Zaev predstavio plan za izlazak Makedonije iz krize

Zaev je istakao da Ustavni sud mora da potvrdi ustavnost zakona o Specijalnom javnom tužilaštvu (za slučaj prisluškivanih razgovora), kao i da svi privedeni građani moraju da budu oslobođeni.

"Samo ako se ispune ova dva uslova, Dogovor iz Pržina može da preživi", rekao je Zaev na konferenciji za novinare.

Smatra da se ispunjavanjem dva ključna preduslova opozicije, poništavanjem abolicije i odlaganjem izbora, koji su bili zakazani za 5. jun, otvara prostor za prevazilaženje krize.

Zaev je rekao da je opozicija spremna za nastavak političkih pregovora i da ide na izbore čim se ispune uslovi da budu fer i kredibilni.

Precizirao je da je potrebno da se formira Vlada koja će pripremiti i sprovesti fer izbore, da se pročisti birački spisak i sprovede medijska reforma.

"Za izlazak iz duboke krize hitno je potrebno da se obezbedi vladavina prava i budu ispunjeni svi uslovi za slobodne, fer i kredibilne izbore", naglašava Zaev.

Lider makedonske opozicije je istakao da njegova stranka u celosti podržava zahteve građana na svakodnevnim protestima nazvanim "Šarena revolucija".

"Vreme je da se strah u Makedoniji završi. Vreme je za vraćanje pravde, slobode i demokratije. Mi imamo motiv. Zove se Makedonija", rekao je Zaev ističući da o pravdi nema pregovora.

Učesnici "Šarene revolucije" sinoć su postavili rok do 17. juna da vlasti ispune tri uslova – da Ustavni sud oceni ustavnost Zakona o Specijalnom javnom tužilaštvu, da zaustavi progon demonstranata i da se oslobode do sada privedeni učesnici građanskih protesta, kao i da budu povučene krivične prijave.

Organizatori "Šarene revolucije" su najavili da će prestati svakodnevne večernje proteste ulicama Skoplja i drugih gradova, ali da će organizovati blokade i "gerilske akcije".

Za sutra su najavljene masovne blokade raskrsnica i ulica u Skoplju.

Politička kriza u Makedoniji, koja traje skoro dve godine, dodatno je zaoštrena odlukom vladajuće koalicije u makedonskom parlamentu da raspiše izbore za 5. jun uprkos protivljenju opozicije, kao i odlukom predsednika Ivanova da u aprilu abolira političare povezane sa aferom prisluškivanih razgovora.

Kriza je počela kada opozicioni SDSM nije priznao rezultate parlamentarnih izbora zbog čega je odbio da uđe u parlament, optužujući vladajuću VMRO-DPMNE da je lažirala izbore.

U junu prošle godine su četiri najveće stranke, VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog, SDSM Zorana Zaeva, DUI Alija Ahmetija i DPA Menduha Tačija, uz posredovanje SAD i EU, postigle Dogovor iz Pržina kojim je trebalo da se reši kriza, ali je sprovođenje tog dogovora sada u zastoju uz međusobna optuživanja suprotstavljenih strana.