Makedonija, Ivanov na potezu
Makedonski predsednik Đorđe Ivanov, koji je do sada odbijao da preda mandat za sastav nove vlade lideru SDSM-a Zoranu Zaevu, sada ima rok od deset dana da to učini. U njegov kabinet je stiglo pismo u kojem ga novoizabrani šef Sobranja Taljat Džaferi obaveštava o parlamentarnoj većini.
Ivanov je još od propasti pregovora VMRO-DPMNE i albanske Demokratske unije za integracije odbijao da preda mandat Zaevu, optužujući lidera SDSM-a da prihvatanjem platforme albanskih političkih stranaka u Makedoniji, ili "Tiranske platforme", krši ustav i narušava jedinstvo Makedonije.
Zaev: Spreman sam i da povučem "preterane" izjave
Predsednik SDSM Zoran Zaev izjavio je za Televiziju Prva da želi da gleda u budućnost i da je spreman da povuče svoje "preterane" izjave.
Zaev je rekao da želi da gradi dobre odnose i dodao da je, ako je "preterao" u izjavama koje je dao nedavno na račun vlasti u Srbiji, spreman i da ih povuče ukoliko je to uzrokovalo "loš osećaj kod političara".
"Predsednik Sobranja Republike Makedonije Taljat Džaferi pismeno je danas obavestio predsednika države Đorđa Ivanova da je formirana parlamentarna većina i izabran predsednik Sobranja Republike Makedonije", navodi se u saopštenju iz kabineta Taljata Džaferija.
Kabinet predsednika Makedonije je nešto kasnije potvrdio prijem Džaferijevog pisma.
Posle susreta sa američkim izaslanikom Brajanom Hojtom Jijem, prethodnog vikenda, nagovestio je da "postoji mogućnost za premošćavanje problema", te da bi mogao predati mandat Zaevu, ukoliko mu lider SDSM-a "predoči garancije oko unitarnosti države i poštovanja ustava".
Prethodno je Ivanov odbijao slične zahteve visokih zvaničnika Evropske unije, uključujući Frederiku Mogerini i Johanesa Hana.
Zaev je u međuvremenu najavio da će Ivanovu lično predati tražene garancije, a novoizabrani predsednik Sobranja Taljat Džaferi upozorio je predsednika Ivanova da bi propuštanje desetodnevnog roka predstavljalo kršenje zakona i osnovu za pokretanje postupka njegovog opoziva.
Nedelju dana posle nereda u Sobranju, u kojima je povređeno stotinjak poslanika, policajaca i novinara, VMRO-DPMNE i dalje ne priznaje Džaferija kao predsednika Sobranja, tvrdeći da se način na koji je izabran kosi sa zakonima i ustavom.
VMRO-DPMNE takođe smatra da SDSM mora da snosi političku i pravnu odgovornost za "državni udar".
Vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji održani su 11. decembra, a VMRO-DPMNE, koji je osvojio 51 mandat u Sobranju od njih ukupno 120, nije uspeo da dobije podršku za sastav nove vlade jer su tri albanske stranke odlučile da podrže rivalski SDSM Zorana Zaeva.
Uz pojačane mere bezbednosti i brojne policijske kordone ispred Sobranja i Vlade Makedonije, oni koji su nezadovoljni izborom Talata Džaferija za predsednika makedonskog parlamenta na ulici su 67. dan.
SDSM smatra da protesti predstavljaju pokušaj VMRO-DPMNE da izbegne gubitak vlasti.
Na naslovnim stranicama makedonske dnevne štampe su fotografije Zorana Zaeva koji sa 69 poslanika predvodi parlamentarnu većinu. Koha ditore na albanskom jeziku donosi tekst o Talatu Džaferiju, koji posle primopredaje dužnosti predsednika Skupštine, boravi u poseti Briselu.
Politički analitičari u Skoplju podsećaju da Skupštinu, koju čini 120 poslanika može da raspusti samo parlamentarna većina čime bi se stvorili uslovi za nove prevremene parlamentarne izbore. Kako sada stvari stoje, tvrde, to se neće dogoditi.
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 4
Pošalji komentarMakedonija
Naravno bilo bi dobro da odbije da da mandat. Medjutim, Makedonija je vec u tolikim problemima da njima vise nema pomoci. Oni su gotovi, samo je pitanje kad ce Albanci da preuzmu kontrolu nad polovinom drzave..
Ostavka
Jasno je da je sa Makedonijom gotovo kada joj je predsednik skupštine čovek koji je bio na čelu pobune i ratovao sa policijom 2001 godine. Predsednik Ivanov je učinio sve što je mogao da spreči državni udar. Nikakve garancije, s obzirom na to od koga dolaze, ne znače ništa.Ljudski mu jedino preostaje da da ostavku i ne pristane na ucenu kada je svemu došao kraj. A politički, to on zna šta mu valja činiti.Šta god dalje da se desi, ne valja.
Hamlet na Balkanu: Biti ili ne biti?
Ako predsednik Ivanov popusti ucenama i ozakoni državni udar predajući mandat onima koji su formirali većinu na mala vrata, time će potpisati smrtnu presudu Makedoniji. SAD i EU su požurile da priznaju bezakonje u Makedoniji i da ga "ozakone", ako to učine i Makedonci onda je zaista gotovo sa njima. Isto tako su požurili da priznaju i nezavisno Kosovo, to neka im bude pouka. Dosadašnja vlast je prihvatila sve ucene zapada i podanički ispunjavala sve njegove naloge, rezultat te podaničke poslušnosti ih je doveo dovde dokle su stigli. To neka bude pouka i našima da ne prihvataju sve što im se servira sa zapada zdravo za gotovo, jer ćemo i mi proći kao i Makedonci koji podanički ispunjavali sve što se od njih tražilo.
Zamka
Nije u pitanje samo vecina. Predsednik drzave, sa pravom, trazi da Zaev osudi triransku platformu, koju su navodno doneli lideri albanskih parija. Mentor im je bio licno Edi Rama. Takodje, nije u pitanje federalizacije R.Makedonije, vec platforma predvidja pripajanje teritoriju R.Makedonije u ALbaniji i stvaranje Albanske nacije. Makedonska deca ce moci samo da nauce na makedonskom da citaju i pishu, a dalje skolovanje moraju da produze na albanskom jeziku, kao sto i sada imaju u R.Albaniji. tako se stvara Albanska nacija,za dobro susedima: Bugarskoj, Grckoj i Srbiji. Neki makedinski politichari su milili da su stekli albansku naklnjenost, zato sto su priznali jednu autonomnu oblast za drzavu, a uopste nisu shvatili da pored te oblasti imaju nameru da prisvoje i jednu bivshu republiku. Da su mislili za drzavu, ne bi uspostavili diplomatske odnose sa autonomnu oblast, koja ih priznaje kao bivshu i asocira na neshto sto u buduce nema da postoji. Covek treba prvo da bude covek, pa onda pripadnik nekog naroda. Nazalost od kachaaka ne mozemo da ocekujemo dobro. Srbija je to dobro osetila sa Kosovom i oseca sa Preshevskom dolinom. Ako njuma podas prst, ode ti cela ruka. Neki makedonski politicari, zapravo politikanti nisu izveli pouku iz susedstva, pa cak su se pocheli dodvorivati jednoj autonomnoj oblasti!