Vredne Dragačevke udruženom borbom do tržišta

Sa ruzmarinom, bosiljkom, ljutom paprikom ili bez dodataka, Svetlana pravi sir po staroj, proverenoj recepturi. Za sada prodaje samo male količine, ali bi od domaćeg mleka mesečno mogla da proizvede oko dve stotine kilograma sira.

"Ja želim da moj proizvod bude prepoznatljiv i da bude zdrav, kvalitetan kao što je nekada bio taj dragačevski sir. Zato sam prošla neke obuke za proizvodnju punomasnog sira i važno mi je da pronađem pravo tržište, odnosno prave kupce koji to uspeju da prepoznaju", ističe Svetlana Davidović iz sela Kaona.

Verica je jedna od retkih žena koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva. Tradicionalno, kao i mnoge domaćice, od voća sa svog imanja pravi slatko, džem, sokove i likere. Smatra da bi preradom voća zapravo dobila mnogo više nego da ih prodaje u svežem stanju.

"Trenutna cena svog tog našeg voća, prvenstveno maline, je jako loša i moja je zamisao da količinu jednu određenu preradim i spakujem to onako sa ljubavlju u tegle i da pokušam da nađem tržište", navodi Verica Ružić iz sela Milatovići.

Vredne ruke i mnoštvo ideja ima i Slavenka. Svakodnevno kreira i proizvodi unikate, ali zna da na tržište samostalno ne može lako.

"U selu živimo i skrajnuti smo od javnosti. Udruženje će nam mnogo značiti za plasman robe, jednostavno ćemo da budemo vidljiviji na tržištu", naglašava Slavenka Marinković iz sela Dljin.

Udružile su se da postanu snažnije, pomognu razvoju sela i budu još bolje u onome što rade. A rada se žene u dragačevskim selima ne boje.