Tromp: Nije dobro što je odluka o zahtevu za reviziju doneta u poslednji čas

"Kao prvo, javnost nije videla kako nacrt zahteva za reviziju izgleda i koji su to novi dokazi koji će se predočiti. To stvara sumnju i zabrinutost da je podnesak za reviziju samo smokvin list, odnosno da se podnosi nešto, ali da se ne ide na to da se taj podnesak na Sudu prihvati kao validan i kao takav uđe u spise Suda", rekla je Tromp za sarajevski Dnevni avaz.

29407897 Zgrada Međunarodnog suda pravde u Hagu

Prema njenim rečima, postoje i neki proceduralni tehnički problemi, kao i pitanje hoće li nove činjenice, nađene u poslednjih šest meseci zadovoljiti pravni test Suda.

"To vraća diskusiju uvek na istu temu - zašto se čekao poslednji tren da se pripremi revizija", istakla je Tromp.

Ona smatra da je preuranjeno bilo šta govoriti o efektu koji bi mogući uspeh revizije presude mogao imati na budućnost BiH. U pravnom smislu, dodala je ona, uspeh je da je već to što je Izetbegović odlučio da iskoristi pravnu mogućnost za reviziju.

Posle toga, smatra Tromp, bio bi uspeh da Međunardni sud pravde uopšte prihvati podnesak koji će mu narednih dana biti dostavljen, a zatim, kako je istakla, najveći uspeh bio bi da se kroz postupak revizije promeni presuda iz 2007. u odnosu na odgovornost Srbije za planiranje i izvršavanje genocida.

"Nema nekih velikih očekivanja što se tiče pravnih odgovora na masovne zločine i genocid. Mislim da su ta očekivanja splasnula od onog momenta kada nije došlo do presude u slučaju Slobodana Miloševića. Taj antiklimaks nastavio se presudom MSP za genocid iz 2007, kao i oslobađajućim presudama Momičilu Perišiću, Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću", ocenila je Tromp.

Ona smatra da je vrlo važno da pravni tim, koji će zastupati BiH, institucionalnim putem zatraži zaštićene dokumente od Haškog tribunala i Beograda, koji se odnose na suđenja Miloševiću, Perišiću, Stanišiću i Simatoviću.

"Bila sam zaprepašćena kada sam nedavno imala priliku da vidim koliko važnih dokaza postoji u krugovima ljudi koji su uključeni u izučavanje i istrage o ratnim zločinima i koji su veoma relevantni za reviziju. Neki od tih dokumenata ravni su onima koje je Karla del Ponte zaštitila po dogovoru sa Rasimom Ljajićem iz 2005. i čiji nezaštićeni duplikati postoje na raznim mestima u BiH", rekla je Tromp.

Prema njenim rečima, neki od tih dokumenta su dospeli u BiH, jer je Tužilaštvo u Hagu imalo obavezu obelodanjivanja za sve olakšavajuće ili oslobađajuće dokaze u slučajevima kao što su "Orić" ili "general Delić".

"Mnogo je dokaza koji pokazuju prisustvo u borbama Užičkog korupsa, 63. padobranske jedinice iz Niša ili 72. specijalne jedinice Vojske Jugoslavije. Ti dokumenti dokazuju direktno prisustvo Vojske Jugoslavije u borbama u Podrinju i na području Sarajeva", tvrdi Tromp.

Ocenivši kako ne treba da čude reakcije povodom najave revizije presude koje stižu iz Republike Srpske (RS), ona je rekla da je "tačno da se radi o odgovornosti Srbije, ali da je ovde u pitanju ratna lojalnost RS Srbiji, što konačno govori da su zajedno radili u vreme počinjenja teških zločina".

"Mora se znati da genocidni proces nije doneo maksimalni rezultat za koje su se oni zajednički borili devedesetih godina prošlog stoleća, a to je trebalo da bude otcepljenje RS. Stoga je revizija toliko važna za BiH, jer ona vraća RS tamo gde i treba biti", istakla je Tromp.

Vrlo je važno da se shvati, dodala je ona, da je Dejton bio najveći ustupak bosanskim Srbima i da ni po koju cenu ne sme poslužiti "kao odskočna daska RS da se odšeta u Srbiju".