"Balkanska ruta" nije prošlost

Nećemo imati migrantsku krizu kao 2015. ali daleko od toga da je Balkanska ruta prošlost, stav je učesnika konferecnije posvećene regulativi u oblasti azila i migracija. 

Srbija smatraju ima dovoljno kapaciteta i zakone koji prate tu pojavu, ali je potrebno usaglasiti praksu na terenu.  

"Postoje različite prakse sudova u postupanju u istim ili sličnim situacijama, drugačije razumevanje određenih činjenica. Zakoni su sa sobom doveli do toga da i neki drugi sistemi unutar državnih organa imaju veću ulogu nego što su imali ranije, pa je potrebno ukazati tim ljudima njihove obaveze prilikom primene", kaže Vladimir Petronijević, direktor "Grupe 484".

U graničnoj policiji smatraju da je potrebno dosledno primenjivati Zakon o azilu i van naše zemlje.

Miljan Stanojević, načelnik Uprave granične policije MUP-a kaže da je sam postupak azila i Zakon o azilu, koji je približen evropskim standardima, ne primenjuje se u EU.

"Moja poruka je bila ka njima da Zakon o azilu mora da se primenjuje svuda duž Balkanske rute u nameri da Zakon o azilu zaživi u punom segmentu", kaže Stanojević

Norveška je jedna od zemalja koje već godinama podržavaju regulisanje migracija. Turska, Grčka i zemlje Zapadnog Balkana, među kojima i Srbija od te zemlje dobile su više od 300 miliona evra.

"Tokom terorističkih napada u Briselu i Parizu i tada uloge ministarstva unutrašnjih poslova u identifikaciji nekog od počinilaca terorističkog napada, konkretno u Parizu, videli smo da pitanje migracija nije samo humanitarno pitanje, iako za nas to jeste, već i pitanje nacionalne sigurnosti svake od evropskih zemalja, uključujući i Norvešku", kaže Ivan Kuzmanović, specijalni savetnik u ambasadi Norveške.

U Srbiji je prema podacima Republičkog komeserijata za izbeglice i migracije trenutno 3.743 migranata koji su adekvatno zbrinuti. Procena je da ih je i van centara za prihvat tražilaca azila manje od 700.