da bude suštinska odluka u modernoj američkoj istoriji", navodi student Berni Denler.

"Mislim da će mnogi izaći na izbore, jer su kandidati toliko različiti da ćete morati da se opredelite za jednog ili drugog", smatra studentkinja Džulijana Spano.

Ovogodišnji američki izbori nisu privukli toliko političke pažnje od 2012, kada je poslednji put na tom univerzitetu održana predsednička debata u jeku takođe izjednačene trke.

Ipak, ta strast među mnogim studentima na Univerzitetu Hofstra ne predstavlja pravu sliku o milenijalcima na univerzitetima širom Amerike.

Zajedno, oni predstavljaju snažan glasački blok, ali to ništa neće značiti ako se ne pojave na glasanju na dan izbora.

Postoji opravdani strah kod kandidata, posebno Hilari Klinton, koja se suočava sa smanjenim vođstvom u anketama tokom poslednjih meseci među glasačima starosti između 18 i 34 godine, među kojima raste broj onih koji kažu da će ili glasati za trećeg kandidata ili će ostati kod kuće.