Kako su na našu planetu stigli čudni heksagonalni dijamanti

Misteriozni heksagonalni dijamanti koji se prirodno ne pojavljuju na Zemlji otkriveni su u četiri meteorita u severozapadnoj Africi. „Zaista je uzbudljivo jer je bilo nekih ljudi na terenu koji su sumnjali da li ovakav materijal uopšte postoji", kaže Alan Salek sa Univerziteta RMIT u Melburnu, u Australiji, koji je bio deo tima koji ih je pronašao.

Heksagonalni dijamanti, kao i obični dijamanti, napravljeni su od ugljenika, ali su njihovi atomi raspoređeni u heksagonalnu strukturu, a ne u kubnu.

Takođe poznati kao lonsdaleit, heksagonalni dijamanti su prvi put prijavljeni u meteoritima u SAD i Indiji 1960-ih. Međutim, prethodno otkriveni kristali bili su toliko mali - veličine samo nanometara - da je bilo teško potvrditi da li su zaista heksagonalni dijamanti.

Da bi pronašli veće kristale, Salek i njegove kolege su koristili moćan elektronski mikroskop da zavire u 18 uzoraka uzetih sa meteorita. Jedan je bio iz Australije, a ostali su iz severozapadne Afrike.

Pronašli su heksagonalne dijamante u četiri afrička meteorita, sa još nekim kristalima veličine do mikrometra - što je oko 1.000 puta veće od prethodnih otkrića. Ovo je omogućilo timu da potvrdi neobičnu heksagonalnu strukturu.

„To je važno otkriće jer sada imamo veće kristale, možemo dobiti bolju predstavu o tome kako su nastali i možda ponoviti taj proces u laboratoriji", kaže Salek.

Na osnovu hemijskog sastava meteorita koji su ih „doveli" na Zemlju, čini se da su se heksagonalni dijamanti formirali unutar patuljastih planeta, kaže Endi Tomkins sa Univerziteta Monaš u Melburnu, koji je vodio istraživanje.

Analiza tima sugeriše da su kristali nastali reakcijom između grafita - koji je napravljen od atoma ugljenika naslaganih u slojeve - i superkritične tečnosti vodonika, metana, kiseonika i sumpornih hemikalija koja je verovatno nastala kada se asteroid srušio na patuljastu planetu i razbio na fragmente koji su na kraju pali na Zemlju.

„Kada se planeta raspala, bilo je kao da skinete poklopac sa boce Koka-kole - otpustio je pritisak i taj pritisak u kombinaciji sa visokim temperaturama doveo je do oslobađanja ove superkritične tečnosti", kaže Tomkins.

„Ovo je slično procesu kojim se obični dijamanti prave u laboratorijama, zagrevanjem grafita gasovima kao što su vodonik i metan, što sugeriše da bismo uz nekoliko podešavanja mogli da proizvedemo lonsdaleit", dodaje Salek.

Predviđa se da će analize pokazati da su heksagonalni dijamanti oko 60 posto tvrđi od običnih dijamanata na osnovu njihove strukture, a ova dodatna tvrdoća mogla bi imati važnu industrijsku primenu ako bi se mogla napraviti sintetički. Na primer, potencijalno bi se mogli koristiti za pravljenje ultra-tvrdih listova za testere ili drugih mašinskih delova, kažu istraživači.