Pšenica stoji na lageru, bez izvoza nema povećanja cene

Raskid aranžmana o transportu pšenice iz Ukrajine preko Crnog mora nije uticao na povećanje cene i izvoza pšenice iz Srbije. Podmirujemo potrebe u regionu, trgovanja preko luke Konstanca nema. Otvoreno je tržište Egipta, ali izvoznici navode da se slabo koristi zbog visokih troškova transporta. Svi koji se bave pšenicom smatraju da bi samo izvoz povećao još uvek nisku otkupnu cenu.

Poljoprivrednik iz sela Kumane Sredoje Kontrić nije prodao pšenicu nakon žetve, jer nije zadovoljan cenom. Očekuje da u septembru popraste tražnja.

"Pšenica stoji na lageru i čeka za prodaju. Čeka se bolja cena. Kupaca je vrlo malo. Cena je dvadeset dinara. Reč je o akontnoj ceni", kaže Kontrić.

Čuvanje u silosima se ne naplaćuje prvih mesec dana. Troškovi se gomilaju ako se ne nađe kupac.

"Ne možemo dugo čekati. Treba pokrivati druge troškove i druga ulaganja. Imamo dosta arende, moramo plaćati ljudima arendu i sve to vuče jedno drugo. Neka bude 28, 30 tu bi se pokrio. Da ne izgubim", ističe Slobodan Makarić iz Putinaca.

Bez izvoza neće biti značajnijeg pomeranja cene pšenice. Za sad nam je otvoreno tržište Egipta, ali ovaj aranžman ima visoke troškovi transporta do izvozne luke i dug period isplate.

"Mora da dođe neko da uradi analizu, pa 50.000 tona moraš da imaš nekog istog kvaliteta, pa kad ta roba stigne u luku Aleksandrija, opet se radi analiza. Ako je isto to što je poslato, sve u redu, onda imate rok plaćanja 60 dana. Sad vi možete zamisliti ovde da nekim ljudima kažete da daju 50.000 tona robe na plaćanje na 60 dana", objašnjava proizvođač i izvoznik pšenice iz Zrenjanina Dragan Raca.

Zemlje u okruženju i Direkcija za robne rezerve su trenutno najbolji kupci. Od 200.000 tona koje država otkupljuje za robne rezerve po ceni od 25 dinara za kilogram plus PDV. Produktnoj berzi u Novom Sadu je stigla ponuda od 1.270 gazdinstava za 76.000 tona robe. Ostala pšenica se prodaje za 22,5 dinara, što je za ratare neisplativo.