Kome smeta, a ko štiti Mladićev mural

Mural sa likom Ratka Mladića u Njegoševoj ulici prebojen je. Tome su prethodili jučerašnji događaji: Aida Ćorović i Jelena Jaćimović gađale su mural jajima, potom su privedene u policiju, pa po saslušanju puštene.

U znak podrške njima dvema, održan je protest aktivista nevladinih organizacija, predstavnika nekih opozicionih političkih stranaka i građana. Na istom mestu u Njegoševoj sinoć je bila i grupa pristalica Ratka Mladića. MUP je saopštio da je policija poštovala zakon i štitila javni red i mir.

Istoričar Predrag Marković rekao je, gostujući u emisiji "Oko", da kod njega navijački znakovi oko murala izazivaju nelagodu.

"Mi znamo šta su navijačke grupe i kako se lako zloupotrebe. Zar su zaista navijači ti, koji treba da određuju šta je srpski patriotizam", naveo je Marković i dodao da naše društvo mora da razmisli ko je to srpski nacionalni junak.

Prema njegovim rečima, moramo da razmislimo koje to ljude slavimo.

"Neki ljudi obožavaju crnorukce, koji su ubili jednog kralja i pretili drugom, drugi obožavaju Rankovića i Krcuna, koji su krivi za smrt desetina hiljada Srba", naveo je primer.

Pravnik Milan Antonijević kaže da od države mora da se zahteva jasna poruka, koja mora da se ogradi od svega što se dešava na ulicama.

"Ovi ljudi koji su ispred murala danas, rodili su se i nakon bombardovanja. Očigledno je država izgubila tu bitku i nije im poslala jasnu poruku šta su ratni zločini, šta je jasna odgovornost, kako je izgledalo premeštanje 1.000 tela sa jednog mesta na drugo i ko je sve to logistički organizovao", istakao je Antonijević.

Napominje da ovi mladi ljudi sigurno ne bi stajali ispred murala kada bi znali sve te činjenice. Antonijević ističe da je dužnost države da kaže koja je uloga Ratka Mladića u svim tim događajima.

Filip Rodić, novinar objašnjava da je ovaj mural uradila jedna grupa navijača koja nije samo Ratka Mladića naslikala, već su slikali i velikane poput Bore Todorovića, Duška Radovića, koji su bili navijači Partizana.

"Ovaj mural postoji od letos i Inicijativa mladih koja je juče organizovala performans je to najavila još u septembru. Po meni iza toga se krije želja za skandalom, da se napravi pometnja", naveo je Rodić, ističući da će ta priča i narednih dana biti aktuelna i u stranim medijima, gde ćemo se mi predstaviti kao "divljaci koji slave jednog krvoloka".

Kaže da je reakcija na to što mladi ljudi Ratka Mladića smatraju herojem, uprava reakcija na 30 godina duge državne i naddržavne intervencije, da se svi mi suočimo sa strašnom prošlošću i da su Srbi onakvi kakvi su slikani devedesetih godina i kasnije. 

Antonijević je rekao da nijedan ratni zločin ne zastareva i da svi treba da postavljaju svojim državama pitanje, a ne da se upoređuju međusobno.

"Uvek će biti lošijih primera. Srpski narod nije odgovoran za ono što se desilo u Srebrenici, narod nije odgovoran ni za šta. Imate konkretnu odgovornost jednog čoveka čiji je mural nacrtan i to mora svako da zna", rekao je Antonijević.

O haškom tribunalu 

Rodić kaže da nema osobe koja je upućena u rad Haškog tribunala, a da nije svesna koliko je taj sud bio politički.

"Srbija ako nije iznela dovoljno dokaza protiv Nasera Orića, iznela je dovoljno dokaza protiv sebe i to je jedan čin gde je naša država pokazala ozbiljnost, a Gotovina i Markač nisu osuđeni jer Hrvatska nije dala 'topničke dnevnike'", rekao je Rodić.

Istoričar Marković napominje da je Vojska Republike Srpske imala i veličanstvene pobede i ne smemo da poistovetimo rat za opstanak u Republici Srpskoj sa nekoliko ljudi.

Kaže da ima i drugih ljudi koji su zaslužni za dobre stvari, te naveo primer Srđana Aleksića, koji je veliki simbol.

"Moramo da budemo svesni celog konteksta. Haški sud je najpromašeniji sud u ljudskoj istoriji", ističe Marković.

Komentarišući izjavu Đorđa Žujovića koji je prekrečio mural, Filip Rodić kaže da je sporan njegov rečnik.

"Ovo je za mene jedan diskurs koji je više fašistički nego kod tih ekstremnih desničara i ostale bratije, koje zaista moram priznati pravi vrlo neprijatne scene i za državu Srbiju, ali i za srpski narod u celini. Meni je i ovaj govor podjednako neprihvatljiv", naveo je Rodić.

Antonijević, međutim, kaže da veruje da neko kome ceo dan prete može biti revoltiran, ali dodaje da mu je bitnije da li ti mladi ljudi, osim murala, znaju šta se dešavalo u Bosni i Hercegovini i da treba pojasniti da ne možete nekog veličati protiv koga je podignuta optužnica, gde postoji pravosnažna presuda.

Prema njegovom mišljenju poruke iz vlasti i od predsednika, premijerke i ministara moraju biti jasne, kao i osuda veličanja ratnih zločina, te da se ne možemo "igrati sa slabim rečima".

Marković kaže da je genocid strašno zloupotrebljena reč i koristi se politički, te da je ta optužba korišćena da se napadaju Srbi, da se uništava Srbija, kao i da je retko koja reč izgubila, kaže, kredibilitet kao reč genocid.

"Genocid je istorijski veoma redak događaj. Pravi genocid je Holokaust ili uništenje Jermena ili ono što se desilo u Ruandi", ističe Marković.

Antonijević zaključuje da bi razumeo da su ispred murala bili dobrovoljci u vojsci koji su bili tu kada se sve dešavalo, pa da se razgovara sa njima.