Koje stranke su za uvođenje sankcija Rusiji – hoće li poslednju reč imati građani na referendumu

Najnovija kocka u komplikovanom diplomatskom mozaiku – poseta kancelara Nemačke Srbiji. Tokom nedavne posete nemačkog kancelara Beogradu, predsednik Aleksandar Vučić je rekao da je Olaf Šolc "na veoma decidan, jasan i oštar način tražio da se Srbija priključi sankcijama protiv Ruske Federacije".

"Ja sam govorio o našoj poziciji, o specifičnosti situacije oko Kosova i Metohije, energetici i tradicionalnom odnosu sa Rusijom. Govorili smo o predstojećoj zimi, ukazao sam mu na sve teškoće i probleme sa kojima se mi već danas suočavamo", naveo je tada Vučić.

I dok se čeka novi saziv parlamenta čini se da je pitanje da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji podelilo buduće poslanike, barem one u opoziciji. Možda je to i jedan od razloga raspada najjače, sada već bivše opozicione koalicije – Ujedinjeni za pobedu Srbije.

Lider demokrata Zoran Lutovac nije se libio u kampanji da jasno iznosi stav da je ta stranka za uvođenje sankcija. Ne tako glasno tokom kampanje, glasnije posle zatvaranja birališta, isti stav zastupa i SSP.

Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas smatra da Srbija ne može da bude jedina evropska država koja nije uvela restriktivne mere Rusiji.

"To što sam ja, kao i većina vas, protiv sankcija jer znamo na ličnom primeru ko od njih najviše strada, u ovoj situaciji ne može da bude argument. Ne možemo se odvajati od svih naših komšija, jer će posledice biti katastrofalne", rekao je Đilas pre nekoliko dana.

Narodna stranka: Šta se dobija, a šta gubi

A Narodna stranka traži da vlast, kako kažu, jasno predoči šta Srbija gubi, a šta dobija uvođenjem sankcija.

"Izgubićemo povoljnu cenu gasa i energetsku stabilnost, takođe ćemo izgubiti tržište za poljoprivredne proizvode, verovatno veto koje imamo u Savetu bezbednosti po pitanju integriteta Srbije i Kosova i Metohije. S druge strane, treba da znamo šta je to što je pretnja ili što gubimo ukoliko ne uvedemo sankcije sa aspekta zapadnih sila, odnosno šta je to što su šanse i šta je to što su pretnje Srbije ukoliko Srbija uvede sankcije, odnosno ne uvede sankcije", kaže Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke.

Zeleno-leva koalicija od početka rata zastupa istu tezu – što pre treba uskladiti spoljnu politiku sa politikom Evropske unije.

"Ja mislim da te sankcije treba da budu, u stvari, restriktivne mere protiv ljudi koji donose odluke da se uđe u rat, ne nešto što treba da pogađa ljude, obične ljude, sportiste ili kulturne radnike, i u skladu s tim treba i reći", navodi Radomir Lazović iz "Ne davimo Beograd".

DSS: Za sukob dobrim delom krive SAD

Na desnom centru opozicija je i tokom kampanje, ali i posle glasanja, slala iste poruke biračima. Zavetnici, Pokret Dveri i DSS Miloša Jovanovića protiv su sankcija.

"Ovo je sukob Rusije i Ukrajine, ali zapravo je sukob NATO-a i Rusije koji je dobrim delom izazvan ja mislim neodgovornim ponašanjem SAD i potpuno je jasno iz naše perspektive pošto je i dalje tako i te činjenice se nisu promenile da u tom sukobu mi treba da ostanemo po strani, ne da uvodimo sankcije Ruskoj Federaciji. Mislim da ni osuda nije bila primerena u tom trenutku i da prosto sarađujemo sa svima u obostranom interesu i da nekako uređujemo tu našu kuću u tim komplikovanim geopolitičkim okolnostima", naglašava Miloš Jovanović iz Demokratske stranke Srbije.

Kakav je stav SNS-a i SPS-a

Može se očekivati i da Savez vojvođanskih Mađara ne bi glasao za sankcije. U vladajućem bloku politiku o neuvođenju sankcija, pretpostavlja se, slediće poslanici SNS-a i SPS-a.

"Srbija se politički jasno odredila i zauzela najhrabriji pristup i najprincipijelniji stav po pitanju rata u Ukrajini, u skladu s principima međunarodnog prava", ističe premijerka Ana Brnabić.

"Mi smo saglasni sa tim stavom. To je naš zajednički stav vlasti, utvrđen na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost", poručuje Ivica Dačić.

Kada se podvuče crta na osnovu iznetih stavova u novom sazivu parlamenta, tek 46 poslanika bi bilo za uvođene sankcija Rusiji. Odluka o tome je svakako u nadležnosti Parlamenta i Vlade, ali nije isključeno da bude i svih građana jer, kako je nedavno izjavila premijerka tehničke vlade, izmenjeni Zakon o referendumu olakšava mogućnost da se i građani pitaju.