Srbi čekaju na konkretne poteze Zagreba

Na konkretne poteze i inicijative Zagreba još se čeka, kaže za RTS predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac.

Očekuje se da će hrvatska predsednica razgovarati s predstavnicima udruženja nestalih Srba ali se još ne zna kada. To očekuju i u Srbiji.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta se nada da će institucije u Hrvatskoj ubrzati ekshumaciju posmrtnih ostataka Srba sa desetine poznatih grobnih mesta i, s druge strane, da će ubrazati ekshumaciju 1.000 posmrtnih ostataka koji se nalaze u zavodima za sudsku medicinu u Zagrebu, Osijeku i Splitu.

Linta je, u odvojenom saopštenju, naveo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ispunio dogovor koji je postignut na sastanku sa hrvatskom predsednicom u Zagrebu da će primiti predstavnike hrvatske nacionalne manjine i predstavnike nestalih Hrvata.

"Predsednik Vučić je poslao jasnu poruku da se Hrvati ne smeju osećati ugroženo i da će biti integrisani u sve segmente društva, kao i da će državni organi učiniti sve u pronalaženju i rasvetljavanju sudbine nestalih", naveo je Linta.

Linta je istakao da je ključna stvar da Hrvatska "pokaže stvarnu političku volju da poboljša položaj preostalih Srba, da počne rešavanje brojnih problema srpskih povratnika i stotina hiljada proteranih Srba koji žive rasejani širom sveta".

Prošle nedelje hrvatska predsednica obećala je da će i Zagreb raditi na poboljšanju položaja i prava Srba u toj zemlji.

"Potreban obostrano iskren pristup"

Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije (Srpska koordinacija) smatra da rasvetljavanje sudbine nestalih ne treba da bude jednostran proces u kome će srpske žrtve i njihove porodice i dalje biti diskriminisane.

Navodeći da je dobro što je došlo do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika hrvatskih udruženja nestalih lica, Srpska koordinacija ističe da ozbiljnog rešavanja pitanja nestalih nema, ukoliko nema obostrano iskrenog pristupa problemu nestalih lica i ukoliko i danas ima preko stotinu poznatih grobnih mesta Srba iz Hrvatske, koja se već 20 dve godine ne ekshumiraju.

Navodi se i da otvaranje vojnih arhiva, koje zahtevaju predstavnici hrvatskih udruženja, treba da se zasniva na principima reciprociteta, odnosno da bude obostrano, kao i da je i bespredmetno o tome govoriti ukoliko su srpske žrtve u Hrvatskoj diskriminisane i ukoliko se smatraju žrtvama drugog reda.

"Da je predsednica Hrvatske istoga dana primila predstavnike Srpske koordinacije, sa istom otovorenošću i institucionalnim garancijama da će se problemi nestalih i ubijenih Srba u Hrvatskoj rešavati uz učešće svih relevantnih institucija Hrvatske, uputila bi snažnu simboličku poruku da se iskreno pristupa ovom pitanju i da su sve žrtve ravnopravne. Nažalost, do toga nije došlo", zaključuje se u saopštenju.