уторак, 18.10.2022, 22:00 -> 23:04
Извор: РТС
Hil: Upozorio bih Srbe da razumeju da ovo nije ona njihova "majka Rusija"
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, u intervjuu za emisiju "Takovska 10" Radio-televizije Srbije, kaže da Srbija ima dugu i tešku istoriju sankcija, kao i da imaju razumevanja za poseban odnos prema sankcijama. Srbija ipak mora dobro da pogleda gde su joj nacionalni interesi, a ja sam siguran da će pre ili kasnije videti da su na Zapadu, poručuje Hil. "Upozorio bih Srbe da razumeju da ovo nije ona njihova ‘majka Rusija’, imamo posla sa veoma drugačijom Rusijom", ističe američki ambasador.
Kristofer Hil, u intervjuu za RTS, otkriva da li je politička neutralnost Srbije održiva, i da li se Srbiji preti sankcijama.
Mislite li da je politička neutralnost Srbije u rusko-ukrajinskom ratu neodrživa?
Pre svega, srpska vlada tako kaže i ja se sa tim slažem da to nije politička neutralnost. Politički su bili veoma jasni i osudili su ovu nezakonitu invaziju Ukrajine. Srbija jeste vojno neutralna i uzdržava se od sankcija. Pitanje je da li će vremenom i sa nastojanjima da se bude na liniji Evropske unije to biti održivo i mislim da to tek treba da vidimo.
Međutim, poruke koje dobijamo od zvaničnika sa Zapada kao da govore da je to neodrživo. Možete li to malo da nam pojasnite?
Ako je nešto neodrživo to je ruski varvarski napad na susednu državu. To je neprihvatljivo. Mnoge zemlje su se ujedinile u podršci Ukrajini uključujući i moju. Podržavaće Ukrajinu koliko god dugo to bude potrebno. Tako da je jasno da je rusko ponašanje neodrživo. Može li Srbija da bude u Evropskoj uniji, a da ne radi ono što rade ostale članice, to je sada već za diskusiju. Ali Srbija ima dugu i tešku istoriju sankcija i razumemo da ima poseban odnos prema sankcijama. Srbija ipak mora dobro da pogleda gde su joj nacionalni interesi, a ja sam siguran da će pre ili kasnije videti da su na Zapadu.
Srbija još nije, niti će uskoro biti, u Evropskoj uniji da bi morala odmah da prilagođava politiku. Imam utisak da sugerišete da bi zbog toga moglo da bude posledica. Ima li ih?
Ne stavljam ja to u kontekst posledica, već govorim da ovo nije stara Rusija, Rusija iz devedesetih, ovo je sasvim nova situacija, Rusija koja se ponaša protivzakonito i Rusija koju većina civilizovanog sveta osuđuje. To je pitanje za Srbiju. Ako pogledate Evropu, vrlo malo zemalja, čini mi se samo Belorusija i Srbija nisu Rusiji uvele sankcije. To je pitanje, da li Srbija želi da ostane u tom društvu. Mnogo zemalja je uvelo sankcije i to ih košta. Pitanje je da li sankcijama mogu uticati na ponašanje Rusije, ali su ih ipak uvele jer razumeju da treba da budu ujedinjene i da se suprotstave onome što Rusija radi.
Način na koji Vi to opisujete zvuči kao da možete uvesti sankcije ili ne, nema pritiska. A mi to ne osećamo tako?
Osećaj koji vi imate ovde je da ljudi vide šta se događa u Rusiji. Sada svakodnevno vidimo kako Rusija napada civilnu infrastrukturu. To nema veze sa ukrajinskim oružanim snagama. Jednostavno je to napad na civile. I sve više ljudi se pita da li je održivo da nema sankcija. Da se ignoriše sloga oko toga šta Rusija radi. Srbija je jasno osudila Rusiju, ali očekivanje je, i ne bih rekao da se bazira na pretnji već na analizi situacije, da se Rusija ne ponaša onako kako bi civilizovana zemlja trebalo da se ponaša.
Kada tako kažete zvuči kao ‘radite šta hoćete, neće biti posledica’. Ali nama se čini drugačije, između redova čitamo da bi posledica bilo?
Ne mislim da iko preti Srbiji po ovom pitanju, ali mislim da druge države traže od Srbije da se izjasni. Da li ćete sedeti na ogradi između dobra i zla, da li je tu mesto vašem nacionalnom interesu. Ljudi postavljaju teška pitanja. Ali napravio bih razliku između postavljanja teških pitanja i pretnji Srbiji. Niko ne preti Srbiji sem Rusije, u pogledu snabdevanja energijom. To je pretnja Srbiji.
Osuda ruskog napada na Ukrajinu i priznavanje punog teritorijalnog integriteta Ukrajine, zar to nije dovoljno da se pokaže stav Srbije? Ima mnogo zemalja u svetu koje su zauzele istu poziciju, pa i manje od toga.
Nema ih mnogo u Evropi. Pogledajte kartu, Srbija je u Evropi. Nema ih mnogo koje su zaustavile na osudi Rusije kao što je to uradila Srbija, već su se priključile sankcijama. Srbija na tome mora da poradi. Naglašavam da niko ne preti Srbiji, ali kada ljudi pogledaju Srbiju onda vide celu sliku onoga što Srbija radi u vezi sa Rusijom. Znamo da je to teško. Da Srbija ima decenijama dobre odnose sa Rusijom, ali bih upozorio Srbe da razumeju da ovo nije ona njihova "majka Rusija", imamo posla sa veoma drugačijom Rusijom. To je Rusija koja brutalno napada svoje susede i da Srbija treba da se izjasni.
Razumem to, ali čak i od vas dobijamo pomešanu poruku. Ne pretimo vam, ali razmislite opet. To ‘razmislite opet’ nas malo plaši...
Ne bih rekao da to treba ikoga da uplaši. Mislim da je jasno kada pogledate situaciju, šta Rusija radi Ukrajini. Dok mi ovde pričamo oni napadaju civilne toplane u Ukrajini. I ljudi se pitaju, gde je Srbija, da li će ostati da sedi na ogradi između dobra i zla ili će da donese odluku da se priključi svima, sa izuzetkom Belorusije.
Osuđivanje Rusije i podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine nisu dovoljni, da li biste tako rekli?
Moje viđenje, i ja ga ne namećem Srbiji, dakle moje viđenje je da države rade ono što rade, a što Srbija još nije uradila. A to je da se pridruži zajedničkom naporu da se Rusiji kaže da ne može ovo da nastavi da radi. I da smo spremni da se žrtvujemo zbog sankcija. Ali razumem da je za Srbiju to teško, da postoji duga istorija sankcija, ja to razumem i to je nešto o čemu Srbi treba da odluče sami, prateći svakodnevno vesti iz Ukrajine. Napadanje civila kao što se čini u Ukrajini je neprihvatljivo. I zahteva odgovor.
Žrtvovanje je dobra reč za moje sledeće pitanje. Srbija ponavlja da nije u njenom najboljem interesu da uvede sankcije Rusiji, jer će imati negativan ekonomski uticaj na Srbiju. Da li će SAD priskočiti da pomognu da se umanji taj gubitak?
Mislim da su SAD bile vrlo jasne, budući da ruski energenti imaju i političku cenu i da se čini da Rusija koristi energente da ucenjuje mnoge zemlje, mislim da SAD rade na tome da Srbija ima raznovrsne dobavljače energenata. SAD će nastaviti to da radi, i to je u interesu obe strane. Želimo da radimo na tome sa Srbijom, američke kompanije su vrlo zainteresovane da Srbija pronađe dodatne ponuđače energenata kako ne bi živela pod ucenom kakva dolazi iz Rusije.
Da, ali po kakvim cenama. Čak se i nemački ministar finansija žali na cenu gasa i nafte po kojoj ih SAD prodaju Nemačkoj. Da li bismo mi dobili popust ako se priključimo evropskoj politici?
Ja nisam u poziciji da pregovaram o popustima. Ali jesam u poziciji da kažem da SAD sa Srbijom traže alternativne ponuđače kako bi srpska energetska slika bila puno bolja od sadašnje. Ne mogu da se bavim time koliko ko plaća i ko daje subvencije, ali mislim da je u interesu Srbije da ima različite ponuđače kako nijedan ne bi mogao da je ucenjuje.
Visoke cene ne bih baš nazvao ucenom, ali svakako nisu ni dobra stvar.
Nije stvar samo u cenama koje dobijate od Rusije, već i o dostupnosti energenata. Definitivno je u cenu uključen i politički trošak i svaka zemlja uključujući i Srbiju treba da se zabrine kada dobavljač osnovnih potreba za grejanje i struju to veže za svoje političke potrebe kao što to Rusija radi Srbiji i drugima.
Sigurni ste u tu vezu između cene energenata i političke podrške, jer je Rusija od Srbije ne dobija?
Rusija nije baš poštena u tom pogledu, ponekad kažu da imaju tehničke probleme zbog čega moraju da prekinu dostavu gasa nekim državama. Tvrdim da odlično znaju šta rade i da koriste energiju da potčine druge zemlje, među njima i Srbiju. I da sam Srbija želeo bih mogućnost da pravim izbor, a ne da mi to Rusija nameće.
Jedan od izbora može biti Rusija, jer i zemlje Evropske unije koriste Rusiju kao izvor?
Voleo bih da u budućnosti imamo situaciju kakvu smo imali, gde Rusija normalno učestvuje na energetskom tržištu. Ali ne živimo u normalnim vremenima sada, već u situaciji da je Rusija brutalno napala suseda. I to protivzakonito, jer je Rusija u prošlosti potpisala sporazume. I to ne sporazume stare vekovima već nedavne, kao što je Budimpeštanski memorandum iz maja 1994. gde se Rusija eksplicitno složila da će poštovati suverenitet i teritoriju Ukrajine i da je neće napasti. A pogledajte šta sada rade. Ovo što sada rade je vrlo nelegalno i nije pitanje šta SAD rade, već šta Rusija radi i šta svi mi treba da uradimo da bismo ih sprečili u tome. Preko Donbasa, za koji većina ljudi nije ni čula, Rusija preti prekidom snabdevanja hranom, energentima, pa čak i pokreće pitanje upotrebe nuklearnog oružja. To je nečuveno. Mislim da međunarodna zajednica mora da odgovori jednoglasno.
Da se nadovežem – i to je poslednje pitanje – da li nalazite da bi bilo pristojno da Ukrajincima kažete ono što se Srbima govori decenijama: da treba da razumeju realnost na terenu i okrenu se budućnosti?
Razumem osećanja prema Kosovu i onome što se dogodilo 1999. i 2008. Poštujem to. Poštujem složenost tog problema. Ali bih preporučio ljudima da ne prave analogiju između te situacije na Kosovu i sadašnje u Ukrajini. Pre nekoliko minuta sam pomenuo Budimpeštanski memorandum. Jasno je da je Rusija to potpisala i složila se da poštuje teritorijalni integritet svog suseda. Jasno su rekli da neće otimati teritoriju svojih suseda. A baš to sada rade. Uputio bih ljude da pomno prate ovo što se dešava danas.
Ali i granice Savezne Republike Jugoslavije su bile međunarodno priznate pa su promenjene?
Razumem zašto pominjete to pitanje...
To je najvažnije pitanje za građane Srbije.
Razumem da je to veliko pitanje za ljude u Srbiji. Ali ih takođe pozivam da razumeju veliku razliku između tog veoma teškog pitanja i situaciji sada gde imamo veliku silu koja se ponaša drugačije i pokušava za sebe da otme nešto što pripada susedu. I to je sasvim drugačija situacija. I ne mislim da je dobro osvrtati se na istorijske sličnosti, mislim da treba da se okrenemo rešavanju situacije kakvu imamo danas.
Konačno, možemo li na ovo da stavimo naslov, ne pretimo Srbiji sankcijama zbog Rusije?
Ne pretimo Srbiji sankcijama.
Коментари