Direktan prenos sa Operskog festivala u Veksfordu – Maskanji: Maske

Glavne uloge tumače: sopran Lavinija Bini kao Rozaura, tenor Benoa-Žozef Majer kao arlekin Batokjo, sopran Ioana Konstantin-Pipelea kao Kolombina, tenor Gijen Mungija kao Brigela, bariton Mateo Mančini kao Kapetan Spaventa, bariton Rori Masgrejv kao doktor Gracijano, tenor Endrju Morstajn kao Florindo, bariton Đorđo Kaoduro kao Tartalja, bas Mariano Orosko kao Pantalone i Piter Mekamli u govornoj ulozi Đokadija. Orkestrom Veksfordskog festivala diriguje Frančesko Čilufo.

Ovo je Maskanjijev omaž Rosiniju, italijanskoj operi bufo i tradiciji komedije del’arte. Premijerno je izvedena, simultano, 1901. godine u šest italijanskih operskih kuća – u Milanskoj skali, Teatru Karlo Feliče u Đenovi, Kraljevskom teatru u Torinu, Teatru Kostanci u Rimu, u Feničeu u Veneciji i Teatru Filarmoniku u Veroni. Iako je to bio veliki poduhvat, osim u Rimu, prijem je bio mlak. Često se smatralo da je Maskanji „čovek jedne opere” i da nikada nije uspeo da ponovi uspeh svoje „Kavalerije rustikane”, ali je ovo uvreženo mišljenje, već poljuljano upravo produkcijama koje su svetlo dana videle u Veksfordu, poput opere „Guljelmo (Vilijem) Ratklif” iz 2015. godine.

Sam naziv „Maske” referira na maske komedije del’arte i u prologu dela, glumci i njihov impresario nas upoznaju sa karakterima koje će igrati. To su: Brigela, putujući prodavac, doktor Gracijano, pravnik, Kolumbina, služavka zaljubljena u Brigelu, Pantalone, bogati građanin i njegova ćerka Rozaura zaljubljena u Florinda, Tartalja, mucavac, Kapetan Spaventa i njegov sluga Arlekin.

U naredna tri čina pratimo sam komad u kojem posle puno muka, Florindo i Rozaura, kojima pomažu Kolumbina i Arlekin, uspevaju da osujete Rozaurin brak sa Kapetanom koji je dogovorio njen otac Pantalone. Uslov za brak dvoje mladih je da se u narednih devet meseci rodi mali i lepi Pantalončino, te se opera završava radosnom himnom u čast italijanskog pučkog pozorišta u kojem svi učestvuju.

Operski festival u Veksfordu je osnovan 1951. godine i ovo je njegovo 73. izdanje. Direktorka festivala Rozeta Kuki je javnosti predstavila program koji je opisala kao „pogled na ono što se dešava iza scene gde se svašta može desiti i gde je sve moguće… uz dašak lakoće”. I stvarno, shodno politici ovog festivala, koji otkriva publici zaboravljena dela operskog repetoara pored Maskanjijevih „Maski”, na programu će se naći i „Kritičar” Čarlsa Vilijersa Stenforda, „Pozorišne zgode i nezgode” Gaetana Donicetija, ali i veliki operskih hit „Pajaci”, koji je takođe smešten u kontekst pozorišta.

Urednica Ksenija Stevanović i Ivana Neimarević