Varhelji: Zemlje Zapadnog Balkana tretirati kao buduće članice
Zemlje Zapadnog Balkana sve više moramo da tretiramo kao buduće zemlje članice, rekao je evroposlanicima komesar Oliver Varhelji.
Komesar za proširenje EU Oliver Varhelji izjavio je da nova metodologija pristupanja ima cilj da osnaži proces proširenja, donese mu veći kredibilitet i dinamizam, ali i da zadrži već postojeći cilj, a to je punopravno članstvo u EU.
Varhelji: Zemlje Zapadnog Balkana tretirati kao buduće članice
"Zemlje Zapadnog Balkana sve više moramo da tretiramo kao buduće zemlje članice", rekao je Varhelji u Evropskom parlamentu u Strazburu i ponovio da je prioritet Evropske komisije da ubrza napredak Zapadnog Balkana i zadrži kredibilnu perspektivu njihovog pristupanja EU.
U tom cilju, prema rečima Olivera Varheljija, radi se na tri pravca: na obnavljanju metodologije pristupnog procesa, otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom i predstavljanju velikog razvojnog i investicionog ekonomskog plana za region.
Četiri principa
Kada je reč o novoj metodologiji pristupnog procesa, komesar navodi da se ona bazira na četiri osnovna principa koji važe i za zemlje Zapadnog Balkana i za zemlje članice EU.
"Prvi je kredibilnost, što znači da zemlje regiona treba da sprovedu obećane reforme, a EU da nakon toga uradi svoj deo posla", rekao je Varhelji.
On je ocenio da se kredibilnost procesa pristupanja EU jača još većim fokusom na vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija, reformi javne administracije i ekonomskim kriterijumima.
"Kada je reč o jačanju političkog vođstva u procesu, što je drugi princip, očekujemo veći angažman na najvišem nivou sa zemljama kandidatima kroz redovne samite i ministarske sastanke EU – Zapadni Balkan", rekao je Varhelji.
Dodao je da je cilj veće uključivanje zemalja članica koje će sada moći bolje da nadgledaju proces i reforme.
Treći princip se odnosi na veći dinamizam procesa i fokus na osnovne sektore što se može postići podelom poglavlja na tematske oblasti.
"To će nam omogućiti brže usklađivanje, ali i učešće zemalja kandidata politikama EU, kao što su digitalna agenda i transevropske mreže za transport i energetiku", kaže Varhelji.
On podseća na "političku ponudu" EU da ukoliko se važne reforme sprovedu pre otvaranja klastera, vremenski period za njegovo zatvaranje može biti ograničen na jednu godinu.
Klaster o vladavini prava, ekonomskim kriterijumima i reformi javne administracije nastaviće da igra centralnu ulogu u pregovorima i biti prvi koji se otvara i poslednji koji se zatvara.
"Zadovoljavajući napredak u ovim oblastima biće potreban kako bi se zatvorili drugi klasteri", upozorava Varhelji.
Četvrti princip obnovljene metodologije pristupanja odnosi se na predvidljiviji proces za obe strane.
"Zemlje kandidati treba da imaju jasniju sliku uslova koje treba da ispune kao i o tome šta su dobili, ali i negativne konsekvence ako uslovi ne budu ispunjeni", navodi Varhelji.
Potrebni opipljivi podsticaji
Komesar za proširenje EU ocenjuje i da su za reforme potrebni jasni i opipljivi podsticaji.
"Ako zemlja na odgovarajući način ispunjava reforme, građani moraju da vide dobit ubrzanih integracija u vidu faznog ulaska u politike EU, tržišta i programe kombinovano s povećanim fondovima i investicijama.
Istovremeno, zemlje članice moraju da budu sigurne da postoji reverzibilnost i korektivne mere u vidu sankcija i stagnacije ukoliko reforme izostanu", objašnjava Varhelji.
Oliver Varhelji je na plenarnom zasedanju EP u Strazburu ponovio stav Evropske komisije da su Skoplje i Tirana ispunili uslove za pristupne pregovore, do čega bi trebalo da dođe pre samita EU – Zapadni Balkan, u maju u Zagrebu.
"Ubeđeni smo da svako dalje odlaganje povlači za sobom snažan rizik podrivanja stabilnosti celog regiona kao i dalju manipulaciju drugih igrača koji nude lažne alternative Zapadnom Balkanu", upozorio je Varhelji.
Dodao je da je cilj EU da intenzivira svoje prisustvo na Zapadnom Balkanu povećanim investicijama i prevazilaženjem velikih ekonomskih razlika koje postoje između Unije i regiona.
"Cilj je da se ubrza izgradnja otporne i solidne ekonomije i da se zemlje regiona brže približe evropskim standardima", kaže Varhelji.
On zaključuje da EU mora da kroz najavljeni ekonomski plan za region nađe konkretne mere za podizanje investicija u regionu, stvaranje novih poslova, boljeg okruženja za poslovanja i zaustavljanje odliva mozgova.
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 6
Pošalji komentarKakav bre Zapadni Balkan?
Da li neko zna ko nas ubaci u taj Zapadni Balkan? Srbija nije deo zapadnog Balkana. Hrvatska i Slovenija to jesu jer su bile deo Balkana u bivšoj Jugoslaviji.
Ne treba mnogo očekivati od Evropske unije. To je veštačka tvorevina gde birokrate iz Francuske i Nemačke sprovode diktaturu. Briselski Polibiro odlučuje o svemu pa čak i kako treba da izgleda jedan običan krastavac.Ne gubimo našu nezavisnos radi šarene laže koju nam nude. Od 1918. godine smo živeli sa našom tzv. braćom pa smo se loše proveli. Nezavisnost nema alternativu a Evropska unija ima alternativu. Naši evrofanatici to ne vide i ne žele da shvate. Političarima to odgovara ali ne našem napaćenom narodu.
Srbija
Ne znam za druge ali Srbija ne treba da bude deo Evropske Unije, to je jedna birokratska dinorosaurus organizacija koja je u izumiranju, srbija bi od članstva imala više štete nego koristi.
Principi
Po istim principima verovatno su primljene i Hrvatska,Slovenija,Bugarska,Rumunija ...
Haha
Tretirati kao buduce clanice - a kako ste nas (i zasto) dosad tretirali?
Sankcije, u ime cega?
Ako zelimo da postanemo clan EU kako mozemo biti sankcionisani pre samog ulaska? Ova retorika je po principu prvo vi pa mozda mi ne verujem da ce doneti nista dobro. Njih najvise boli Rusija pa unapred zele da se prilagodimo spoljnoj politici EU koja je u sustini protiv interesa Srbije. Uslovljavanja kojima smo izlozeni iz susednih zemalja a koje nikada nisu resile vladavinu prava ili ljudska prava koristice sve razloge za otezavanje integracionih procesa. Mnoge zemlje EU podsticu korupciju poput susednih drzava zadnje primljenih u EU jer imaju velikih ekonomskih interesa. U inicialnoj fazi EU je bila zamisljena na osnovama otvorenog trzista, protoka dobara, kapitala j ljudi, danas je to vise politicka organizacija samovoljnih drzava.
Ero
Neka hvala, zaobidjite nas!