nedelja, 05.09.2021, 20:29 -> 21:03
Izvor: RTS
Autor: Nikolina Rakić
„Lajk“ se pretvorio u biznis, a društvene mreže otkrivaju više nego što smo svesni
Dva sata i 25 minuta – toliko prosečno Evropljanin provodi vremena na društvenim mrežama svakog dana. Amerikanci i više. Podaci potvrđuju da je sve manje onih koji odolevaju modernom načinu životu. Čak i oni koji se ne registruju su na mrežama. Hteli to ili ne.
Nema identifikacioni broj, ne sadrži ni matični, ni tačnu adresu, ali govori o nama gotovo kao lična karta.
Profil na društvenim mrežama otkriva i više nego što smo svesni, a sigurno više nego što planiramo da podelimo sa drugima. Spisak onih kojima su naše objave važne, sve je duži.
„Najveći broj poslodavaca proverava zapravo profile ljudi kada apliciraju za neku poziciju, a svako od nas kada treba da se sretne sa nekom osobom prvi put sigurno će pretraživati to ime ili na Fejsebuku ili na Instragramu ili na Linkdinu, jer smo svi danas podložni nekako sudu javnosti, i svaka informacija nekako kreira taj trag o nama i jako je važno voditi računa o svakom koraku“, rekla je psiholog Ana Mirković.
Sa više od četiri milijarde aktivnih naloga, sa sigurnošću se može reći da su društvene mreže najčešći oblik komunikacije.
Novi trendovi doneli su i nove poslove, a broj lajkova pretvorio se u ozbiljan biznis.
„Ako vas nema na mrežama, to je neki sumnjiv znak da ili neko ne radi svoj posao kako treba pa neće to da pokaže. Došlo je dotle da ljudi tako razmišljaju. Opet ima ljudi koji jednostavno ne žele to da rade, jer jednostavno to vide kao narušavanje privatnosti“, kaže stručnjak za digitalni marketing Istok Pavlović.
Ipak, neotvaranje profila ne znači da vam je privatnost u potpunosti zaštićena, pokazuju studije. Na primer, društvena mreža ima pristup listi kontakata svojih korisnika na kojoj se, u najvećem broju slučajeva, nalaze i ljudi koji nisu registrovani na njoj. A takvih je, potvrđuju podaci, sve manje.
„Kada pogledamo najnovije statistike, najveća penetracija ljudi na društvene mreže je u populaciji starijih od 65, što nam govori da svi mlađi koji su već tu, i istražuju sada koja platforma je za njih najadekvatnija, a naše mame, tate, bake, deke, naročito u ovoj pandemijskoj eri, pokušavaju da se ukače u taj voz informacija koje su svuda okolo na različitim društvenim platformama“, dodaje Mirkovićeva.
„Ti naši profili na društvenim mrežama mogu da se smatraju kao neka naša mala televizija, mali mediji. Došli smo do toga da je svako jedan mali RTS, i da treba da bude svoj urednik“, kaže Pavlović.
Poznavanje uređivanja profila u budućnosti će, procenjuje se, biti još neophodnije.
Nakon otvaranja tržišta u Kini i Indiji za strane aplikacije i masovnijeg korišćenja u zemljama sa tradicionalnim uređenjem, poput Irana, Pakistana i Malezije, do 2030. godine se očekuje da će društvene mreže koristiti između 5,5 i šest milijardi ljudi.
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 0
Pošalji komentar