Albert Ajnštajn je bio poput Boba Dilana

U Ajnštajnovom rukopisu nalazi se varijanta njegove Opšte teorije relativiteta, objavljene 1915. godine i predstavlja odgovor matematičaru Erihu Trefcu. Rukopis je objavljen 1922. i prvi je Ajnštajnov rad pošto je dobio prestižnu nagradu.

Direktorka Muzeja Nobelove nagrade Erika Laner kaže da taj dokument pruža jedinstvenu priliku da se ispriča priča o Ajnštajnu i njegovom životu i delu.

Kustos muzeja Ulf Larson smatra da rukopis iznad svega pokazuje efekte njegovih teorija na naučnu zajednicu. „Mnogi naučnici i matematičari su radili na razvoju Ajnštajnovih teorija, testirali ih, što je doprinelo razvoju nauke“, ukazuje Larson.

Ajnštajn je dobio Nobelovu nagradu za fiziku pre svega zbog doprinosa teorijskoj fizici, stoji u obrazloženju Nobelovog komiteta, a posebno zbog otkrića zakona o fotoelektričnom efektu.

Larson navodi da je Ajnštajn putovao po jugoistočnoj Aziji kada je čuo za vest o dodeli Nobelove nagrade. „U tom trenutku pripremao je rukopis koji nam je sada doniran, a poslao ga je Pruskoj akademiji nauka“, dodaje Larson.

Ajnštajnoj rukopis će na jesen moći da vidi šira javnost uz druga pisma slavnog naučnika, uključujući ono poslato sinovima u kojem je naveo kako bi voleo da se novac od nagrade potroši.

''Albert Ajnštajn je bio poput Boba Dilana. Nije odgovorio na vest da je dobio Nobelovu nagradu. Primio je telegram, ali nije odmah reagovao već tek nekoliko meseci kasnije“, naglašava Larson.

U Muzeju Nobelove nagrade tvrde da je Ajnštajn u svojim pismima replicirao naučnicima ali i običnim nastavnicima, poput jednog iz Švedske, pišući o ograničenjima matematike prilikom objašnjavanja sveta.