Kaftan koji izrađuju mlade novopazarske dizajnerke poželeće svaka mlada

Stambolskim carskim drumom od 14. veka dolazili su u čaršiju najlepši materijali. Osmanska kultura uticala je i na način odevanja gradskih porodica. Osnova je kat.

„Sam kat činile su dimije, onda košulja svilenica i jelek ili miltan“, objašnjava etnolog-antropolog dr Muradija Kahrović Jerebičanin.

Bez kata sa miltanom – jelekom sa rukavima – nema neveste, ali ni ostalih tradicionalnih običaja.

„Ima jedan običaj kod nas Bošnjaka, kad nevesta ide 'na ruku' – kada je svekrva odvodi kod najbliže rodbine i prijatelja – tad nevesta oblači svoju narodnu nošnju i dvori“, navodi Selma Hasić-Manić, modni dizajner.

U bošnjačkoj nošnji ima elemenata Balkana, Mediterana i osmanskih uticaja. Kaftan, kao poslednji deo nošnje koji se pojavio na ovim prostorima sve se češće koristi.

„Moja prva inspiracija je bila u stvari forma arapskih haljina, jer mi je majka Arapkinja, i uvek sam bila inspirisana formom tih nošnji. A druga inspiracija mi je bila oranamentika ili motivi naše, bošnjačke nošnje. Bila je ideja da uzmem formu jednog i motive drugog i tako dobijamo u stvari, bošnjački kaftan“, naglašava dizajnerka Sedžda Zukorlić Biševac.

Delimična promena forme, međutim, nije uticala na upotrebu klobodana, ručnog veza koji krasi svaki deo kata.

„Moji kaftani znaju ponekad da budu teški i po 10 kilograma, jer imaju dosta nakita“, napominje Selma Hasić-Manić.

„Takva vrsta rada zahteva, otprilike, tri do četiri meseca izrade. Zavisi koliko ima igličnog rada i koliko nas radi trenutno na jednom kaftanu“, dodaje Sedžda Zukorlić Biševac.

Naravno, nezaobilazan je i zlatni nakit. Da li se sve to uklapa uz raskošan kaftan? Kažu sagovornice da ništa nije višak ukoliko se forma isprati na pravi način.