Naučnici sa Harvarda stižu u Viminacijum da se pridruže našim arheolozima
Arheološki institut sa projektom Viminacijum nastavlja uspešnu saradnju sa svetskim institucijama. Tim stručnjaka sa Harvarda radiće zajedno sa našim naučnicima. O kakvom projektu je reč, šta će oni istraživati, zašto dolaze baš kod nas za RTS govore arheolog prof. dr Miomir Korać i dr Ilija Mikić, arheolog i antroplog.
Viminacijum je postao svetski poznat lokalitet i istraživanja koja traju skoro 120 godina obogaćuju svetsku nauku i svetsku kulturni baštinu. Ugovor o saradnji Arheološkog i Biološkog fakulteta sa Univerzitetom u Barseloni i Harvardu biće potpisan u Beogradu.
„Kao da sam prorekao, rekao sam, kako je Viminacijum toliko veliki i toliko značajan svetski lokalitet, da kao dobra udavača treba da se uda ili za Harvard ili Smitsonijan. I eto Harvarda“, naglašava dr Miomir Korać.
Na Viminacijumu je poslednjih decenija istraženo preko 14.000 grobova, što je najveći broj grobova istražen sa teritorije Rimskog carstva.Istraživanje uzoraka drevne DNK iz Viminacijuma u saradnji sa laboratorijom „Dejvid Rajh“ Harvardovog medicinskog fakulteta je počelo je još 2018. godine kada je poslato 50 uzoraka koji potiču iz rimskog perioda (I do IV vek). Ovo je sada zapravo nastavak te saradnje na DNK analizama.
Analiza drevne DNK
„To je jedna od najvećih laboratorija za drevnu DNK na svetu“, naglašava dr Ilija Mikić, antropolog i arheolog. „Tako da smo tu imali više nego značajne rezultate na tih samo 50 uzoraka koje smo posleli. Zapravo je to logičan sled stvari da sada nastavimo na najvećem broju uzoraka koji će biti analizirani i koji pripadaju periodu Rimskog carstva“, dodaje Mikić.
Iz analize drevne DNK može mnogo da se sazna, s tim što ova vrsta analiza traje mnogo duže jer se radi o izuzetno osetljivim analizama pošto se zadire duboko u prošlost. Kako navodi dr Mikić, metodologija je toliko uznapredovala da može da radi na uzorcima starim hiljadama godina unazad.
„Tako da ćemo moći da bez problema uradimo sigurno nekih 700 do 800 uzoraka u narodnom istraživanju. Što će opet predstavljati do sada najveće istraživanje drevne DNK na uzorcima iz rimskog perioda“, dodaje antropolog.
Uzorci koji se šalju na analizu su jako mali jer se vodi računa o etičkim i naučnim principima na koje se polaže jako velika pažnja u inostranstvu. Na primer, od zuba se uzima milimetar korena i svi uzorci se vraćaju na matično nalazište.
Viminacijum unosi prekretnicu u arheologiju
U timu naučnika koji će se pridružiti kolegama iz Srbije će biti biolozi, genetičari, istoričari, arheolozi, lingvisti...
„Ovo je kvantni skok u arheologiji. Dakle, ništa više posle ovoga na neki način neće biti isto.Pogotovo neće biti sagledavanje Viminacijuma, jednog tako velikog legijskog logora i grada. To je nešto što će nam dati potpuno nove rezultate koji će pomeriti nauku i kod nas i u svetu. Ja sam u jednoj monografiji koju sam objavio, malo smelo izjavio da će Viminacijum za jedno 50 godina biti jedan od najznačajnijih lokaliteta po informacijama koje će dati, a to se polako ostvaruje“, ističe dr Miomir Korać.
Inače, Viminacijum zauzima veliku teritoriju koja se procenjuje na oko 500 hektara, a do sada je iskopano samo tri do pet odsto. Jedan od ciljeva ovog istraživanja će biti i da se dobijeni rezultati iz drevne DNK uporede sa genetikom današnjeg stanovništa kako bi se videlo u kom procentu i sa kim smo sve izmešani.
Rimljani upoznaju svoje rođake sa Balkana
Pošle nedelje u Rimu u najelitnijem prostoru preko puta Koloseuma, otvorena je izložba o 18 rimskih imperatora i Viminacijumu. Posle Rima, izlozba kreće po celoj Italiji.
„U stvari, to je nastavak izložbe koja je započeta još 2013. godine sa Vašingtonom i kasnije je išla i po Latinskoj Americi i Evropi. Sada smo u Rimu. Ali to što smo u Rimu ima još jedan posebno dodati značaj. Ta izložba se dešava, a trajeće dva meseca, u Kurija Julija. Dakle, to je najesluzivniji prostor preko puta Koloseuma na Forumu gde Italijani taj prostor gotovo ne daju strancima. Dakle, ovo je bila jedinstvena prilika i sada ona traje. Kažu da ima velikog interesovanja za nju“, naglašava dr Miomir Korać.
Коментари