уторак, 14.07.2015, 23:00 -> 23:55
Kako pokrenuti tešku industriju u Srbiji
Svaka vlada u Srbiji se u poslednjih 25 godina bori sa činjenicom da Srbija nema tešku industriju, a da je Srbiji industrija teška. Recept da privreda bar delimično ozdravi traži Privredna komora Beograda uz pomoć akademske i stručne javnosti – najpre za glavni grad, a onda i za celu zemlju.
Pokretanje sa nulte tačke – prvi korak mapiranje koja preduzeća i kako rade. To je ideja Privredne komore Beograda – da oživi industriju glavnog grada, a onda da se isto uradi i u Srbiji.
"I sada se vidi koliko firmi imamo u kom sektoru, koliko njih radi u elektromašinskom sektoru", kaže dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Branko Kovačević.
Milivoje Miletić iz Privredne komore Beograda kaže da ljudi pitaju da li to znači da će se vratiti neka "Rakovica", neka preduzeća. Uopšte, kaže, o tome nije reč. "To su tehnologije koje su u dobroj meri prošlost... Ima tu, naravno, nekoliko preduzeća i nekoliko tehnologija koje zavređuju pažnju, i koje bismo modernizacijom i strateškim partnerstvom mogli da podignemo na nivo da budu dovoljno konkurentni za svetsko tržište", kaže Miletić.
Da bi industrijski proizvodi iz Beograda krenuli na put u svet, moramo da znamo prvo šta se traži, a šta mi možemo da ponudimo.
"Ima malih preduzeća koja imaju dobru opremu, imaju desetak zaposlenih, i sve živo izvoze i zarade desetine miliona evra... Softverska industrija, kad je sakupite, ima profita preko 200 miliona, a može da bude dve milijarde evra", ističe Kovačević.
Naspram mogućih milijardi stoje realni podaci – industrija je nekada učestvovala sa 40 odsto u društvenom proizvodu. Danas – upola manje. Na papiru strategija o industrijalizaciji važi već četiri godine, a trajaće još pet.
Za ekonomiste je svaka inicijativa dobra. "Industrija Srbije je u tako teškoj poziciji da ona podrazumeva mnogo ozbiljniju akciju nego što je nivo jedne privredne komore ili neke opštine", ističe Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Ali problem mora da reši država. Pre svega subvencijama – za proizvod, a ne preduzeće.
"Ako se složimo da je izvozni brend sok od malina, država čitav niz aktivnosti može da pomaže – od zaštite geografskog porekla, pomoći prilikom nabavke nove tehnologije... pri dobijanju kredita", kaže Savić.
Srbija perspektivu neretko traži u prehrambenoj industriji. Ali od projekta do podizanja samo jedne industrijske grane put je dug. Za Beograd projekat, najavljuju, počinje u septembru.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 9
Пошаљи коментар