Školica za decu migrante u preševskom prihvatnom centru

Na času biologije nastavnica sa tridesetogodišnjim iskustvom u rodnom Avganistanu, Farida Barezgaj, razgovara sa đacima, prikazuje slajdove, slike. Zainteresovani su za gradivo, koncentrisani, žele da uče.

"Kada sam predavala u Avganistanu mnogo su razmišljali o bombama, sukobima,nisu mogli da se posvete lekcijama. Ovde je mirno okruženje, pažljivo slušaju i to im mnogo znači", ističe Farida Barezgaj.

Slušaju nastavu na maternjem jeziku, ali i sve više, po njihovoj želji, na engleskom.Tu su i prevodioci, i da pomognu i nešto i sami nauče.

"Srećan sam što imam školu, najviše volim časove engleskog jezika i matematike, jer želim da budem inženjer", kaže Bilal Nasrat iz Avganistana.

"Dođem svakodnevno, da prevedem, pomognem kome treba, počeo sam da studiram ali sam morao da prekinem", navodi Iračanin Mulan Idriz.

Međunarodne organizacije ima svoje ciljne grupe, organizaciji "Save the children" i Centru za integraciju mladih povereni su tinejdžeri. Svaki drugi učenik u odeljenju je bez roditelja, doputovali su sami.

Psiholog Aleksandar Stanković kaže da pedaje geografiju i engleski. "I druge predmete, kada je potrebno da zamenim kolege", dodaje Stanković.

Jelena Marinković iz Centra za integraciju mladih napominje da se na interaktivan način mere postignuća - kroz testove, kvizove, aktivnosti koje nisu tipične za redovnu nastavu.

Od zvaničnog zatvaranja Balkanske rute migranti se u Srbiji duže zadržavaju, neki su u prihvatnim centrima više meseci.

"Imamo slučajeve da deca od 10-11 godina nikada nisu išla u školu. Želimo da im pomognemo da se vrate u normalan život", napominje savetnik u Ministarstvu za rad i zapošljavanje Milenko Nikić.

Školice su otvorene prepodne svakog radnog dana. Tokom nastave Prihvatni centar, u kome je više od osamstotina stanovnika, deluje prazno, dok su deca u školi odrasli su na raznim radionicama ili kursevima.