Radoš Bajić: Čiji su Nemanjići

U sučeljavanju sa enormnom dominacijom stranih TV sadržaja, filmova i serija koje promovišu način života i vrednosti drugih socijalnih sredina i kulturnih ambijenata – nastala je potreba da nacionalna televizija makar subotom i nedeljom u najgledanijim večernjim terminima emituje igrani serijski program domaćih autora.

U kojem se govori srpskim jezikom, gde igraju naši glumci, u čijoj realizaciji svoje pravo na rad i egzistenciju ostvaruje ogroman broj filmskih radnika, umetnika, stvaralaca i umetničkih saradnika – čime pored programske, RTS ostvaruje i veoma značajnu društvenu i socijalnu ulogu.

Ovde ne mogu a da se sa dužnom pažnjom ne setim pokojnog Aleksandra Tijanića. U teškim i turbolentim vremenima, u trusnim društvenim, socijalnim i političkim previranjima, u kojima je, kada je RTS u pitanju, eksplicitno i jedino bilo važno šta će objaviti Dnevnik u pola osam – on je shvatio ulogu i višedimenzionalni značaj domaćeg serijskog programa. Za očuvanje jezika, kulture, folklora, običaja i svih drugih krucijalnih životnih vrednosti naroda koji žive na ovim prostorima. Pa, i za održanje nacionalnog sabira.

Ako se ima u vidu da smo narod koji nema nacionalnu strategiju i u mnogo važnijim i bitnijim oblastima od ove, koji se ni u jednoj oblasti ne drži kontinuiteta već svaka nova garnitura baca sa stola ono što je započela bivša – prosto je čudo da je vođstvo RTS-a predvođeno Draganom Bujoševićem nastavilo sa praksom na kojoj je uporno insistirao Glavonja. Kako su iz milošte zvali čoveka od čijeg pera su strahovali mnogi.

U danima najbrutalnijih napada na RTS u povodu emitovanja jedne epizode "Nemanjića", istine radi – kao čovek koji ne bi znao da bekne o mnogim stvarima, profesijama, sferama i oblastima, a koji se u ovo što piše poprilično razume, usuđujem se da ustvrdim – da je ekipa na RTS-u predvođena Bujoševićem, ne samo predano nastavila sa proizvodnjom TV serija, već da je i po opsegu, po žanrovskoj diferentnosti i po rezultatima otišla mnogo dalje. Što je za svaku pohvalu.

RTS godišnje u saradnji sa eksternim produkcijama snimi i prikaže više od šest TV serija koje su po gledanosti uvek u samom vrhu, koje uposle hiljade učesnika. Koje najvećim delom svojim tehnološkim i produkcijskim kvalitetom mogu da stanu rame uz rame sa najboljim svetskim produkcijama bez obzira na više nego skromne budžete koje autori i ekipe imaju na raspolaganju. Primer za to je nedavno završena jesenja sezona serijskog programa kojeg je emitovao RTS.

I na kraju, reč dve o "Nemanjićima"? Neću ih braniti – braniće se sami. Kao i svaki drugi projekat koji izlazi pred sud gledalaca i naroda. U erupciji osporavanja, pljuvačina, uvreda, nipodaštavnja i napada na RTS i na autore i učesnike ove TV serije – jedan sam od retkih koji je bio i ostao na drugoj strani.

Pozvao sam na uzdržanost, pokazao sam respekt i poštovanje za ogorman trud i napor ekipe i autora, istakao sam neophodnost trpeljivosti uz napomenu da treba sačekati emitovanje većeg dela serije i tada izaći sa kritičkim zapažanjima i sudovima. I na kraju, ukazao sam na nacionalni značaj projekta?

Pitam se, da li bi Albanci na primer, sa takvom žestinom i omalovažavanjem napali TV seriju o svom nacionalnom junaku Skenderbegu? Ma kakva ona bila? Ili Hrvati o svom banu Josipu Jelačiću? Ne verujem?

Primer brutalnog napada na "Nemanjiće" govori nešto drugo? Da smo se kao društvo popeli na tron opšte netrpeljivosti i destrukcije – ali i nešto još prizemnije? Da je artiljerija po "Nemanjićima" zapravo napad na fotelju generalnog direktora RTS-a? Živi bili pa videli...