Krijumčarenje utihne pa ojača; Đurović za RTS: Svakodnevno po 50 migranata dolazi iz Bugarske i Severne Makedonije

Od 27. oktobra u policijskim akcijama suzbijanja iregularnih migracija sa teritorija Sombora, Subotice, Kikinde i Pirota pronađeno je i premešteno nekoliko hiljada migranata.

Podneto je između ostalog više od 40 krivičnih prijava zbog nedozvoljenog prelaza državne granice i krijumčarenja ljudi, 29 prijava u vezi sa oružjem i najmanje 649 prekršajnih prijava iz Zakona o strancima.

Više od 6.600 migranata je locirano i premešteno u centre širom Srbije. Policija je pojačala prisustvo i ka granici sa Bugarskom. Odatle, kao i iz Severne Makedonije, dolazi 95 odsto migranata.

Direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je većina ljudi sada u centrima, ali centri više nemaju dovoljno mesta, izuzev Krnjače, svi ostali centri su prebukirani.

"Naši kapaciteti su 6.000 mesta, a mi već imamo mnogo više ljudi u kampovima. Sa druge strane, priliv ljudi iz pravca Bugarske, i iz pravca Severne Makedonije, ne jenjava. Po našim procenama imamo najmanje 50 ljudi dnevno da ulaze iz pravca Bugarske, slično toliko i iz pravca Severne Makedonije, čak možda nešto i više. I u tom smislu globalna migracija koja prolazi preko Balkana i kroz Srbiju nije zaustavljena", napomenuo je Đurović.

U pojasu duž granice sa Mađarskom nema izbeglica

Prema njegovim rečima, u pojasu duž granice sa Mađarskom, trenutno nema izbeglica, migranata, niti onih kriminalnih aktivnosti koje su se do skoro dešavale.

To je sve zbog, kako navodi, obimne akcije koja je bila bez presedana po broju ljudi koji su angažovani, policije i kapaciteta

"Ali, sa druge strane, opterećena su neka druga mesta u zemlji – tamo gde se nalaze centri za prihvat ovih ljudi, ali isto tako u Šidu i Adaševcima imamo veliki broj ljudi koji su smešteni u centrima i koji sada sve više žele da se kroz Hrvatsku dalje domognu Evropske unije", istakao je Đurović.

Povećanje cene krijumčarenja

Odgovarajući na pitanje da li to znači da Mađarska više neće biti glavna izlazna tačka, Đurović kaže da je teško reći da li će ovakva situacija ostati ili ne.

"Krijumčarenje je zadobilo snažan udarac ovakvom akcijom, ali je kriminalnim grupama potrebno neko vreme da se ponovo konsoliduju. To je proces koji smo mi viđali i ranije na terenu – da posle nekih akcija utihne krijumčarenje, ali posle nekoliko meseci već ponovo ojača", rekao je Đurović.

U priliku tome govore i podaci koje izbeglice i migranti iznose – da su povećane cene da se oni domognu krijumčara, da se domognu severne granice, pa se tako od Sjenice, traži 1.700 evra da se taksijem ili na neki drugi način ljudi prevezu ponovo do severa zemlje.

Jednokratne akcije teško mogu da zaustave migracije

Kako kaže, treba imati u vidu da globalne migracije, jednokratnim akcijama na ovaj način teško mogu da se zaustave.

"Očigledno je velika koncentracija ljudi na srpsko-hrvatskoj granici, ali da bi oni nastavili dalje putem Hrvatske potrebni su im krijumčari koji znaju teren, koji su razvili svoje aktivnosti tamo. Tako da je jako teško i dalje pretpostaviti da će sada migracija da zaokrene i krene put Hrvatske, a da neće ponovo ljudi pokušavati da se domognu EU kroz Mađarsku", podvukao je Đurović.

Poseća da su i Hrvatska, Mađarska zemlje Šengena, to znači da posle granice sa Srbijom migranti i izbeglice po pravilu nemaju dalje graničnih kontrola i mogu kroz te zemlje da se domognu i zemalja zapada kuda svi streme.

Turska, Grčka, Bugarska ne uspevaju da zaustave migracije

"Na ovaj način se samo kupuje neko vreme o pokušava da se donekle privremeno uspori priliv ljudi. Ali ako Turska ili cela Evropska unija, Grčka ili Bugarska, ne uspevaju da zaustave migraciju, više od 41.000 ljudi je došlo iz Turske u Grčku, onda vam to govori da migracija globalno ne može biti zaustavljena, posebno ne usred Balkana gde se nalazi i Srbija", objasnio je Đurović.

Ne treba se zavaravati da je ovo globalni fenomen i to prevazilazi srpske kapacitete da se bore protiv iregularne migracije, napominje Đurović.

Svojevrstan apsurd i specifična situacija

Takođe podseća da iz pravca juga, iz Evropske unije, znači iz Bugarske ljudi dolaze svakodnevno, a i nastavljaju dalje ka Evropskoj uniji.

To je, ukazuje, svojevrstan apsurd, jedna specifična situacija gde je odgovornost Evropske unije očigledna. "Mislim da bismo mogli da insistiramo da se za ovakva pitanja pomaže, da se rešava na nivou Evropske unije, a ne da se njima bavi isključivo naša zemlja jer pravi rezultati ne mogu da uslede u borbi protiv iregularne migracije", naveo je Đurović.

Govoreći o strukturi migranata, Đurović ističe da su Sirijci dominantni i od prošle godine, odnosno nekoliko meseci posle zemljotresa razornog u Turskoj, oni su ostali bez doma, najpogođenije su bile provincije na istoku i na jugu u Turskoj koje su prihvatale milione ljudi, oko dva miliona izbeglica je bilo tamo.

Maloletnici bez pratnje u kampovima za odrasle

Među populacijom izbeglica i migranata ima dosta maloletnika bez pratnje koji se često smeštaju u kampove za odrasle.

"Teško je utvrditi ko je stariji maloletnik, ko nije, jer se radi o deci starijoj od 15 godina, i to stvara dodatne probleme jer su krijumčari posebno usmereni da zloupotrebljavaju ovu decu i da ucenjuju roditelje ne bi li dobili još novca. Tako da su to sve neki problemi koje sa ovom migracijom idu zajedno i koji otežavaju rad ljudi na terenu i dodatno komplikuju situaciju”, ističe Đurović.

Angažovanje trećih zemalja poput Ruande

Đurović kaže da se govori o novom konceptu u zemljama Evrope, pre svega bogatim zemljama destinacije, koji žele da se oslobode tog tereta izbeglištva, angažovanjem trećih zemalja.

Kada se pogleda engleski primer, jasno je da pravosuđe i propisi poštovanje prava to zaustavlja, navodi Đurović.

"Ideja je da se izbeglice tražioci azila prebace iz Velike Britanije u Ruandu, da tamo imaju azilne postupke i da tamo ostanu, pošto je pretpostavka da je Ruanda sigurna zemlja za izbeglice. Međutim, engleski Vrhovni sud je rekao da bez dokaza da je Ruanda sigurna zemlja i bez otklonjenog rizika da ti ljudi mogu da budu vraćeni u zemlje odakle dolaze, nema govora da Engleska te ljude šalje i da je to protivno međunarodnom običajnom pravu", objasnio je Đurović.

Đurović zaključuje da borba protiv krijumčarenja kroz ograde i nasilje ne daje dovoljno rezultata, nego stvara situaciju kakva je bila u Srbiji.

"A to znači da krijumčarske grupe samo jačaju jer mora neko da pomogne tim ljudima, odnosno da im uzme novac da bi oni nastavili dalje", rekao je Đurović.