Beograd ima Muzej anatomije koji krije štošta zanimljivo

Kopija gipsane glave Mate Hari, prvi udžbenici iz anatomije, više od 1.000 lobanja i retki crteži ljudskog tela. Sve to stalo je na jedno mesto – u Muzej anatomije čoveka u Beogradu.

„Ideja je od prvog dana i od osnivanja Instituta kada je profesor Niko Miljanić još 1920. zaključio da Muzej mora biti mesto gde će se se učiti i stalno ponavljati anatomija jer to je jedini način da se ona i nauči“, kaže profesor dr Milan Milisavljević, Upravnik Muzeja anatomije čoveka Medicinskog fakulteta.

A da bi studenti naučili anatomiju, ekponati su stizali sa svih strana sveta.

Danas je jedan od glavnih eksponata u Muzeju anatomije čoveka, a nazivaju ga i Francuz jer je zaista stigao iz Pariza. Osnivač Muzeja anatomije prof. Niko Miljanić, kostur je doneo iz Pariza sa medenog meseca 1920. godine.

„Dobio je velika sredstva, u današnjim parama to bi bilo skoro milion evra, da nabavi najsavremeniju opremu za nastavu anatomije koja je postojala u Beču i u Parizu“, otkriva profesor Milisavljević.

I zato se raspitujemo šta je, osim čuvenog Francuza, stiglo u tadašnju Jugoslaviju.

„Kupio je velike table koje se nalaze izložene u holu sa crežima najpoznatijeg ilustratora medicinog Ipolita Fransa iz tog vremena, 36 slika, zatim je kupio ogromnu kolekciju od preko 3.000 staklenih dijapozitiva i projektor sa anatomskim disekcijama koje su projektovane studentima“, nabraja upravnik Muzeja anatomije.

Na ovom fakultetu nam objašnjavaju da je lekare oduvek zanimalo od čega je čovek sazdan. Da otkriju tu tajnu budućim doktorima pomaže naučna kolekcija koja broji nekoliko hiljada preparata, organa i dokumenata.

„U stalnoj postavci imamo secirane organe, preseke glave, korozione preparate krvnih sudova, potom zbirku kostiju, ali smo naročito ponosni na zbirku od 1.000 lobanja profesora Boškovića i zbirku lobanja iz rimskog perioda koje smo dobili zahvaljujući saradnji sa arheolškim parkom Viminacijum“, objašnjava dr Jelena Boljanović, kustos Muzeja anatomije Medicinskog fakulteta.

Muzej će naredne godine kao i Medicinski fakultet u Beogradu proslaviti 100. rođendan. Osim isto toliko starih eksponata ovde se nalaze i najnovija medicinska dostignuća.

„Takođe, imamo sreću da smo dobili veliku donaciju plastiniranih preparata iz kolekcije profesora Fon Hagensa koji su najnovije dostignuće u balsamovanju i prezervaciji humanog materijala“, istakao je dr Milisavljević.

„Mi u suštini eksponate i koristimo za edukaciju studenata jer je naš muzej zatvorenog tipa, a otvoren je za posetioce isključivo jednom godišnje kada se održava Noć muzeja“, istakla je dr Boljanović.

U svetu su ovakvi muzeji prava atrakcija i beleže desetine hiljada poseta godišnje. Zato osim novih eksponata, u ovom muzeju priželjkuju i da ga otvore za širu javnost.